Kada mi je bilo 19 godina, bila sam zagovornik prava na izbor (misli se na pravo na abortus, prim.redakcije). Pohađala sam koledž, vodila promiskuitetan život i u jednom trenutku shvatila da sam trudna. Bila sam užasnuta.
Bilo je to 1978. godine. Odmah sam pomislila na abortus. Sećam se kako sam razmišljala da je taj „novi” zakon baš super i upravo ono što mi je u tom trenutku bilo potrebno da bih nastavila da živim kao i pre. Niko nije morao da zna za to. Sve sam zadržala za sebe. Bila sam postiđena „situacijom” u kojoj sam se našla pa sam se poverila samo jednoj drugarici. Odvezla me je u kliniku. Zahvat je obavljen, a moj život se zauvek promenio. Krenula sam nizbrdo i život učenice na koledžu zamenila životom narkomana.
Ubistvo bebe ranilo mi je dušu, ali to tada nisam shvatila. Nisam dozvoljavala mislima da se zadrže na tom činu. Umesto toga, smirivala sam savest drogom.
Kada sam se udala, ponovo sam zatrudnela. Druga trudnoća iz korena mi je promenila život. Izašla sam iz vrtloga narkotika u koji sam samu sebe dovela i posvetila se bebi. Bog mi je dao drugu šansu! Ta beba mi je spasla život!
Razvela sam se od njenog oca (jer nije hteo da ostavi drogu) i otpočela život samohrane majke. Završila sam koledž, upoznala muškarca koji je zaista bio pravi za mene, udala se i počela ispočetka. Muž i ja smo se svesrdno posvetili porodici i poželeli da se više upoznamo s verom. Moj muž je od rođenja bio katolik i pomogao mi je da se upoznam s verom. Postala sam katolikinja 1986. godine. S dvoje dece koje smo dobili u braku, imali smo ukupno petoro zajedničke dece.
Pitanje kontracepcije bilo nam je veoma važno. Priznajem da nisam u potpunosti razumela učenje Katoličke crkve o bračnim odnosima i planiranju potomstva. Razgovarala sam o tome s jednom časnom sestrom i sveštenikom. Oboje su mi savetovali „da se upravljam prema sopstvenoj savesti”. Budući da sam imala petoro dece, verovala sam da Bog neće imati ništa protiv ako podvežem jajovode.
Kako smo muž i ja sve više učili o veri, uvidela sam lepotu crkvenog učenja o životu i porodici. U trideset sedmoj godini otišla sam da mi ponovo uspostave prohodnost jajovoda. Skoro četiri godine posle toga, rodila sam četvrto dete – sina – za kog sam znala da je pravi dar od Boga. Potom, u četrdeset drugoj, rodila sam i ćerku. Bog je tako dobar!
Nisam zaslužila te dve čudesne bebe, ali sam beskrajno zahvalna Bogu na Njegovoj milosti. Kada smo ih dobili, dinamika naše porodice postala je još bolja. Ne mogu da zamislim život bez te dece.
Zahvaljujući njima shvatila sam koliko sam izgubila kada sam abortirala prvu bebu.
Taj abortus ostavio je ožiljak koji i dalje osećam.
Često mislim na tu uplašenu devojku od 19 godina, koja je mislila samo na sebe, i uvek se rastužim. Žao mi je što je otrčala u kliniku po odgovore na veoma ličnu situaciju koju je videla samo kao problem. Žao mi je što joj niko nije ponudio nikakvo savetovanje. Žao mi je što je podlegla strahu. Žao mi je što je odlučila da sakrije istinu od bebinog oca i svoje porodice. Veoma je tužno što joj se činilo kao da joj je to jedini izbor.
Pronašla sam svoj mir zahvaljujući zajednici „Sestre za život”. Naučila sam kako da oprostim sebi i da verujem u Božju milost.
Ovde nije reč o tome da se ženama uskrati pravo na kontracepciju, već da se onima koje su duboko verujuće i imaju drugačiji pristup pitanju „ženskog zdravlja” (pod tim se najčešće misli na pravo na abortus, prim.redakcije sajta) omogući da se i njihov glas čuje u javnosti. Ovde je reč o tome da se ženama kao što sam ja omogući mesto gde će pronaći nadu, isceljenje i mir.
Kada su ove teme u pitanju, niko ne može da govori u ime svih žena.
Svaka žena treba da ima pravo da govori u svoje ime.
Prevod za pravoslavniroditelj.org: M. Stajić
Izvor: Letting Another Voice On “Women’s Health” Be Heard: Kim’s Story
Ukoliko ste trudni i u dilemi ste da li da zadržite bebu, nudimo Vam mogućnost da porazgovarate sa psihologom – bilo uživo u savetovalištu u Beogradu, bilo preko Skajpa.
Ne ustručavajte se da zatražite psihološki razgovor – niko Vas neće pritiskati, osuđivati niti ubeđivati.
Jednostavno ćete dobiti priliku da Vas neko pažljivo i bez osuđivanja sasluša, kao i priliku da sa nekim podelite svoja osećanja i razmišljanja u ovako osetljivoj situaciji u kojoj ste se našli.
Za detaljnije informacije posetite sajt Pravoslavno-psihološkog savetovališta „Ima nade“:
Ne brinite za novac – ukoliko niste u mogućnosti da platite, razgovor će za Vas biti besplatan.
Savetovalište „Ima nade” nudi mogućnost besplatnog razgovora samo i isključivo osobama koje su trudne i premišljaju se da li da zadrže bebu, tako da je to potrebno navesti u pismu preko kontakt stranice na OVOM LINKU.
Komentari