Активности за децу и младе при парохији (пример за угледање)

Активности за децу и младе при парохији (пример за угледање)

Писмо наше сестре у Христу која већ неку деценију живи у Чикагу је препуно позитивних примера како се при парохијама могу организовати занимљиве активности за православну децу и младе.

Постављамо ово вредно сведочанство које нам може послужити на корист да и ми, који живимо у Србији, при својим парохијама покренемо сличне активности, јер сматрамо важним да православна деца и млади изграђују чврсту психолошку „мрежу подршке“ њиховом православном идентитету и да буду у чешћем контакту са другим црквеним вршњацима.

Варамо се ми , који живимо у Србији, да је наша ситуација лакша него у дијаспори. За то је довољно погледати у школска одељења наше деце, колико њих иде – не на веронауку (јер на веронауку понекад нецрквени родитељи шаљу децу да би се научила „лепим вредностима и понашању“) –  већ колико деце живи литургијским животом и познаје Христа.

Редакција сајта Православни родитељ

 

Активности за децу и младе при парохији

 

Према неким незваничним изворима, у Чикагу живи око 300.000 Срба. Званични извори кажу да нас је много, много мање – тачније, према последњим званичним пописима, много је мање оних који се званично изјашњавају као Срби.

Ја не знам колико нас оквирно има али знам да се често не осећам као да живим изван Србије. У крају у коме живим, на неколико минута хода од мог стана живи десетак српских породица а на неколико минута вожње тродупло више. С обзиром на велики број досељеника из целе бивше Југославије, српски језик се врло често може чути на јавним местима.

Ако нисам неку заборавила, Чикаго са предграђима има осамнаест парохија наше помесне цркве и два манастира.
Ако узмемо у обзир и бројне храмове пре свега грчке и руске помесне цркве са којима смо некако најближи, па још и све остале православне помесне цркве, може се рећи да Чикаго пружа одличне могућности за активан духовни и светотајински живот.

За многе наше сународнике у дијаспори “црква” не означава само нашу помесну цркву, конкретан храм или парохију и богослужбени живот и обреде, “црква” има шире значење и такорећи је синоним и за многе активности социјалног и националног карактера. 

Пре свега, то су активности намењене деци са циљем очувања знања српског језика, националног и верског идентитета код младих нараштаја који одрастају далеко од Матице.

Све парохије имају недељну школу веронауке и школу српског језика.

Парохија у оквиру храма светог Васкрсења Христовог има и дечију драмску секцију на српском језику у оквиру које деца припремају врло посећене дечије позоришне представе.
Представе изводе не само у матичној парохији него и у другим парохијама и Епархијама наше помесне цркве у Северној Америци.

Многе парохије имају и дечије хорове  који негују црквену и традиционалну, или како данас кажемо –  ‘етно’ српску музику.
Дечији хорови учествују на концертима и фестивалима које организују сениорски хорови као и на разним другим црквеним приредбама и прославама.
Деца из црквеног хора су добродошла на ‘балкон’ са кога пева главни хор што је за децу од великог значаја јер тако стичу ‘праксу’ црквеног појања а и више су укључени у сам ток богослужења.

Постоји традиција да пред Божић сениорски и дечији хор обилази старе и болесне људе који нису у могућности да дођу и храм, по њиховим кућама, болницама или старачким домовима и певају им божићне песме. 

Свака српска парохија у Америци има своје фолклорно друштво, намењено деци од предшколског па до узраста завршетка средње школе.

‘Фолкор’ је у дијаспори такорећи институција. Фолклор не означава само часове српског традиционалног плеса већ и време када се мноштво наше деце а и родитеља окупља и дружи. Познајем родитеље чија деца не учествују на самим пробама али редовно долазе “на фолклор” тј долазе у црквене просторије у којима се одржавају пробе да би се видели и дружили са пријатељима. У мојој парохијској цркви пробе фолклора се одржавају петком увече и за многу децу је то као неки ‘излазак’ где се срећу и друже са вршњацима а исто важи и за родитеље. 

Негде од краја октобра па до маја је сезона ‘фолклорних забава’.
Свака парохија организује своју ‘фолклорну забаву’ на коју долазе деца из свих других цркава не само из комшилука него и из удаљених крајева САД или Канаде.
То има вишеструку корист – деца често имају прилику да наступају и мотив да вежбају и још важније срећу се и друже са другом децом нашег порекла а старији тинејџери често ту упознају и свог будућег супружника.

Наиђу периоди у години када скоро сваког викенда имамо неки ‘наступ’ – са фолклором или са хором. Сваки хорски или фолкорни сусрет почиње са Литургијом или Вечерњим богослужењем.

Поред активности и окупљања које се одвијају на недељном нивоу, постоје и оне које се традиционално организују у одређено доба године или поводом одређених Празника.

Рецимо, на Празник васкрсења Лазаревог – Лазареву суботу, неке парохије организују дечију радионицу у трајању од неколико сати. Радионица је обично предвиђена за узраст 4-12 година.Деца су подеље на према узрастима, сваки узраст има одвојене часове.

У оквиру радионице одвијају се часови веронауке на којима се говори о самом Празнику васкрсења Лазаревог и уласка Господа у Јерусалим као и предстојећем празнику Васкрсења Христовог , затим час црквеног појања, креативна радионица у којој деца раде одређени креативни пројекат са тематиком васкрсења као и млађој деци најузбудљивији део – лов на јаја. Претходно припремљена пластична јаја (попут оних из “киндер јајета”) се напуне бомбоницама, ситним играчкама и сл и побацају по ливади испред храма, иза дрвећа, жбунова и сл. Свако дете добије кесицу у коју скупља јаја која пронађе. Ту и тамо се сакрије и нека играчка па они срећнији и бржи ‘улове’ и играчку.

Радионица се завршава вечерњим богослужењем на коме деца ‘одговарају’ и традиционалном Литијом са звончићима и палмовим гранама.Затим следи вечера која се припрема тако што свако донесе понешто, слатко или слано и приложи на заједнички ‘шведски сто’.

У јуну месецу организују се летњи кампови веронауке. Обично трају пет дана, од понедељка до петка, сваки дан по 3-5 сати. Укључују часове веронауке, црквеног појања, креативног рада и наравно дружења и игре.

Током већег дела лета, у манастиру Нова Грачаница по сменама у трајању од седам дана се одвија изузетно популаран и посећен ‘летњи камп’ који окупља децу из читаве Епархије па и шире. Веронаука, српски језик и српска култура, свакодневно учешће на Богослужењима као и разне физичке активности чине садржај овог летњег кампа.

За време зимског распуста, такође у манастиру Нова Грачаница одвија се зимски камп намењен средњошколцима и студентима. Врло ‘популаран’ камп који је од огромног значаја за тинејџере и студенте који се сусрећу са разним искушењима савременог света.

Нарочит бисер дијаспоре у Америци су две приватне црквене основне школе, “Православна школа Свети Сава” у Милвокију (Saint Sava Orthodox school, Milwaukee WI) и “Академија Свети Сава” у Чикагу (St Sava Academy, Chicago, IL).

Све ове радионице, кампови, забаве се организују и одвијају захваљујући великом труду, креативној енергији и ентузијазму многобројних волонтера, најпре свештеника и монаха али свих других укључујући средњошколце и студенте који често волонтирају и помажу у организацију и реализовању активности намењеним млађој деци.

Школа, пробе и наступи хора и фолклора, кампови чине да су деца свих узраста често присутна у храму и кругу храма тако је ,Богу хвала, великом броју деце наших исељеника, парохијски храм и дом је као друга кућа.

Они одрастају уз цркву и захваљујући бројним активностима у којима у млађем узрасту учествују као полазници а у старијем и као помоћници, постају и остају чврсто везани за цркву а то касније преносе и својој деци.

 

Аутор: М.Р., мајка четворо деце

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.