Dugo sam razmišljala da li da pišem ili ne i ma koliko da je teško, mislim da je ipak bolje da napišem svoje iskustvo koje će možda nekome i promeniti stav, a ja ću sebi malo olakšati dušu bar na momenat.
Abortus – ceo svoj život bila sam protiv ove intervencije (sem ako je u pitanju silovanje, zdravlje i slično); nisam razumela tada kako se ljudi odluče da prekinu trudnoću. Zašto nemaju nade da će biti dobro? Sećam se jedne rečenice koju je izgovorila jedna moja prijateljica kada je odlučila da prekine treću trudnoću: „Znam da ti je teško da razumeš moje razloge, ali ne možeš da razumeš nešto što ne doživiš”.
Godine su prošle od tada, i ja sam rodila dva prelepa anđela koja sada imaju 3 i 2 godine. Prestala sam da radim pred kraj prve trudnoće, onda je ubrzo došla i druga, tako da sam sve svoje vreme posvetila njima, da im što više pružim pre nego što se vratim na posao. Oko njih dvoje nemam nikakvu pomoć i još uvek nisam imala ni jedan jedini slobodan dan, ali nije mi žao jer i to će sve proći i biće lakše kada još malo porastu.
Moj problem počinje pre osam meseci kada sam saznala da sam trudna po treći put – to je bio takav šok da nisam mogla da se saberem danima, ne zato što je to bilo loše već što je bilo u teškom momentu. U momentu kada sam bila na izmaku snage, premorena, isceđena kao limun, kada je moj suprug imao fazu depresije zbog mnogih problema.
Plakala sam jer sam želela da zadržim bebu, a onda sam plakala jer nisam znala kako ću uopšte moći da izađem na kraj s dvoje male dece, bebom i svim ostalim problemima i tako sam danima ubijala sebe. Danima smo muž i ja razgovarali, želeli smo da je zadržimo a opet uslovi su nam bili ravni nuli i to nas je svaki put kopalo dva metra ispod zemlje od straha – a kako ćemo?
Zatim smo odlučili da zadržimo bebu pa kako nam bude, ali dva dana posle toga sam dobila poruku da treba da počnem da radim i opet smo bili na mukama. Teška srca smo odlučili da prekinemo trudnoću. Plakala sam svaki dan pre intervencije, a kada sam otišla tamo, drhtala sam, u sebi se izvinjavala svojoj bebi. Kada mi je anesteziolog promašila venu prvi put, pomislila sam da trebam da izađem i odustanem od abortusa, ali, nažalost, nisam.
Napravila sam najveću grešku u svom životu, jer ko sam ja da odlučujem da prekinem jedan život, da mu ne dam šansu da živi kao što sam je i ja dobila? Ne znam šta sam uopšte tada mislila, ali očigledno da sam bila u totalnom transu, strahu, ili ne znam ni ja kom stanju već!
Od tada nema dana da ne pomislim koliko mi je žao što sam takav izbor napravila, naročito kada pogledam svoju decu; ne mogu sebi da oprostim što sam bila toliko slaba i sebična; ja koja toliko obožavam svoje piliće, sa kojima obožavam da se igram, zabavljam, smejem, svakodnevno šetam…
Ne znam kako sam mogla, ali jesam i sa tim ću morati da živim do kraja života samo se nadam da ću naučiti da se nosim sa ovim osećajem krivice koji me progoni.
Jedan iskren i od srca savet svim ženama od mene jeste da ako imaju i najmanju dilemu oko abortusa da to ni slučajno ne rade!
Ako imate dilemu i ako duboko u srcu osećate i pored svih teškoća i nedaća da to ne treba da uradite, nemojte jer ćete se pokajati a zaista je teško živeti sa tim osećajem.
Meni je jako žao zato što nisam poslušala svoje srce već razum, danas 8 meseci kasnije dala bih sve na svetu da mogu vratiti vreme i ispraviti grešku, ali to je nemoguće. Jedino što mogu da izvučem iz ovoga jeste jedna životna lekcija koju nikada neću zaboraviti.
Izvor: Abortus, težina odluke i kajanje
LIČNE ISPOVESTI ŽENA KOJE SU IZVRŠILE ABORTUS
Prenosimo i nekoliko komentara čitateljki sa stranice na kojoj je tekst prvobitno objavljen, u kojima su iznele svoja osećanja nakon izvršenog abortusa.
„Ovaj tekst kao da sam ja pisala… veoma bolno iskustvo… i kajanje do kraja života. Šest godina kasnije, ovaj put planirano, zatrudnela sam ponovo i rodila svoju treću devojčicu živu, zdravu i prelepu… Ne prođe dan da ne pomislim kakvo bi mi bilo to dete… Zamišljam nekad lice… I sad mi suze krenu na oči… Sada iz ove perspektive svesna sam da sigurno ne bismo umrli od gladi, da bismo se nekako snašli, i ne mogu da nađem nijedan pametan razlog ili opravdanje zašto sam to uradila. Još teže mi je jer me je muž molio da zadržim bebu, a ja sam ipak donela drugu odluku… Al vreme se unazad vratiti ne može i jedino mi preostaje da volim moju dečicu, i ako ova vaša ili moja priča pozitivno na nekog utiče da rodi svoju bebicu, da će se sve smestiti na svoje mesto, može da donese neku utehu… Al kajanje ostaje…pozdrav!“ – Nataša
„Užasno iskustvo, koje ja prolazim u ovom periodu. S tim što sam ja bila u vezi, prva trudnoća, PLANIRANA, i kada se desila on je jednostavno odlučio da to neće, i kraj… Ostala sam sama da se borim sa svim tim (imala sam porodicu kao podršku), ali onaj koji je trebao da bude tu nije… Ogroman bol, osjećaj krivice… Ali jednostavno nisam imala izbora… Ne prođe ni minut da ne pomislim na to malo stvorenje koje sam silom prilika morala ubiti 🙁
Vjerujte da je teško i imam osjećaj da me nikad neće proći tuga koju osjećam….
Vi imate dvoje divne djece, volite ih i ako niste imali drugog izbora, podržavam vas u potpunosti!“ – Nina
„Kajanje koje se oseća posle toga se ne može ni sa čim uporediti. Dođe mi sad sama sebi srce da iščupam od boli koju osećam!“
„Danas sam izvršila abortus, u trenutku kada sam legla na sto u sali osetila sam da treba da ustanem, ali nažalost nisam, na buđenju same suze su krenule, i dalje samo teku… nemam dece ovo mi je i prvi abortus, pokajala sam se istog trenutka, žene ne radite to, moj vam je savet, i ako nemate partnere ne činite abortus, rodite jer ta tuga će uvek trajatiiii.“ – Maki
„Drage moje, i ja sam prošla kroz isto iskustvo pre dva dana, i muž i ja sad plačemo… teško je jako… Imamo dvoje dece, i ja sam se uspaničila kako ću treće. A sad samo molim Boga da ću ostati opet trudna i da će mi biti oprošteno to što sam učinila. Kajem se do neba, i molim se za čudo…“ – Sofija
Za kraj, jedan komentar koji daje nadu, a takođe i nama pokazuje da sav rad i trud koji ulažemo u borbu za spas beba i majki nipošto nije uzaludan:
„Neizmjerno ti se zahvaljujem na ovom tekstu!!! 💖😘😘🐣🐤❤🌌🌌 Zbog tvoje griješke i toga što si to podijelila sa nama jedna beba će biti rođena!!!!!!!🌌❤🐤🐣🐣 “ –
Sirena Marina
Ukoliko ste trudni i u dilemi ste da li da zadržite bebu, nudimo Vam mogućnost da porazgovarate sa psihologom – bilo uživo u savetovalištu u Beogradu, bilo preko Skajpa.
Ne ustručavajte se da zatražite psihološki razgovor – niko Vas neće pritiskati, osuđivati niti ubeđivati.
Jednostavno ćete dobiti priliku da Vas neko pažljivo i bez osuđivanja sasluša, kao i priliku da sa nekim podelite svoja osećanja i razmišljanja u ovako osetljivoj situaciji u kojoj ste se našli.
Za detaljnije informacije posetite sajt Pravoslavno-psihološkog savetovališta „Ima nade“:
Ne brinite za novac – ukoliko niste u mogućnosti da platite, razgovor će za Vas biti besplatan.
Savetovalište „Ima nade” nudi mogućnost besplatnog razgovora samo i isključivo osobama koje su trudne i premišljaju se da li da zadrže bebu, tako da je to potrebno navesti u pismu preko kontakt stranice na OVOM LINKU.
Komentari