Sve više pomesnih Pravoslavnih Crkava uočava opasnost od sofisticirane ali totalitarne ideologije – džender ideologije (ili rodne ideologije).
Vladike Ruske Crkve, Grčke Crkve a sada vidimo i Bugarske Crkve čvrsto i javno su istupile protiv prodora džender ideologije u pravni sistem pomenutih država, kao i protiv prodora ove opasne ideologije u njihovo društvo, škole i vrtiće.
Ovo je dobra prilika da podsetimo pravoslavnu javnost da su srpski pravoslavni vernici zajedno sa nekoliko sveštenika 2014.godine o ovoj ideologiji napisali opsežan dokument i lično predali šestorici srpskih episkopa, a u formi Molbe uputili i samom Patrijarhu Srpske Crkve Irineju.
Sadržaj tog dokumenta možete pročitati na ovom linku.
Drago nam je da vidimo da je Sinod Bugarske Crkve dobro informisan o džender ideologiji i da snažno sa svojim vernicima istupa protiv Istambulske konvencije – međunarodnog dokumenta koji pokušava da u zakone pojedinačnih država ubaci džender ideologiju koja je protivna Hristovoj nauci i u svojoj srži bogoborna.
Naša država, Republika Srbija, je na našu veliku žalost, ovu Istambulsku konvenciju već ratifikovala.
Međutim, ukoliko se naše tradicionalno društvo, pravoslavni vernici skupa sa Patrijarhom i episkopima usprotive, moguće je zaustaviti prodor džender ideologije koju Istambulska konvencija nameće dalje u naš pravni sistem i naše društvo.
Za početak je potrebno da ponovo pozovemo naše vladike kao što smo to učinili 2014. godine da, zajedno sa grčkim, ruskim i bugarskim vladikama – podignu svoj glas protiv džender ideologije i zaštite svoj verni narod a pre svega pravoslavnu decu od nametanja ove ideologije polnih izopačenosti. Drugi put smo ih pozvali da se oglase 2017.godine (link OVDE i OVDE).
Redakcija sajta Pravoslavni Roditelj
Napomena: Za osobe nedovoljno upoznate sa ovom tematikom, tekst u nastavku može biti težak za čitanje. U Bugarskoj je dodatno zakomplikovana situacija po pitanju Istambulske konvencije jer su bugarske vlasti nepravilno prevele njen sadžaj na bugarski, učinivši (namerno ili iz nestručnosti) kardinalnu grešku – svuda gde se u Konvenciji pominje „rod“ (gender) oni su preveli sa „pol“ (sex).
Sveti Sinod Bugarske Pravoslavne Crkve istupa protiv Istambulske konvencije Saveta Evrope
U Bugarskoj se vodi napeta borba oko ratifikacije Istambulske konvencije (1) povodom borbe protiv nasilja nad ženama, a koja faktički ozakonjuje „treći pol“ i homoseksualne brakove. Konvencija je bila razrađena 2011. od strane Saveta Evrope i potpisalo je 45 država. Od 47 država – članova Saveta Evrope, samo dve je nisu potpisale: Rusija i Azerbejdžan. U Rusiji je čak bio donet zakon protivan njoj, o dekriminalizaciji domaćeg nasilja, koje je odobrila Duma i potpisao je 7. aprila 2017. predsednik V. V. Putin.
27 zemlje nisu ratifikovale konvenciju, 20 zemalja je nisu ratifikovale, 2016. u Ukrajini nisu je ratifikovali a burno neprihvatanje konvencije pokazuju i Hrvatska i druge zemlje.
U Bugarskoj preovlađujuća većina društva takođe istupa protiv njene ratifikacije.
Prva je svoje mišljenje iskazala Bugarska Pravoslavna Crkva 22.1.2018. na zasedanju Svetog Sinoda, koja je donela specijalnu odluku, koju navodimo niže, zatim Bugarski Muftijat, bugarski akademici, Ujedinjene evanđelske crkve Bugarske. Za ratifikaciju konvencije istupile su samo dve jevrejske organizacije – «Šalom» i Centralni izraelski duhovni savet – 24.1.2018.
24.1. prvo „ne“ je konvenciji rekla Komisija za omladinu i sport u bugarskom Parlamentu. Komisija za Spoljnju politiku je glasala „za“.
Mitropolit Starozagorski Kiprijan je, izmešu ostalog, izjavio da ta Konvencija vodi u duhovnu smrt. Od 26.1. u svim hramovima BPC služen je naročiti moleban Presvetoj Bogorodici, a 28.1. čitano je obraćanje Sinoda.
Trenutno je proces ratifikacije Istambulske konvencije u Bugarskoj skupštini zaustavljen ali se borbe oko nje u društvu samo zagrevaju.
Odluke Svetog Sinoda Bugarske Pravoslavne Crkve povodom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i domaćeg nasilja, nazvanoj Istambulska konvencija.
ODLUKA SVETOG SINOGA BUGARSKE PRAVOSLAVNE CRKVE:
Sveti Sinod BPC, zasnovano na biblijskoj istini: „I stvori Bog čoveka po obrazu Svojemu, po obrazu Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih“ (Post. 1, 27), kao izraz istočno-pravoslavnih hrišćana, koji čine ogromnu većinu građana Bugarske, uzevši u obzir ustavni princip nediskriminacije po osnovi pola, kao i ustanovljene norme međunarodnog prava i evropskih institucija o jednakom obraćanju prema muškarcima i ženama, podržava napore evropskih i međunarodnih ustanova, kao i organe vlasti R. Bugarske, koji štite žene od svih vidova nasilja,
IZJAVLJUJE, da je on protiv uvođenja, kroz Istambulsku konvenciju, pojmova nespojivih sa bugarskim društvenim poretkom, koji je nepoznat u našem pravnom sistemu, kao i protiv unošenja ideja, koje su nespojive sa verom Svete Pravoslavne Crkve.
Sama činjenica da Istambulska konvencija izaziva sporove u bugarskom društvu oko pojmova, koje uvodi, već izaziva nemir.
…Bugarski parlament će svojom pozicijom po pitanju Istambulske konvencije jasno dati do znanja koga on sluša: glas naroda ili neke druge glasove. I da li on štiti teorije, koje su plod socijalnog inženjeringa i koje zatiru samu osnovu društva – čoveka, njegovu veru, porodicu i moralne vrednosti.
Za Sveti Sinod BPC, koji ishodi iz dane principijalne pozicije, nesumnjivo je da Istambulska konvencija daleko izlazi izvan okvira ciljeva koje proklamuje, na osnovu sledećeg:
Odluke Svetog Sinoda Bugarske Pravoslavne Crkve povodom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i domaćeg nasilja, nazvanoj Istambulska konvencija.
1. Treba jasno da se kaže da ogroman problem Istanbulske konvencije nije njen prevod na bugarski jezik, već njegovo značenje. Prema čl. 81, koji je poslednji paragraf konvencije, samo su engleski i francuski tekstovi autentični. Shodno tome, u tumačenju i primeni konvencije, prevod na bugarski jezik [2] (dobar ili loš) neće imati autoritet – argument za to je takođe sadržan u čl. 33 Bečke konvencije o ugovornom pravu. Praćenje Bugarske vršiće se u skladu sa autentičnim tekstom. Treba napomenuti da je bugarski tekst međunarodnih ugovora proglašen u „Državnom vesniku“ [službenom glasilu] po pravilima iz čl. 25 Zakona o međunarodnim ugovorima Republike Bugarske.
U autentičnom tekstu konvencije navodi se termin „džender“ (gender), odnosno „rod“ što je jasno razgraničeno od pojma „pol“ (sex)
U autentičnom tekstu konvencije, termin „rod“ kategorično je razdvojen od koncepta „pola“ kao novi i različiti pojam nepoznat u bugarskom pravnom poretku. Sama po sebi, ova činjenica je dovoljna za neslaganje [sa konvencijom]. Pol se može odrediti samo biološki, jer su muškarac i žena božanski stvoreni.
2. U članu 3. „Definicije“ u tački „c“ u svrhe Konvencije definiše pojam „rod“ kao društveno konstruisane uloge, ponašanja, aktivnosti i karakteristike koje određeno društvo smatra odgovarajućim za žene i muškarce. „
2.1. Osnovna istina je takva da u međunarodnom ugovoru ili zakonu definisanja pojmova koji se koriste u njima služe kao ključ za tumačenje njihovog sadržaja. Očigledno je da se ova definicija odnosi na pol, koji se razlikuje od biološkog pola, jer drugom ne treba pravna definicija.
2.2. Nema potrebe da se komentariše učestalost upotrebe pojmova „rod“ i „pol“ u konvenciji, činjenica koja je sama po sebi indikativna za pravo značenje konvencije i njenih ciljeva, pored plemenitih ciljeva zaštite žena od nasilja uopšte i posebno nasilje u porodici. Upravo ova frekvencija upotrebe pojma „rod“ čini potrebnim da se definiše u čl. 3, stavka „c“, pojam „rod“ u autentičnom tekstu, koji je statistički izražen u sledećem:
– u konvenciji se termin „rod“ i njegovi derivati koriste 25 puta (uključujući 4 puta u preambuli), a termin „pol“ i njegovi derivati se koriste 19 puta, što je mnogo manje od definisanog pojma „rod „, u bugarskoj verziji se koristi samo reč „pol“;
– istovremena upotreba dva koncepta odjednom je sadržana u čl. 3, tačka „c“, i u čl. 4, § 3; Preambula glasi: „polno nasilje i potencijal za povećanje rodno zasnovanog nasilja“, odnosno „polno nasilje“ i „nasilje zasnovano na rodu“;
– U „Obrazložnom izveštaju“ Konvencije, termin „rod“ i njegovi derivati se koriste 126 puta, a termin „pol“ i njegovi derivati se koriste 89 puta.
3. Postojanje definicije „roda“ (ili gender, u autentičnom tekstu) u definitivnu stope [3] međunarodnog sporazuma ili nacionalnog zakona, bez razmatranja njegovog sadržaja sam po sebi predstavlja problem, i mogu mu se uputiti oštre zamerke, jer je pol biološki određen – čovek i žena, a nije pitanje samoodređenja.
BPC ne prihvata legalizaciju kategorija kao što su „rod“, „rodni identitet“, pol kao „socijalno konstruisana uloga“, „svest o polovima“, „ne-stereotipne rodne uloge“ i tako dalje.
4. Uz sistematsko, logičko i teleološko tumačenje Konvencije i njenog imena postaje jasno da je njen predmet zaštita žena i devojaka, kao jedan od ustanovljenih polova. U tom smislu, prisustvo ove definicije „roda“ ili «gender» u autentičnom tekstu je u sukobu sa nazivom konvencije i ne uklapa se u kontekst, osim ako je cilj da se proširi obuhvat zaštite, kao u ovom slučaju. Ili, uopšte govoreći, u materijalnom okviru zaštite koja se bazira na konceptu «roda» zaštitu mogu dobiti i lica koja se definišu socijalnim polom koji se razlikuje od biološkog, odnosno zaštita se ne odnosi samo na žene i devojke.
5. Označavanje „roda“ ne nalazi se ni u jednom od međunarodnih ugovora i dokumenata iz preambule Istambulske konvencije. U bugarskom nacionalnom zakonodavstvu ne daje se definicija „pola“ niti se definišu „muškarac“ i „žena“.
Neubedljiva je tvrdnja da Konvencija ne uvodi koncept „treći pol“, kao što je u definiciji pola ili roda u autentičnom tekstu Konvencije već ugrađen sadržaj, osim dva bioloških pola, iako je jasno i nije registrovan kao „treći pol“.
Netačno je reći da pojam „pola“ ili „rod“ autentičnog teksta se koristi samo za potrebe Konvencije, jer mehanizmi za njenu primenu već sadrže niz obaveza za promenu nacionalnog zakonodavstva.
Prema članu 5, stav 4. Ustava, međunarodni ugovori imaju prednost nad nacionalnim zakonodavstvom, ako je to u suprotnosti sa njima. Zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom, inače će neizbežno dovesti do ustavnih promjena.
Bugarski Ustav je jasan u pogledu načela nediskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu pola. Prema članu 6, stav 2, svi građani su jednaki pred zakonom. Neće biti ograničavanja prava ili privilegija na osnovu rasne, nacionalne, etničke pripadnosti, pola, porekla, vere, obrazovanja, verovanja, političke pripadnosti, ličnog ili društvenog statusa ili imovine. Ostaje pitanje, kako da kombinujete ustavni koncept pola i termin „rod“ u skladu sa Konvencijom, jer je tekst dostavljen Narodnoj skupštini [na ratifikaciju] na bugarskom jeziku.
Konvencija predviđa mere za iskorenjivanje običaja i tradicija vezanih za „stereotipne uloge muškaraca i žena“.
6. Izaziva zabrinutost usvajanje prinudnih mera za iskorenjivanje običaja i tradicije predstavljenih u „stereotipnih podeli uloga na mušku i žensku“ (član 12, stav 1.Konvencije).
7. Član 4.stav 3. Konvencije glasi: „ugovorne strane će koristiti odredbe ove konvencije, u određenim merama za zaštitu prava žrtava, obezbediće se bez diskriminacije na osnovu pola, socijalnog pola [4], rase, boje kože, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog opredeljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, veze s nekom nacionalnom manjinom, imovinskog stanja, rođenja, seksualne orijentacije, rodnog identiteta [5], na osnovu pola, starosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog statusa, statusa migranta ili izbeglice ili drugi status. “
Nema sumnje da ovo pravilo ne treba tumačiti, jer je stanje stvari očigledno: postoji pojam pola i socijalnog pola: „pol“ i „rod“.
8. Evo po čemu član 6. Konvencije obavezuje države da sprovode njenu politiku, koja se bazira na „polu“, kako glasi bugarski prevod, a sprovodi rodnu politiku (gender policy) kako glasi autentični tekst.
Za Sveti Sinod je nesumnjivo da su ove dve odredabe – član 4, tačka 3. i član 6. Konvencije – utvrđuju njenu punu primenu u nacionalnom pravu. Rezerve i deklaracije na njih su neprihvatljive u skladu sa ciljem Konvencije.
9. Iz člana 53. „Pojašnjenje“ u Konvenciji jasno stoji kako grupa ljudi koja je uključena u sferu zaštite: „Određene grupe pojedinaca mogu takođe da trpe diskriminaciju na osnovu njihovog rodnog identiteta, koji, jednostavno rečeno, znači da socijalni pol sa kojima su oni sami sebe identifikovali, a ne u skladu sa biološkim polom koji se jedinski pripisuje pri rođenju. Ona obuhvata sledeće kategorije pojedinaca, kao što su transrodni i transseksualci, transvestiti i druge grupe ljudi koje ne odgovaraju onome što je društvo ustanovilo kao pripadnost kategorijama „muško“ i „žensko“.“
10. U Rezoluciji Evropskog parlamenta od 12. septembra 2017. godine na predlog Saveta po zaključcima Evropske unije o Konvenciji Saveta Evrope o prevenciji i borbi protiv nasilja na ženama i porodičnim nasiljem (COM(2016)0109– 2016/0062(NLE) navodi se: „I“ – „uzimajući u obzir potrebu da se preduzmu mere da se zaustavi otvaranje novih fenomena internet i rodno zasnovanog nasilja, uključujući i nasilne veze, maltretiranja, stvaranje prepreka, posebno u odnosu na mlade žene i devojke i LGBT osobe“;
„C“ – „uzimajući u obzir da neke grupe žena, kao što su žene migranti, žene izbeglice i žene tražioci azila i devojke sa invaliditetom, žene, LGBT i žene romskog porekla, zastrašuju i trpe diskriminaciju po više osnova zbog čega su još više žrtve nasilja iz razloga podstaknutih seksizmom, uz rasizam, ksenofobiju, homofobiju, transfobiju i interseksfobiju, kao i diskriminaciju na osnovu starosti, invaliditeta, etničkog porekla ili religije.“
Ne samo LGBT žene, već i svi LGBT osobe zaštićeni su Konvencijom.
Rezolucija ovih tekstova jasno je da je za Parlament Evropske unije predmet zaštite prema Konvenciji su ne samo žene-LGBT, već svi ljudi i lica LGBT, i stoga se ne može reći da je ova kategorija lica nije uključena u Istanbulsku konvenciju.
11. zabrinuti smo zbog sadržine člana 14. konvencije, po kom države – potpisnice konvencije imaju obavezu da preduzmu mere za uključivanje u nastavni plan „materijala sa takvim pitanjima kao što je jednakost među ženama i muškarcima, nestereotipnih uloga polova“, a takođe nas je zabrinulo u članu 12. Konvencije navedeno filozofija „promovisanjapromene u društvenim i kulturnim obrascima ponašanja muškaraca i žena sa ciljem da se iskoreni predrasude, običaji, tradicija i sve ostale prakse koje su zasnovane na ideji inferiornosti žena ili na stereotipnim ulogama muškaraca i žena.“
12. Potpuno je jasno da član 78. Konvencije „Rezerve“ ne uključuje u sferu svog delovanja stavljanje rezervi na sporni tekst, ali bez mogućnosti da se rezerve stave na većinu odredbi.
13. Što se tiče predloga da usvoji izjava/deklaracija sa objašnjenjem bugarskog parlamenta, treba istaći da su usvojeni u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji na potpisivanju Konvencije i u Poljskoj – tokom ratifikacije. Što se tiče ratifikacije od strane Poljske i drugih zemalja – Švajcarske, Austrije, Holandije, Švedske, Norveške, Finske – postoje primedbe na činjenicu da je obrazloženje deklaracija Poljske je u suštini rezerva Konvencije, što nije dozvoljeno u skladu sa članom 78, to jest, ova izjava o tome nije priznata. U međunarodnom ugovornom pravu tumačenja deklaracije nisu pravno obavezujuće i ne može se suprotstaviti odgovarajućem međunarodnom ugovoru, ako nije jasno propisano.
14. Sama Konvencija predviđa u osnovi mogućnost same promene u skladu sa članu 72, ali u praksi je ovo teško sprovesti.
Uvaženi narodni predstavnici!
Svaka je vlast od Boga, i u društvu je potrebno postići saglasnost što bi bilo na korist bugarskom narodu i u saglasju sa izjavom bugarskog predsedavanja Evropskom unijom: „U jedinstvu je snaga“.
Sveti Sinod ne podržava Konvenciju zbog obaveze da se preduzmu zakonodavne i druge mere za uvođenje koncepta i principa koji su protivni uobičajenom i prirodnom poreku i iskonskim moralnim vrednostima.
U Bugarskoj postoje domaći zakoni koji predviđaju zaštitu protiv svih oblika nasilja uopšte, a u tom smislu i protiv nasilja u porodici.
Vodeći se gore navedenim i brinući o budućnosti našeg naroda kao njegovi duhovni arhipastiri, pozivamo Narodnu skupštinu da sasluša glas naroda i ne ratifikuje Istambulsku konvenciju, kroz koju se uvode shvatanja koja su u potpunoj suprotnosti s našom pravoslavnom verom, nacionalnom tradicijom i pravnim sistemom.
Sveta očinski dužnost Sinoda Bugarske pravoslavne crkve – Bugarske Patrijaršije – je da podseti narod Božjim rečima iz Biblije: „Teško onima koji zovu zlo dobrom, a dobro – zlim, ko smatra tamu za svetlost i svetlost za tamu, gorko slatkim, a slatko – gorkim“ (Isaija 5,20).
PREDSEDAVAJUĆI SVETOG SINODA
NEOFIT,
PATRIJARH BUGARSKI I MITROPOLIT SOFIJSKI
ČLANOVI SVETOG SINODA:
MITROPOLIT SLIVENSKI JOANNIKIJE
MITROPOLIT VELIKOTRNOVSKI GRIGORIJE
MITROPOLIT LOVČANSKI GAVRILO
MITROPOLIT PLOVDIVSKI NIKOLAJ
MITROPOLIT DOROSTOLSKI AMVROSIJE
MITROPOLIT ZAPADNO- I SREDNJEEVROPSKI ANTONIJE
MITROPOLIT VARNENSKI I VELIKOPRESLAVSKI JOVAN
MITROPOLIT NEVROKOPSKI SERAFIM
MITROPOLIT RUSENSKI NAUM
MITROPOLIT STAROZAGORSKI KIPRIJAN
MITROPOLIT VRAČANSKI GRIGORIJE, NAMESNIK VIDINSKOG EPARHILJSKOG PRESTOLA
Speciajalno za portal Pravoslavie.Ru
pripremila Stanka Kosova
1.februara 2018 godine
___________________________________________________
[1] Tekst Istambulske konvencije na rus. jeziku: https://rm.coe.int/168046253f.
[2] Bugarski prevod Istambulske konvencije: https://rm.coe.int/168046246f.
[3] Definitivna norma u pravu naiva se norma, navodeći odredbu pravnog shvatanja – Red.
[4] U ruskom prevodu Konvencije reči «socijalni pol» na tom mestu nedostaju. – Red.
[5] U ruskom prevodu ovde stoji: «rodna jednakost». – Red.
[6] «Objašnjenja» Istambulske konvencije na ruskom jeziku nedostaje, na bugarskom sm.: http://vevesti.bg/160184/vevesti-publikuva-palnia-tekst-na-obyasnitelnia-doklad-kam-istanbulskata-konventsia/ . – Red.
Izvor: Pravoslavie.ru, http://www.pravoslavie.ru/110330.html
Srpski prevod: Iris B. Vlajić, Pravoslavna porodica, februar 2018.
Komentari