Nakon što smo objavili vest o tome da su deci na pravoslavnoj veronauci u osnovnim školama podeljene prepričane i ilustrovane Biblije za decu koje su pisali protestanti (s ciljem širenja svoje verzije hrišćanskog učenja pravoslavnim narodima, link OVDE), javili su nam se zabrinuti roditelji želeći da znaju kako da ubuduće prepoznaju da li neki tekst sadrži protestantsko učenje.
Protestantski tekst se uvek može prepoznati po tome što sadrži nekoliko tipičnih odstupanja od dogmata Pravoslavne Crkve. Ovog puta ćemo obraditi najčešće odstupanje – ono koje se tiče Presvete Bogorodice.
Protestanti veruju da Bogorodica nije ostala „prisnodjeva”, tj. zauvek devstvena već da je nakon rođenja Bogomladenca imala još svoje (biološke) dece sa Josifom. Takođe smatraju da Josif nije bio starac već čovek njenih godina za koga je ona želela da se uda, kao što bi to želela svaka devojka u to vreme.
Za tu svoju „tvrdnju” najčešće pronalaze argument u Jevanđelju po Mateju, u kome stoji:
„I ne znadijaše za nju dok ne rodi.”
Zbunjuje ih reč „dok” koju oni tumače tako da je Bogorodica bila devstvena samo do rođenja Bogomladenca, a da je nakon toga imala intimne odnose s pravednim Josifom.
U nastavku ovog teksta prenosimo tumačenje Svetog Teofilakta Ohridskog ovih delova Svetog Pisma, a s obzirom na to da protestanti tumačenja pravoslavnog svetitelja ne smatraju validnim, takođe donosimo i biblijske citate koji govore o tome.
Redakcija Pravoslavnog roditelja
Tumačenje Svetog Teofilakta Ohridskog na Jevanđelje po Mateju
„I ne znadijaše za nju dok ne rodi.”
To jest, nikada je nije poznao, jer reč „dok” ovde ne znači da je pre porođaja nije poznao, a da je posle poznao već da je on uopšte nikada nije poznao. Takva je osobina jezika Svetog Pisma, jer se kaže da se gavran nije vratio „dok ne presahnu voda na zemlji” (1.Mojs. 8:7), iako se nije vratio ni posle toga. Ili, opet, (kada Gospod kaže): „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.” (Mt. 28:20) Zar posle svršetka neće biti sa nama? Kako je to moguće? Upravo tada će biti još više (sa nama).
Tako i ovde reči: „dok ne rodi” shvati u tom smislu da Josif nije znao za nju ni pre ni posle porođaja. Jer kako bi se Josif kosnuo nje, svete, kada je dobro znao za njen neiskazan porođaj.
„Sina svojega Prvenca.”
Naziva Ga prvencem ne zato što je ona tobož rodila nekog drugog sina, već prosto zato što se On rodio kao prvi i kao jedini: Hristos je i „prvorodni”, kao onaj koji se rodio prvi, i „jedinorodni”, kao onaj koji nema drugog brata.
Izvor: svetosavlje.org
Protestantima o Presvetoj Bogorodici
I nakon rođenja Djeva:
„I reče mi Gospod: Ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailjev ušao na njih; zato neka budu zatvorena.” (Jez. 44:2)
„Nije li ovo drvodjeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov i Josija i Simon i Juda?” (Mt. 13:55)
Isus Hristos je jedini Sin Majke Božije. Hristos je imao samo braću od tetke, Marije Kleopove:
„A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.” (Jn. 19:25)
Marija Kleopova je imala decu: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Njih su nazivali braćom Isusa Hrista. Međutim, to su bila braća od tetke, a ne rođena braća.
„Ondje bijahu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu. Među kojima bijaše Marija Magdalina i Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih.” (Mt. 27:55-56)
„A bijahu tu i žene gledajući izdaleka, među kojima bješe i Marija Magdalina i Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija.” (Mk. 15:40)
„A to bijahu Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.” (Lk. 24:10)
Braća od tetke u vezi sa Spasiteljem sebe nazivaju „sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista.” (Jak. 1:1; Jud. 1:1). U vezi jednog sa drugim nazivaju se braćom:
„Juda, sluga Isusa Hrista, a brat Jakovljev.” (Jud. 1:1)
Izvor: domboziji.org
Otac Danil Sisojev o Presvetoj Bogorodici
„A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?” (Lk. 1:34). „Kako ne znaš za muža, ako imaš zakonitog muža – Josifa?”, pitaju nesrećni protestanti koji odbacuju večnu devstvenost Bogomajke, „ako još nisi stupila u bračni život, šta Ti smeta da to učiniš da bi se od Tebe rodio Mesija?” – za protestantsku egzegezu je ovo nerazrešivo pitanje.
Međutim, Apostolska Crkva je od početka znala da je Marija, još nalazeći se u Hramu, dala zavet večne devstvenosti. Josif je samo bio čuvar Njene devstvenosti, a ne obični suprug. Samo znajući to može se razumeti pitanje Bogomajke. Ako je tako, kako se u mislima može i pomisliti da je Blagodatna, Blagoslovena među ženama, Kojoj je učinio veličinu Silni, postala prestupnica zaveta?
Kako je Ona, rodivši Boga, mogla da, narušavajući Svoj zavet, stupi u telesne odnose sa Josifom koji je video strašne tajne koje su pratile Hristovo Rođenje?
Pa da li se i sam Josif mogao nakon svega toga odnositi prema Mariji kao prema običnoj ženi, nalazeći se još pritom i u krajnje odmaklim godinama? (nakon događaja koji su se dogodili kada je Hristos imao 12 godina, on se ne pominje. Očigledno je da je ubrzo nakon toga umro). Ali, jeretici pitaju: „Ako je Marija ostala Djeva i nakon Hristovog Rođenja, kako se u Jevanđelju pominju Hristova braća i sestre?” (Mk. 3:6).
Treba razumeti da izraz „brat” i „sestra” i u Svetom Pismu i u običnom razgovoru označava ne samo sinove i ćerke istog oca i majke, već i polubraću i polusestre, braću i sestre po drugom i trećem kolenu. Po najdrevnijem Predanju Crkve, braća i sestre Gospodnje su Josifova deca iz prvog braka. Samo u svetlu toga postaje razumljivo zašto je Gospod na Krstu predao Svoju Majku Jovanu, a ne njima. Jer ako bi oni bili Marijini sinovi i kćeri, Njoj ne bi bila potrebna briga jednoga od učenika.
Izvor: Slava Presvete Bogorodice, saglasno Svetom Pismu koje čuva Pravoslavna Crkva
Komentari