Kakva treba da bude pravoslavna porodica?

Kakva treba da bude pravoslavna porodica?

Danas se u nekim porodicama muž smatra za neprikosnoveni autoritet, u drugima supružnici grade odnose na osnovu ravnopravnosti mišljenja. Više puta sam dobijao pitanje: koje ustrojstvo porodice više odgovara pravoslavlju? Smatra se da Crkva priznaje isključivo patrijarhalni tip porodičnih odnosa budući da je apostol Pavle pisao o poglavarstvu muža u odnosu na ženu (1 Kor. 11:3). No, ovde imamo dva „ali.”

Kao prvo, u Rimskom carstvu žena nije bila ekonomski i socijalno nezavisna. Ona je uvek ostajala u okviru porodice, kao nečija kći, sestra, žena, majka. Udovice su bile obespravljene i nezaštićene. Napomena o tome da je potrebno pomagati udovicama stoji i u Jevanđelju, u Delima apostolskim, kao i kod Svetih otaca. Ali nigde ne piše da treba pomagati udovcima, zato što je udovac mogao sam da se izdržava, a udovica nije.

Iz razloga potpune samostalnosti muškaraca u zoru hrišćanske ere apostol se prvo obraća muževima, dajući njima odgovornost za hrišćansku porodicu. Sveti Teofan Zatvornik takođe ističe da „Apostol Pavle veću odgovornost daje muževima”. Pritom apostol nastavlja da izražava tako iskrenu brigu za ženu, kao za sopstveno telo (Ef. 5:28).

Potrebno je naglasiti da je hrišćanstvo iz osnova promenilo odnos prema ženi i utvrdilo ravnopravnost polova. „Nema više muškog ni ženskog, jer ste svi vi jedan (čovjek) u Hristu Isusu”, (Gal. 3:28) piše apostol Pavle. Tako je i učenje o porodici postalo revolucionarno, jer je apostol spojio muško poglavarstvo ne sa potčinjavanjem druge ličnosti, već sa samopožrtvovanjem. Kao Hristos koji je prineo Sebe na žrtvu za obnovu čovečanstva – Svoju Crkvu, tako i glava porodice žrtvuje sopstveni ego iz ljubavi prema ženi.

Apostol podiže porodične odnose na tu visinu o kojoj piše u drugoj poslanici, otkrivajući njena svojstva: „Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi” (1 Kor. 13:4–6). Žena, sa svoje strane, odbacuje egoistične zahteve iz bojazni da ne razruši tu ljubav.

Na ovaj način, u poglavarstvu muža i poslušanju žene u istom stepenu za svakog supružnika projavljuje se samoodricanje, odricanje od samoljublja i drugih pogubnih odlika ličnosti. Iz toga proizlazi da je pravoslavna porodica put duhovnog usavršavanja supružnika, koje ih objedinjuje u Hristu. Koji tip porodice više odgovara tom idealu?

U patrijarhalnoj porodici muž zadaje ton porodičnim odnosima, zasnivajući ih na hrišćanskim osnovama. Ako se suprug odnosi ka braku potrošački, narušava jevanđeljske principe, onda je nepravedno tražiti od žene bespogovornu poslušnost. Inače, apostolske reči mogu dovesti do apsurda: do toga da priznamo da je žena obavezna da se potčinjava mužu, a da on nije dužan da je voli i da brine o njoj.

Tim povodom je između dva sveta oca u IV veku izbio spor. Sveti Vasilije Veliki je u jednom od Kanona zabeležio jednu praksu koja je postojala u to vreme, na osnovu koje je razlog za razvod mogla da bude prevara žene, ali ne i muža. Sveti Grigorije Bogoslov, koji je umnogome bio ispred svog vremena, usprotivio se tome, rekavši da takvi zakoni i tradicija odražavaju privilegije muškaraca koji su ih ustanovili.

Sa hrišćanske tačke gledanja, porodično pravo bi trebalo da važi jednako za oba supružnika. Razume se, oboje su dužni da budu verni jedno drugom i odgovornost supružnika za brak bi trebalo da je ravnopravna. Drugo je pitanje to što u to vreme, kada su se svetitelji raspravljali, ako bi muž odbacio ženu, on nije snosio ekonomske posledice. A ženi, koja bi ostavila svog nevernog supruga, bilo je daleko teže da živi samostalno, pogotovu s decom.

Sada su uslovi drugačiji. Žene su samostalne, imaju jednaka ustavna prava kao i muškarci. Žene su u potpunosti sposobne da konkurišu muškarcima u raznim sferama života: društvenoj, ekonomskoj, političkoj. Ali ostaje duhovna sfera, za koju je, kao i ranije, neophodna harmonija jevanđeljske ljubavi.

Moguće je nazvati ljubavlju i ono što joj je dijametralno suprotno, šutnuti štene i reći: „Ja sam to učinio iz ljubavi”. Ali nije stvar u rečima, već u realnosti. Ukoliko muž ispoljava kvalitete o kojima govori apostol Pavle (1 Kor. 13:4–7), to znači da u njemu dejstvuje ljubav. U tom slučaju ženi neće biti problem da se saglasi s mišljenjem muža, i njeno poslušanje biće prirodno.

Postoji još jedno „ali”. Žena ne mora da sluša čak ni muža ukoliko je on gura u greh ili zahteva da se odrekne vere. Na primer, žena čuje sledeće: „Daj mi da budem slobodan u životu. Opusti se malo, mi smo savremeni ljudi”. U tom slučaju slepo povinovanje žene očigledno će povrediti njenu dušu. Supružnici treba da imaju takvo rasuđivanje kakvo imaju monasi u duhovnom životu. Upravo zbog toga je poželjno da supružnici imaju istog duhovnika s kojim bi se savetovali. I radi razgovora s duhovnikom ne treba samo ići u hram, nego i pozivati ga kod sebe kući. U domaćem okruženju njegove reči će više podsticati osnaživanje unutrašnjeg jedinstva porodice, i on sam će bolje razumeti tekuće probleme u odnosima.

Dugotrajan porodični život ne održava se u strasnim osećanjima koja se vremenom gube, niti u hladnom proračunu, koji pretvara živog čoveka u instrument kojim se dostiže neki cilj. Prava ljubav rađa potrebu da se odreknemo svojih interesa radi dobra drugoga, da se oslobodimo tih „hrapavosti” svoga karaktera, koje ranjavaju ljubljenog čoveka.

Na koji način se dostiže odricanje supružnika od egoizma – da li na osnovu patrijarhalnog poglavarstva muža ili na osnovu uzajamne saglasnosti – to uopšte nije važno. Bitno je da svi članovi porodice uzrastaju u Hristu kroz jedinstvo u jevanđeljskoj ljubavi. Upravo ta stremljenja treba da se postave kao osnova odnosa muškaraca i žena koji žele da ustroje pravoslavnu porodicu.

 

 

Autor: Mitropolit Kaluški i Borovski Kliment

Prevod za pravoslavniroditelj.org: Aleksandra Đerić

Izvor: Kakoй dolžna bыtь pravoslavnaя semья?

 

 

Jedan komentar

  1. Predrag says:

    Odličan tekst i poučan.
    Kratko i jasno! To je to!

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.