Портал „Тома“ наставља с циклусом чланака „Нека живе“, у оквиру којег психолози говоре о женама на ивици абортуса и о реалним разлозима због којих желе да прекину трудноћу.
Преносимо разговор с психологом Аном Печеневом која води предабортивне консултације и руководилац је Центра за заштиту материнства „Дар живота“ у граду Североуралску, Свердловска област.
Жене на ивици абортуса
Једном ми је на консултације (по закону, да би се остварило право на бесплатан абортус, неопходно је проћи кроз обавезне прелиминарне консултације с психологом) дошла једна права руска лепотица! Дуга плава коса, крупне плаве очи, очаравајуће лепо лице – просто не можете од ње одвојити поглед. Улази код мене и видим да у руци држи упут за абортус…
Рекла ми је да већ има једногодишњег сина, друга трудноћа је наступила веома брзо и супружници су решили да тренутно није време за још једно дете. Посматрала сам је и нисам могла да схватим како једна таква жена може ићи на абортус?! Просто нисам могла сакрити своју искрену потресеност и веома непрофесионално сам узвикнула: „Јесте ли се Ви уопште видели у огледалу?! Сигурно ћете имати прелепу децу…“
Она се посрамила и одједном се расплакала. Испоставило се да ју је на абортус заправо наговарао муж. Разговарала сам с њом и предложила јој да дође заједно с мужем. Супруг је био тако тврдокоран, самоуверен – глава породице, као да је изашао из неког аутоматизованог, уређеног система аргумената, који наравно нису остављали никакву шансу детету да дође на свет. А жена седи, криомице га гледа – с таквом надом у очима!
Питала сам га да ли жели још деце у будућности.
— Наравно, планирамо још деце, али не сада.
— Добро. А шта ако се деcи да после абортуса Ваша жена више не буде могла да рађа?
Очигледно о томе није размишљао: „А што, зар то може да се деси?“
Одговорила сам да таква вероватноћа увек постоји – тим пре што његова жена није била толико млада (очигледно је инстинктивно одгађала тај тренутак). Тада сам му испричала на који начин се врши хируршки абортус и какве су његове последице по психичко и физичко стање жене, како он угрожава њено здравље и каква је то страшна процедура за њихово још увек нерођено дете. Наравно, после тога су сва његова самоувереност и ароганција нестали. Био је збуњен, али је ипак изашао из ординације с речима: „Размислићемо“.
Недељу дана касније, позвала ме је та жена и рекла да се муж сложио да сачувају дете. Недавно сам их позвала да видим шта има ново. Жена ми је рекла да имају не само дечака, већ и девојчицу, и да је њен муж срећан и да не помиње оно што је било.
Нажалост, многе, многе жене прекидају трудноћу управо из тог разлога – због превише мале разлике међу децом. Своју одлуку оправдавају тиме што су се они, родитељи, уморили с једним дететом – шта сад да раде с другим?!
На абортус иду и из разлога „лошег здравља“ – међутим често се испоставља да жена заправо уопште нема разлога да буде забринута за своје здравље.
Многи мисле да у већини случајева на абортус иду жене које се суочавају са истински сложеним животним проблемима – с крајњим сиромаштвом, страшном болешћу или су силоване… Већ две године водим предабортивне консултације и за то време практично нисам имала такве случајеве – то су веома ретке ситуације. Уместо таквих случајева, свакодневно нам долази једна–две–три жене које изјављују да су једноставно решиле да абортирају…
Још један чест разлог јесу финансијске тешкоће. Међутим, то је најчешће само повод. У суштини, жена или муж, или оба родитеља, не желе да жртвују нешто ради рођења детета, не желе да било шта мењају у свом животу.
Навешћу вам још један случај из моје праксе. Жена се управо вратила с породиљског одсуства и на послу су јој обећали значајно унапређење. И, одједном, она сазнаје да је опет у другом стању. Сви планови о напредовању у каријери се руше јер се таква прилика појављује само једном у животу! Размотривши ситуацију, она полази на абортус.
Кад је дошла код мене на предабортивне консултације, почеле смо разговор о њеној породици и њеном првом сину. Испоставило се да су она и муж веома дуго чекали на дете – пуних седам година нису могли да зачну из необјашњивих разлога. Једном приликом отишли су у један познати манастир и са сузама се молили Богу, након чега им се родило дуго жељено дете.
Током разговора долазимо до тога да је она тако силно хтела дете, да јој Господ сада даје оно што је желела, али да се она тога одриче. Одједном видим како нешто код ње почиње да се мења, како она почиње да преиспитује догађаје у свом животу и како све долази на своје место.
Недавно сам је срела. У колицима је гурала кћерку од шест месеци. Била је срећна. Све се сложило и на њеном послу – рекли су јој да ће је сачекати да се врати с другог породиљског одсуства и да ће је чекати обећано радно место, тако да ће и у каријери бити успешна. Све се средило само од себе. Није морала да принесе своје дете на жртву зарад каријере и материјалног благостања.
Разговор с још једним руским психологом о истој теми можете прочитати ОВДЕ.
Аутор: Дарја Баринова
Превод за pravoslavniroditelj.org: Т. Ћ.
Извор: www.foma.ru
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари