Portal „Toma“ nastavlja s ciklusom članaka „Neka žive“, u okviru kojeg psiholozi govore o ženama na ivici abortusa i o realnim razlozima zbog kojih žele da prekinu trudnoću.
Prenosimo razgovor s psihologom Anom Pečenevom koja vodi predabortivne konsultacije i rukovodilac je Centra za zaštitu materinstva „Dar života“ u gradu Severouralsku, Sverdlovska oblast.
Žene na ivici abortusa
Jednom mi je na konsultacije (po zakonu, da bi se ostvarilo pravo na besplatan abortus, neophodno je proći kroz obavezne preliminarne konsultacije s psihologom) došla jedna prava ruska lepotica! Duga plava kosa, krupne plave oči, očaravajuće lepo lice – prosto ne možete od nje odvojiti pogled. Ulazi kod mene i vidim da u ruci drži uput za abortus…
Rekla mi je da već ima jednogodišnjeg sina, druga trudnoća je nastupila veoma brzo i supružnici su rešili da trenutno nije vreme za još jedno dete. Posmatrala sam je i nisam mogla da shvatim kako jedna takva žena može ići na abortus?! Prosto nisam mogla sakriti svoju iskrenu potresenost i veoma neprofesionalno sam uzviknula: „Jeste li se Vi uopšte videli u ogledalu?! Sigurno ćete imati prelepu decu…“
Ona se posramila i odjednom se rasplakala. Ispostavilo se da ju je na abortus zapravo nagovarao muž. Razgovarala sam s njom i predložila joj da dođe zajedno s mužem. Suprug je bio tako tvrdokoran, samouveren – glava porodice, kao da je izašao iz nekog automatizovanog, uređenog sistema argumenata, koji naravno nisu ostavljali nikakvu šansu detetu da dođe na svet. A žena sedi, kriomice ga gleda – s takvom nadom u očima!
Pitala sam ga da li želi još dece u budućnosti.
— Naravno, planiramo još dece, ali ne sada.
— Dobro. A šta ako se deci da posle abortusa Vaša žena više ne bude mogla da rađa?
Očigledno o tome nije razmišljao: „A što, zar to može da se desi?“
Odgovorila sam da takva verovatnoća uvek postoji – tim pre što njegova žena nije bila toliko mlada (očigledno je instinktivno odgađala taj trenutak). Tada sam mu ispričala na koji način se vrši hirurški abortus i kakve su njegove posledice po psihičko i fizičko stanje žene, kako on ugrožava njeno zdravlje i kakva je to strašna procedura za njihovo još uvek nerođeno dete. Naravno, posle toga su sva njegova samouverenost i arogancija nestali. Bio je zbunjen, ali je ipak izašao iz ordinacije s rečima: „Razmislićemo“.
Nedelju dana kasnije, pozvala me je ta žena i rekla da se muž složio da sačuvaju dete. Nedavno sam ih pozvala da vidim šta ima novo. Žena mi je rekla da imaju ne samo dečaka, već i devojčicu, i da je njen muž srećan i da ne pominje ono što je bilo.
Nažalost, mnoge, mnoge žene prekidaju trudnoću upravo iz tog razloga – zbog previše male razlike među decom. Svoju odluku opravdavaju time što su se oni, roditelji, umorili s jednim detetom – šta sad da rade s drugim?!
Na abortus idu i iz razloga „lošeg zdravlja“ – međutim često se ispostavlja da žena zapravo uopšte nema razloga da bude zabrinuta za svoje zdravlje.
Mnogi misle da u većini slučajeva na abortus idu žene koje se suočavaju sa istinski složenim životnim problemima – s krajnjim siromaštvom, strašnom bolešću ili su silovane… Već dve godine vodim predabortivne konsultacije i za to vreme praktično nisam imala takve slučajeve – to su veoma retke situacije. Umesto takvih slučajeva, svakodnevno nam dolazi jedna–dve–tri žene koje izjavljuju da su jednostavno rešile da abortiraju…
Još jedan čest razlog jesu finansijske teškoće. Međutim, to je najčešće samo povod. U suštini, žena ili muž, ili oba roditelja, ne žele da žrtvuju nešto radi rođenja deteta, ne žele da bilo šta menjaju u svom životu.
Navešću vam još jedan slučaj iz moje prakse. Žena se upravo vratila s porodiljskog odsustva i na poslu su joj obećali značajno unapređenje. I, odjednom, ona saznaje da je opet u drugom stanju. Svi planovi o napredovanju u karijeri se ruše jer se takva prilika pojavljuje samo jednom u životu! Razmotrivši situaciju, ona polazi na abortus.
Kad je došla kod mene na predabortivne konsultacije, počele smo razgovor o njenoj porodici i njenom prvom sinu. Ispostavilo se da su ona i muž veoma dugo čekali na dete – punih sedam godina nisu mogli da začnu iz neobjašnjivih razloga. Jednom prilikom otišli su u jedan poznati manastir i sa suzama se molili Bogu, nakon čega im se rodilo dugo željeno dete.
Tokom razgovora dolazimo do toga da je ona tako silno htela dete, da joj Gospod sada daje ono što je želela, ali da se ona toga odriče. Odjednom vidim kako nešto kod nje počinje da se menja, kako ona počinje da preispituje događaje u svom životu i kako sve dolazi na svoje mesto.
Nedavno sam je srela. U kolicima je gurala kćerku od šest meseci. Bila je srećna. Sve se složilo i na njenom poslu – rekli su joj da će je sačekati da se vrati s drugog porodiljskog odsustva i da će je čekati obećano radno mesto, tako da će i u karijeri biti uspešna. Sve se sredilo samo od sebe. Nije morala da prinese svoje dete na žrtvu zarad karijere i materijalnog blagostanja.
Razgovor s još jednim ruskim psihologom o istoj temi možete pročitati OVDE.
Autor: Darja Barinova
Prevod za pravoslavniroditelj.org: T. Ć.
Izvor: www.foma.ru
Ukoliko ste trudni i u dilemi ste da li da zadržite bebu, nudimo Vam mogućnost da porazgovarate sa psihologom – bilo uživo u savetovalištu u Beogradu, bilo preko Skajpa.
Ne ustručavajte se da zatražite psihološki razgovor – niko Vas neće pritiskati, osuđivati niti ubeđivati.
Jednostavno ćete dobiti priliku da Vas neko pažljivo i bez osuđivanja sasluša, kao i priliku da sa nekim podelite svoja osećanja i razmišljanja u ovako osetljivoj situaciji u kojoj ste se našli.
Za detaljnije informacije posetite sajt Pravoslavno-psihološkog savetovališta „Ima nade“:
Ne brinite za novac – ukoliko niste u mogućnosti da platite, razgovor će za Vas biti besplatan.
Savetovalište „Ima nade” nudi mogućnost besplatnog razgovora samo i isključivo osobama koje su trudne i premišljaju se da li da zadrže bebu, tako da je to potrebno navesti u pismu preko kontakt stranice na OVOM LINKU.
Komentari