Veliki Post predstavlja ispit za pravoslavne hrišćane jer post ne predstavlja samo ograničavanje sebe u određenoj hrani, već je takođe i duhovno očišćenje. Odrasla crkvena osoba razume zašto je post potreban. Kako međutim to objasniti detetu? Kakva uopšte treba da bude mera dečijeg posta i stepen dečijeg učešća u bogosluženjima Velike Četrdesetnice. Zamolili smo da na ova pitanja odgovore kao i da svoje iskustvo podele mame sa više dece: Oksana Garnajeva, mama koja je usvojila više dece (ima jedanaestoro dece), matuška Julija Sisojeva, mama troje dece i Natalija Jaltanska koja ima devetoro dece.
* * * * * *
„Post je posebno vreme, vreme koje graniči zemaljski i nebeski život“
Oksana Garnajeva, rukovodilac dobrotvornog fonda „Ruska breza“, majka koja je usvojila 11 dece.
Njegova Svetost, Patrijarh Kiril je nakon završetka bogosluženja u ponedeljak prve sedmice Velikog posta rekao: „Gospod će nas sve primiti onakvima kakvim ćemo biti u trenutku kada budemo prelazili granicu života i smrti. Da bi u nama bilo izmena ka dobru, da bismo sticali nadu na spasenje u budućem veku – upravo zato se verujućem čoveku i predlaže podvig Velikog Posta. U nedeljama koje nas odvajaju od svetog Vaskrsenja mi zaista treba da se izmenimo ka boljem. Crkva nam predlaže sredstva uz koja možemo da se izmenimo.“
Ako se roditelji brinu o sopstvenoj duši, nadaju se spasenju u onom svetu onda će biti u stanju da i svojoj deci predaju trepetni odnos prema postu. U pitanju je pre svega želja da se ugodi Bogu.
Dete počinje da shvata sve što govore roditelji, od najranijeg uzrasta. Tate, mame, bake, deke imaju dovoljno godina da bi pripremili svoju decu za ispovest, za držanje postova, ponašanju u vreme bogosluženja, osmišljavanju svega. Dete upija sve kao sunđer, vidi kako se roditelji mole, odlaze na službu zajedno. Zato dete iz crkvene porodice uopšte i ne bi trebalo da ima problem sa prihvatanjem posta, ispovesti i bogosluženja. Jednostavno se dešava da sama odrasla osoba ne razume smisao posta i nije u stanju da pomogne detetu da to shvati. Post je posebno vreme, vreme koje graniči zemaljski i nebeski život, ne predstavlja samo banalno ograničavanje od mesa. Post je stanje duše koja želi da se približi Bogu. Gospod je radi našeg spasenja toliko mnogo stradao – mi čak ne možemo ni da zamislimo kakve muke je pretrpeo. Mi možemo makar malo, makar najmanje da Mu zahvalimo za vrata Carstva Nebeskog koja nam je otvorio. U vreme posta imamo vreme da se o tome zamislimo. Zaustaviti se, dotaći Večnost. Nije moguće međutim razmišljati o takvim važnim duhovnim stvarima posvećujući celokupno svoje slobodno vreme kompjuterskim igrama, gledanju zabavnih programa, filmova – uopšte živeći uobičajenim, svakodnevnim životom bez ikakvih izmena.
Neke porodice imaju snažan podvižnički odnos prema Postu, strogo ga drže po pitanju odricanja od mrsne hrane. Neki ljudi i deca su pak slabi i nisu u stanju strogo da poste. Možda je to privremeno, zbog zdravlja, možda i zbog duševnog stanja. U svakom slučaju, vreme posta predstavlja vreme koje treba da bude korisno za dušu. Za vreme posta se može učiniti mnogo dobrih dela, pomoći bližnjima, ne svađati se, saosećati sa drugim, ne vređati svoje ukućane, živeti sa dobrim srcem. I nikoga ne osuđivati: svako ima svoj podvig pred Bogom, svoj put ka Hristu.
* * * * * *
„Da bi dete poželelo da posti i počne da se ispoveda ne sme postojati pritisak“
Matuška Julija Sisojeva, majka troje dece:
„Važno je razumeti šta se podrazumeva pod postom. Kod mnogih ljudi reč „post“ se povezuje sa uzdržanjem od određene vrste hrane. Ovde je neophodno odmah pravilno definisati stvari. Ako govorimo o postu na nivou hrane, svaka porodica odlučuje sama u kojoj hrani će ograničavati svoje dete. Moje mišljenje je da detetu pre svega potrebno ograničiti slatkiše, na primer, čokoladice, čips, smoki, bombone i ostalo a ne u takozvanu mrsnu hranu. U savremenim uslovima života deci je posebno važna normalna ishrana i prisustvo životinjskih belančevina.
Decu je pre svega važno učiti duhovnom postu. Ograničiti im gledanje crtanih filmova i posećivanje zabavnih predstava. Detetu treba objasniti da nećemo sada gledati televiziju, bolje je da pročitamo dečiji molitvenik. Takođe je potrebno naučiti ih tome da post predstavlja posebno vreme za vršenje dobrih dela. To će onda biti ozbiljan post za dete i što je glavno – rad na sebi.
Da bi dete poželelo da posti i počelo da se ispoveda ne sme da oseti pritisak. Postoje deca koja već sa sedam godina govore da žele da poste i ispovedaju se, kod nekih ova želja dolazi kasnije. Međutim, praktično kod sve dece u uzrastu od šest godina se pojavljuje osećanje pokajanja.
Dete koje je došlo na prvu ispovest ispoveda se već svesno, posebno ako su ga roditelji već pripremili. Važno je nenametljivo pripremiti dete za ispovest. Roditelji su dužni da pronađu pravi prilaz svom detetu i učine tako da ono i samo poželi da se pokaje.
Što se tiče dece na bogosluženju mislim da je važno da se razume da su službe Velikog posta – potpuno osobene službe. Zato na njih nije potrebno dovoditi jako malu decu koja će tokom cele službe plakati i vrištati. Adolescent već može da odstoji celu službu, decu koja su mlađa treba dovoditi na glavne momente službe i objasniti im šta se događa, na primer, kada se iznosi Plaštanica. Dete treba da vidi ovo da bi osetilo predvečerje Vaskrsa, razumelo stradanja Gospoda. Službe gde se čita monotonim glasom deca jako loše prihvataju. Ako odrasli to razumeju kao duboku molitvu, kod dece je potpuno drugačiji doživljaj onoga što se u hramu odvija.
* * * * *
„Deca vole teškoće, tako im je zanimljivije da žive“
Natalija Jaltanska, majka devetoro dece
Pošto nam je porodica crkvena, nemamo problem da detetu objasnimo da je potrebno da posti. Crkveni godišnji krug deci postaje blizak kao disanje. Naravno, stariji članovi u porodici povremeno, ako postoji potreba, nešto komentarišu. Na primer, da je post potreban zbog vežbanja volje, da bez posta i truda nema ni pravog praznika. Govore da je Hristos postio u pustinji 40 dana, navode citate iz Jevanđelja. Adolescenti mogu da školarcu kažu: „Šta, danas je petak, Hrista su razapeli, a ti bi kobasicu da smažeš?“
Moja deca su čekala prvu ispovest kao praznik, a mi se trudimo da im zaista i napravimo praznik. Duhovnici nam u tome veoma pomažu. Čovek raste: bio je beba, postao dete, udostojio se da se pričesti Telom Hristovim – zar ovo nije praznik?
Mi odrasli očekujemo početak Velikog Posta sa strahom i trepetom ali i sa radošću. Post je posebno vreme, praznično, ispunjeno bogosluženjima, drugačije od niza sitnih svakodnevnih briga. A očekuje nas Vaskrs!
Moje mišljenje je da se niko ne sme odgurnuti preteranim zahtevima, posebno deca. Deca vole da pobeđuju teškoće, tako im je život zanimljiviji kao i kod mnogih odraslih. Možda neko nije uspeo da svojoj deci preda svoju ljubav, na primer, ljubav prema Crkvi. Kako tu da se pomogne ja ne bih znala. Za sada hvala Bogu, naša deca dele naša interesovanja.
Za odrasle u postu bogosluženja nisu neki teret, radi njih se mogu i odložiti neke stvari. Ranije, kada su starija deca još bila mala odlazili smo na nekoliko posebno važnih dana u manastir, tamo su se odrasli molili, a deca su trčala, ulazila u hram, palila sveće, pričešćivala se, izlazila napolje kada se umore.
Mislim da je prvi stepen dečijeg učešća u bogosluženjima da ne smetaju odraslima, a dalje – koliko ko može. Mi, slava Bogu, imamo sve uslove: hram nam je pored kuće, hoćeš da se moliš – moli se, nećeš – vrati se kući. Međutim, niko ne ide kući osim što istrče krug oko hrama i onda se opet vrate. Parohijski život kod nas je tako uređen da deca uzimaju učešće u službi čim budu u stanju: mogu da čitaju i pevaju za pevnicom. Čini mi se da im se to dopada.
Što se posta tiče deca ne jedu meso ali piju mleko i jedu mlečnu kašu. Ograničenja u postu su na slatkišima koji, za razliku od mleka, nisu neophodni. Ne dopada mi se kada deca počinju da čitaju etikete na pakovanjima i određuju koliko je nešto posno. Govorim im da nije stvar u tome. Jako ukusni kolač sa posnim margarinom takođe nije „posan“.
Crtane filmove kao i komedije ne gledamo tokom posta. Da budem iskrena, prosto nemamo kada.
Prevod: Stanoje Stanković
Izvor: Pravoslavie.ru
Pročitajte i tekst „Kako treba deca da poste“ na ovom linku.
Komentari