Najčešći razlog za abortus je nespremnost da se odreknemo udobnosti – iskustvo psihologa

Portal „Toma“ nastavlja s ciklusom članaka „Neka žive“, u okviru kojeg psiholozi govore o ženama na ivici abortusa i o realnim razlozima zbog kojih žele da prekinu trudnoću.

Prenosimo razgovor sa Elenom Šabalinom, psihologom u centru za zaštitu materinstva „Pokrov”, grad Tjumenj.

Žene na ivici abortusa

Mnogo godina radim sa ženama koje se suočavaju s izborom da li da rode dete ili da abortiraju. Za mene je veoma strašan svaki razlog zbog kojeg žena odluči da ode na abortus. Ali možda su mi najšokantniji oni primeri kada žena odluči da abortira da bi mogla da ode na odmor. U praksi sam imala nekoliko takvih slučajeva. Jednom mi je, sećam se, došao bračni par – planirali su da odu na odmor za nekoliko meseci, već su kupili avionske karte i rezervisali hotel. A onda je žena „neplanirano“ zatrudnela. Zaključili su da će joj u vreme odmora stomak već biti vidljiv, što bi bilo „neudobno“. Zato im je sada neophodan abortus – jer žena će se loše osećati, biće joj muka, moraće se ograničavati u jelu i piću (kao da će se posle abortusa normalno osećati!).

Hvala Bogu, taj bračni par je shvatio da smisao života nije u odmoru i da je prosto nezamislivo birati smrt deteta zarad predivnog odmora na moru. Odlučili su da te godine ne idu na odmor. Zato su godinu dana kasnije na more otišli utroje – zajedno s detencetom.

„I, kako vam je bilo na odmoru?“, pitam ih.

„Znate, to je bio najlepši mogući odmor u našem životu. Svi su nam pomagali, puštali nas preko reda, smešili se…“

Navešću vam još jedan čest primer. Muž pritiska ženu da abortira zato što je hteo dečaka, a ultrazvuk pokazuje da ona nosi devojčicu. Ili obrnuto.

Dešava se i to da majke odlučuju u ime svojih kćeri i praktično ih za ruku dovode da abortiraju. Tada je potrebno razgovarati ne samo s trudnom mladom ženom već i s njenom majkom. Sećam se da sam s jednom takvom majkom razgovarala tako dugo da se centar zatvorio i da nas je portir pustio da izađemo kad je već pala noć. Na kraju smo uspeli sačuvati život njenog budućeg unuka.

Jednom je na abortus devojku dovela njena svekrva. Prvo sam razgovarala s obema, a zatim s nevestom. Ispostavilo se da ona ne želi da abortira. A kada je mlada žena izašla iz moje ordinacije sa suzama u očima, svekrva se proderala na mene nasred hodnika: „Šta si joj uradila?!“ Bila je toliko negativno nastrojena. Rodio se dečačić, svima na radost.

„Kako vam je svekrva?“, pitam je.

„Obožava dete, prosto se ne odvaja od njega, brine se o njemu, hrani ga, šeta s njim!“

Šta je, po mom mišljenju, najčešći razlog za abortus? Nespremnost da se čovek liši udobnosti, tj. sveprisutni egoizam i pseudobriga o sebi.

Naravno, težak materijalni položaj je ozbiljna stvar, ali to apsolutno ne predstavlja razlog za to da svom detetu ili unuku uskratimo život. Pritom se često dešava da žene koje praktično nemaju sredstava za život i nemaju podrške odlučuju da rode, uprkos svemu.

Na abortus češće idu žene koje su dobro situirane, koje imaju i muža i novac! Statistika to potvrđuje.

Imala sam slučaj kada je žena došla na predabortivne konsultacije i rekla da je razlog za abortus sledeći: „Muž mi je rekao: biraj – ili auto ili dete“. Žena je izabrala auto…

A ima i takvih žena koje ne govore mužu da su trudne već odmah idu na abortus. Rekla bih da skrivanje činjenice o tome da je začeto dete koje će produžiti rod, tj. skrivanje od muža namere o abortusu, predstavlja krajnje sudbonosnu grešku.

Naravno, dete uslovljava određene izmene u životu, ali nikada ne pogoršava stanje u opštem smislu. Kada postoji jasan životni stav, problemi se uvek razrešavaju – studije se završavaju, stan, posao i sredstva za život obavezno se pronalaze.

Kada pobede život i ljubav i kada majka reši da rodi dete, svi su na dobitku i prosto postaju srećni. Bez obzira na to koliko je teško, na zadivljujući način u životu sve dolazi na svoje mesto. Ni ja ni moje kolege ne znamo ni za jedan slučaj kada je žena rodila, a zatim se pokajala.

Međutim, imamo suprotne slučajeve – ljudi se vode onim što je ugodno. U praksi sam imala sledeći primer. Devojka, lepa, visoka, vitka kao manekenka, zatrudnela je sa svojim mladićem. On joj je rekao da abortira jer mu u tom trenutku dete nije bilo potrebno.

Ona se veoma dugo dvoumila, prolazila je kroz ozbiljnu unutrašnju borbu. Nekoliko puta je dolazila kod mene na konsultacije, mučila se, nije mogla da donese odluku – očigledno je intuitivno osećala da to ne treba da uradi.

Međutim, jednog dana je ipak rešila i, da se više ne bi mučila, otišla je direktno kod lekara i popila tu strašnu abortivnu tabletu…

Kada je izašla iz klinike, čekao ju je njen mladić koji joj je rekao: „Znaš, razmišljao sam, hajde ipak da rodiš!“ A ona je već sve završila, nije bilo povratka…

Ništa ne opravdava takvo ponašanje mladića, ali su na njega očigledno delovali devojčino odlaganje abortusa, njene sumnje i mučenje. Nažalost, on, kao i brojni drugi mladi ljudi danas, nije bio siguran da li je to devojka s kojom želi da osnuje porodicu. Često na to utiče i negativno iskustvo iz prethodnih veza, nedostatak poverenja u tzv. partnera, neverovanje u sopstvene snage. Propagiranje lakomislenih intimnih odnosa sa suprotnim polom u našem društvu uništava sudbine ljudi.

Možda se on na kraju ipak zapitao o svojoj odgovornosti i načinio je korak napred. Međutim, bilo je kasno.

Ta devojka je narednog dana nakon abortusa bila na ivici samoubistva. S mladićem se, naravno, rastala i uskoro je otišla iz našeg grada jer ju je sve ovde podsećalo na tu strašnu odluku…

Razgovore s drugim ruskim psiholozima o istoj temi možete pročitati OVDE i OVDE.

Autor: Darja Barinova

Prevod za pravoslavniroditelj.org: T. Ć.

Izvor: www.foma.ru