Ноћ вештица – шта урадити ако сте православни родитељ?

Ноћ вештица – шта урадити ако сте православни родитељ?

На данашњи дан, када славимо светог јеванђелисту Луку, већина паганског света (који формално припада било којој вероисповести) „прославља” Ноћ вештица.

Православни родитељи у ово доба године често разговарају на ту тему – како се поставити према овој појави, на који начин разговарати с децом, а на који начин с наставницима енглеског који сматрају да је „Хелоувин” саставни део англосаксонске културе па о томе уче нашу децу. Како некоме ко није православни хришћанин (или је то само формално, по крштењу) објаснити на „секуларном” језику у чему се састоји бесмисленост и штетност празновања овог празника и промоције овог празника деци?

Неколико ствари које православни родитељ може да уради:

1. Најпре, молитва. Ништа без молитве. Молитва није некакав одраз беспомоћности нити ритуал који служи да се ми „умиримо” јер не знамо шта да радимо.

Молитва је искрени вапај душе да Господ и Пресвета Богородица заштите нашу децу у оним ситуацијама када наша деца нису у породичном окриљу, када се налазе у школама, у друштву вршњака, на јавним местима итд.

Такође, молитва је први корак предузимања наше иницијативе, наше активности, јер ми молитвом тражимо благослов Божији да Он управља нашим корацима и нашим акцијама које ћемо након молитве предузети. Да нам помогне да свако дело завршимо у Славу Божију и по Његовој Вољи.

Молитва је, дакле, само почетак.

Вреди се молитвено обратити Пресветој Богородици у данашњем дану да нашу децу заштити од паганских утицаја на њихове душе а који долазе кроз наставнике и учитеље који нису свесни шта раде и кроз институције које у друштву промовишу овај антипразник.

Пресвета Богородице, васпитај чеда наша, лажне поуке неверујућих учитеља да одбаце!


Погледајте целу молитву на линку ОВДЕ, посебно кондак и икос 9.

 

2. други корак – тачно и правилно се информишите о Хеловину. Да ли је то само нека паганштина, да ли је то нешто секташко, који су корени те појаве.

Важно је да се правилно информишемо, јер се може десити да будемо у ситуацији да објаснимо аргументовано због чега смо против тога да наше дете учествује у тако нечем, што ће људи представљати као „пуку забаву”, „па и ми смо као мали имали маскенбале”, „то је учење деце да не буду ксенофобични”, „то вам је учење о другим културама, као нпр. кад пробате тајландску храну”, итд.

Укратко, најважније је о Хеловину знати следеће:

– Сматра се да је то био неки пагански обичај код западних народа пре него што су били христијанизовани (детаљније о паганском пореклу Хеловина погледајте на линку ОВДЕ)

– Римокатолици (и то у време док још нису отпали од Православља, 844. године) одредили су 1. новембар да буде дан када се прослављају сви светитељи и дан када се прослављају мртви. Дакле, нешто слично као што су код нас Задушнице или Побусани понедељак. (Детаљније о томе на линку на енглеском ОВДЕ)

Вече пред те њихове задушнице сматрало се уводом у тај велики празник. То је вече пред Дан свих светих. Као што ми православни прослављамо вече пред Божић као Бадње вече, на исти начин римокатолици с пажњом и молитвеном усрдношћу за своје умрле рођаке дочекују Дан свих светих.

– Шта се онда догодило? Догодила се секуларизација тог римокатоличког празника, тачније, те вечери уочи празника, сама прослава се одвојила од њеног хришћанског значења (на исти начин као што Ускршњи зека секуларизује празник Христовог Васкрсења, па се Васкрс у западним земљама претвара у празник Ускршњег Зеке), враћени су поново пагански ритуални елементи и све то заједно преосмишљено је да буде комерцијални празник.

– Тужна је чињеница да се на овај начин заправо исмевају блиски људи који су умрли, јер уместо молитве за њих, деца се уче да исмевају умрле сроднике тиме што ће их представљати као наказе које су изашле из гробова. Замислите да неко у нашој православној култури учи децу да вече пред Задушнице представља наше умрле сроднике, своје умрле баке или деке за које верујемо да ће устати из својих гробова на дан свеопштег Васкрсења, да се они представљају као зомбији, монструми, вампири, вештице и демони. Богу хвала, то се овде код нас још увек нико није нашао „паметан” да такву скаредност направи.

– С обзиром на то да је широко распрострањен у англосаксонским земљама, с временом је почео да се третира у уџбеницима за енглески језик као саставни део њихове „културе”. То је толико узнапредовало да смо сведоци невероватне ситуације да чак и Евролига захтева да меч између руског и српског клуба, два клуба која припадају православном народу и култури,  буде у знаку „Ноћи вештица” јер се одиграва на 31. октобар  (линк ОВДЕ)

 

3. трећи корак – информишите и своју децу о овоме да и они знају о чему се ту ради и зашто то није нешто што треба „прослављати”. Подвуците им да је организовање маскенбала у неким другим деловима године и неким другим поводима у реду, да је то само једна врста забаве и да се тада они могу маскирати у неке хероје, суперјунаке, нешто лепо и позитивно, а никако у морбидна страшила.

 

4. четврти корак – разговор са особама које промовишу, бране, заступају или су индиферентне према овом антипразнику. На који начин разговарати, зависи искључиво од тога да ли су особе верујући хришћани или припадају секуларном друштву.

Верујућим особама треба проследити линкове ка овом тексту и другим текстовима које смо поменули у овом тексту.

Секуларним особама хришћански аргументи не спадају у валидне, посебно за њих нема смисла, а може имати и контраефекат ако им образлажете да постоје нечисте силе, духови поднебесја и да је учествовање у овом паганском ритуалу духовно штетно за децу и одрасле.

О томе шта рећи особама које су атеисти или напросто незаинтересовани за веру већ смо писали претходних година на линку овде и на другом линку ОВДЕ. (погледајте у наставку овог текста доле)

Укратко, за њих су валидни једино психолошки аргументи (да такве манифестације јачају страхове код деце) и правни аргументи (да родитељи имају праву да своју децу васпитавају у складу са својим моралним и верским уверењима).

Потребно је пре тога да им укратко објасните због чега Хеловин није „упознавање са другим културама” (погледајте корак 2) и због чега наше родитељско противљење да се нашој деци говори о томе или да се деца позивају да се тај дан маскирају није „ксенофобичност” (јер ми управо и шаљемо децу да уче енглески језик, да уче друге језике, да би могли да имају широко знање о различитим народима и њиховим специфичностима, да бисмо проширили њихове видике, водимо их у стране земље на море или на туристичка путовања, понекад им правимо неку необичну храну која је специфична за друге културе, пуштамо им различите песме, гледамо стране филмове и цртане), већ да су наши разлози противљења искључиво мотивисани нашом родитељском проценом шта је у најбољем интересу наше деце, шта је најкорисније за њихове душе и то смо спремни да адекватно аргументујемо.

 

Како одговорити на њихове типичне коментаре:

 

Коментар 1. – Хеловин спада у упознавање обичаја и специфичности друге културе, па нећемо се ваљда фанатично затворити и причати само о културним обичајима српског народа, ипак је ово предмет из енглеског језика.

Одговор: Учење о англосаксонској култури се може радити кроз објашњавање деци америчког празника „Дана Захвалности“ (Thanksgiving day) или британског обичаја пијења чаја са млеком. За разлику од ових, заиста културних специфичности о којима треба да се прича, Хеловин је једна комерцијална манифестација настала обесмишљавањем дивног хришћанског празника посвећеног умрлим сродницима унутар римокатоличке традиције. У Хеловину се умрли сродници представљају као наказе и зомбији и читава та манифестација има значај за англосаксонску културу колико и рекламе Кока коле. Другим речим, никакве, чак представљају тужну слику непоштовања умрлих сродника, као кад бисмо ми исмевали кроз језиви маскембал наше Задушнице.

Коментар 2. – То што сте против Хеловина говори да ви имате ксенофобију и то  хоћете да усадите деци.

Одговор: Напротив, моја деца уче енглески од вртића, иду на језике често и мимо обавезног наставног плана и програма, такође их са радошћу подстичемо да уче и друге језике, водимо их у стране земље на море и на туристичка путовања, понекад им правимо необичну храну специфичну за друге културе , пуштамо им различите стране песме, у музичкој школи свирају песме страних композитора, читају стране романе, гледамо стране филмове и цртане). Овде се не ради нити о ксенофобији, а не ради се нити о упознавању других народа кроз промоцију сабласног празника Хеловин.  Понављам, промоција Хеловина има исту културно вредност као и реклама Кока коле. С обзиром да нећете на часовима енглеског подстицати децу да пију Кока колу, исто тако нема смисла ни да промовишете Хелоувин. Уместо тога постоји толико дивних културних специфичности англосаксонског народа попут Дана захвалности и чаја са млеком (па поновити одговор под бројем  1)

Коментар 3. – Ако вам се не свиђа тема Хеловина а ви немојте у њој ни да учествујете.

Одговор: Сасвим вас разумем, међутим, овде се ради не о промоцији Хеловина мени као одраслој особи, већ о промоцији Хеловина мојој деци и то кроз званичне школске и предшколске институције, као и институције које имају дозволу министарства да имају школе за стране језике у оквирима вртића и самостално. Сложићете се да нема исти ниво значаја када се нешто промовише одраслим особама и када се нешто кроз званичне институције промовише деци.

(ако се инсистирање на Хеловину настави кроз разговор, тада је прилика да се помену и правни аргументи да је празновање оваквих ствари у супротности са Конвенцијом о правима детета и осталим од наше земље ратификованим и прихваћеним Конвенцијама којима се штите деца од штетних садржаја и којима се родитељима потврђује право да чине у најбољем интересу сопственог детета, као и уставно право родитеља да васпитају децу у складу са својим моралним и верским уверењима)

Коментар 4. – Па то је само маскенбал, пука забава за децу, немојте то тако преозбиљно схватати …. па и ми смо имали маскенбале кад смо били мали, на школским рекреативним наставама и излетима и другим поводима. Што сте против маскенбала?

Одговор: Маскенбали као облик забаве за децу предшколског и основношколског узраста су одувек били симпатични и креативни начини дечије разоноде и они , када немају дубље значење и када су усмерени на маскирање у позитивне ликове и хероје имају позитиван ефекат и на психу деце. У Хеловину , међутим, маскенбал се на овај дан користи за исмевање умрлих, а само преоблачење искључиво у негативне и застрашујуће ликове има негативан утицај на психу детета. Маскирање у вештице, вампире и остала језива чудовишта је штетно за дечију душу јер није, као у бајкама, јасно подвучена разлика између добра и зла, нити има позитивних ликова у које се деца маскирају као пандан злу и као надмоћ добра над злом, тако да маскенбал извођен на такав начин као у Хеловину може само продубити дечије развојне страхове и друге страхове и унети трајни немир у дечије душе.

Иовако имамо проблема са хиперактивном децом, децом која од узнемирености једва седе на столици и једва прате наставу због ослабљене пажње. Уношење немира оваквим манифестацијама само ћемо погоршати проблем који је брига свих нас – и вас просветних радника, и нас родитеља.

Дакле, организовање маскенбала у неким другим деловима године и неким другим поводима је сасвим реду, када такав облик забаве нема дубље значење и када се деца маскирају у хероје, суперјунаке, нешто лепо и позитивно, а никако у морбидна страшила.

Коментар 5. – Ви сте религиозни фанатик и ксенофоб.

Одговор: Хвала на показаној толеранцији за различита уверења, као и на показаном разумевању и прихватању мојих културних и верских специфичности. То је прави пример мултикултуралне толеранције на делу  🙂

Шалу на страну, када се овакав коментар појави, то је само сигнал да са том особом нема сврхе даље комуницирати већ да треба прећи на више школске инстанце.

Редакција сајта Православни родитељ

 

Из наших ранијих текстова:

Једна од недвосмилено штетних западних „прослава“ која је дошла и у наше крајеве је свакако празник културе смрти познат као „Ноћ вештица“.

Зашто је овај језиви маскенбал штетан за дечију душу – можда ће се неко питати и додати: „Знамо да се деци од раног узраста читају бајке у којима постоје таква слична чудовишта, и знамо да је то начин на који се деца носе са појединим страховима?“

Најкраћи одговор на то би био:

Зато што у бајкама постоји јасна разлика између добра и зла, увек поред персонификације зла постоји и персонификација добра  и добро на крају ,са свим својим врлинама (храброшћу, одважношћу, племенитошћу, спремношћу на жртву и труд) побеђује.

На тај начин деца на симболичком нивоу познају велику Божанску Науку да је Господ тај који је Свемоћан, Сведобар и Свеблаг. Такође спознају да зло заиста постоји, али да нам оно не може ништа ако смо ми Христови и ако му ми не дозволимо да овлада нама.

За разлику од бајки, у антиправославном празнику „Ноћ вештица“ постоје само оличења зла и смрти, не постоји јасна разлика између добра и зла, тачније – уопште не постоји Добро као пандан Злу. Затим деца су та која улазе у улоге персонификатора Зла, енергетски се идентификују са злим ликом у који у обучени. И, такође, на овај начин се спроводи сатански циљ да се људи од најранијег узраста навикну на зло, да се навикну да га не посматрају као нешто чега се треба клонити већ напротив, да је зло заправо нешто шаљиво, узбудљиво и на крају крајева – „само игра“ , да не постоји стварно у овоме свету.

Ми, православни родитељи, који знамо да зло није само игра, не смемо допустити да на овакве „приредбе“ пуштамо децу – нити да учествују , нити да гледају. Такође, са психолошке стране , овакве манифестације не само да не помажу деци да превазиђу своје страхове (тиме што ће се зло наводно представити као смешно, забавно, и непостојеће  – јер дечија чиста савест и душа итекако осећа да то није истина) , већ управо супротно – код деце развијају хабитуацију (навикнутост) на присуство зла и појачавају страхове.

Ништа тако јако не привлачи духове поднебесја у душе наше деце него овакве манифестације, играчке сличног типа (као вампир-лутке „monsters high“ веома популарне и код нас) и цртани филмови у којима се зли ликови и чудовишта представљају као „вишеслојни“ и добри (пример: цртани филм „Грдана“ и остали популарни цртани филмови са  чудовиштима као главним ликовима).

„Ноћ вештица“ се „празнује“ у нашим предшколским установама  већ неколико година уназад (превасходно приватним вртићима, енглеским забавиштима, али се среће и у државним вртићима, на часовима енглеског за основношколску децу, итд) и то показује опасан тренд коме се морамо супротставити већ сада.

Као кратак и ефикасан аргумент који православни родитељи могу да употребе а да их секуларно друштво не посматра као чудаке је овај:

1. да је празновање и маскирање у вештице, вампире и остала језива чудовишта штетно за дечију душу јер није, као у бајкама, јасно подвучена разлика између добра и зла, нити постоји добро као пандан злу и надмоћ добра над злом, те да такве манифестације само могу продубити дечије развојне страхове и друге страхове и оштетити им душу на дуге стазе. Психолошки гледано, такве манифестације само појачавају страхове и уносе немир у дечије душе јер нема онога што представља пандан злу и победиоца свега онога што је страшно, лоше, мрачно и зло.

2. да је празновање оваквих ствари у супротности са Конвенцијом о правима детета и осталим од наше земље ратификованим и прихваћеним Конвенцијама којима се штите деца од штетних садржаја и којима се родитељима потврђује право да чине у најбољем интересу сопстевног детета. (ако буде потребе, јавите се да пронађемо конкретне цитате)

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.