Ljudi, mislimo na one obične pravoslavne ljude koji žele da žive običnim, tihim porodičnim životom, koji možda ne smatraju da se treba mnogo baktati sa politikom, društvenim angažovanjem i iščitavanjem o raznim pošastima kojima nas zatrpava knez ovoga sveta – već da sve treba staviti u ruke Božije a koristiti kratko vreme ovoga života za duhovno očišćenje i ispunjavanje Zapovesti, često se pitaju:
„Što da gubim dragoceno vreme i bavim se ovim sodomitima i njihovim gazdama? Oni neka rade svoj pos`o, a mi ćemo svoj. Mi ionako ne možemo svojom slabašnom rukom sprečiti zlo.“
Najkraći odgovor na takav, potpuno razumljiv stav, bi bio:
„Zato što smo mi svi pozvani, ne da zaustavljamo zlo svojom slabašnom rukom glumeći Svemogućeg Boga, već smo pozvani da svako po svojim moćima učini sve što je do njega da prodor zla usporava, zadržava.
To se posebno odnosi na pravoslavne hrišćane koji imaju decu jer su po rečima Apostola roditelji dužni da vaspitavaju decu u Nauci Gospodnjoj.(Ef. 6, 4)
I sveti Jovan Zlatousti nas upozorava da moramo dobro voditi računa o čemu se deca podučavaju u školi, i drugi svetitelji, kao i veliki duhovnici našeg vremena upozoravaju na to isto. Svakako ne bez razloga.
Upravo zato se moramo, makar i nevoljno, upoznati sa ovom ideologijom homoseksualizma (sodomizma) zbog toga što ta ideologija snažno i sve brže prodire u društvo u kome živimo a posebno –u škole (i vrtiće!) u koje idu naša deca. Nedavno smo objavili ovaj članak u vezi sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji se najavljuje a koji će omogućiti čak narediti prodor ideologije homoseksualizma u školski sistem.
Ovaj tekst, koji ćemo objavljivati u delovima, nudi pravoslavnim hrišćanima glavne i sažete informacije o ovoj ideologiji , zatim o tome kako se pravoslavne Pomesne Crkve bore sa ovom pošasti, potom kakvo je trenutno stanje po pitanju prodora ove ideologije u Srbiji, i na kraju – šta pravoslavni hrišćani mogu učiniti (između ostalog i pravnim sredstvima) kako bi svoju decu zaštitili od njenih uticaja.
Pravoslavni Roditelj.org
NAPOMENA: Prenošenje na druge sajtove je dozvoljeno isključivo sa navođenjem direktnog linka ka ovom članku čiji je autor PravoslavniRoditelj.org. Direktan link glasi
O ideologiji homoseksualizma (LGBT) – zašto je bitno da o tome zna svaki pravoslavni hrišćanin?
Ideologija sodomizma
Pravoslavne porodice i njihova deca Srpske Pravoslavne Crkve se poslednjih godina suočavaju sa sve većom sablazni i opasnošću koja se nadvija nad mladim pravoslavnim naraštajima u Srbiji.
U pitanju je prodor jedne nove totalitarne ideologije koja se po svojoj opasnosti, rasprostranjenosti, totalitarnosti i štetnosti nimalo ne razlikuje od fašizma i komunizma. To je ideologija dženderizma ili ideologija sodomizacije društva (dodatni nazivi koji se sreću za ovu ideologiju u literaturi je „ideologija homoseksualizma“, „gej ideologija“ – međutim, kako ćemo dalje u tekstu objasniti, adekvatnije je ovu ideologiju nazvati „ideologija dženderizma“, „ideologija sodomizma“ ili „ideologija polnih izopačenosti“ s obzirom da njeni zagovornici ne teže promociji isključivo homoseksualizma već i ostalih, sa stanovišta pravoslavne vere, polnih razvraćenosti).
U ovom odeljku objasnićemo ukratko u čemu se sastoji ova ideologija, a potom pojasniti načine na koji se ona širi u našoj državi, i na kraju – koji je njen konačni cilj i ujedno i opasnost za pravoslavne naraštaje.
Šta je ideologija dženderizma (ideologija sodomizma)
Srž ove ideologije sastoji se u nametanju koncepta da ne postoji samo muški i ženski polni identitet te da biološki pol nije ni na koji način povezan sa onim kako se mi „iznutra“ osećamo. To, da li se mi osećamo kao muško, žensko ili nešto treće, nazvano je rod (engleski “gender”).
Pol (muški i ženski) i rod (muški, ženski, nešto treće) prema ovim teoretičarima ne idu obavezno zajedno, već je za to «krivo» društvo koje socijalizacijom «prisiljava» bebe rođene sa npr. muškim polnim karakteristikama da se moraju i osećati kao muškarci . A zapravo, prema ovim ideolozima rodne teorije, osoba može biti po polu muškarac, po „rodu“ nešto sasvim drugo, a po seksualnoj orijentaciji nešto sasvim treće ili četvrto.
Dakle, pokretači ove totalitarne ideologije su kreirali jedan socijalni konstrukt – rod, zatim ga odvojili od bioloških odrednica tj. pola. A potom su pripadnost rodu i seksualnoj orijentaciji podigli na nivo ljudskih prava i tako je nastala tzv. seksualna manjina.
Važan element ove ideologije je da čovek po seksualnoj orijentaciji može biti bukvalno šta god poželi, jer to nije vezano ni za pol, ni za rod već isključivo za to prema čemu/kome ta osoba oseća seksualnu privlačnost. Te tako jedna osoba rođena kao žena (pol) , može se osećati kao da je muškarac (rod) a osećati seksualnu privlačnost, recimo i prema ženama i prema muškarcima (u tom slučaju se kaže da je ona «biseksualne» orijentacije) .
Prema ovim totalitarnim dženderistima (smatramo ovaj naziv adekvatnim za ovu ideologiju jer se bazira na teoriji o postojanju rod i o odvojenosti roda i pola) seksualnih orijentacija može da bude maltene onoliko vrsta koliko ima ljudi!
Iz toga možemo zaključiti da ova ideologija ne teži samo ka promociji homoseksualne orijentacije, već i promociji svih vrsta, sa stanovišta pravoslavne vere, izopačenosti seksualnog nagona.
Kao dokaz za to možemo videti u progresiji naziva skupine pobornika ove ideologije dženderizma, koji kažu da se navodno bore za svoja manjinska prava – prava tzv. seksualnih manjina.
Do pre neku godinu , ta grupa je sebe nazivala LGBT aktivistima.
L – lezbejska seksualna orijentacija
G – gej tj. muška homoseksualna orijentacija
B – biseksualna orijentacija
T – transrodna (neko ko se po «rodu» oseća da pripada drugačije nego polu) / transvestitska orijentacija (neko ko voli da se oblači kao osoba suprotnog pola)
Iz samog opisa ove skraćenice vidimo da se ova grupa zalaže ne samo za promociju homoseksualizma, nego i za promociju biseksualizma kao normalne varijacije ljudske seksualnosti, a takođe i za transrodni/transvestitski seksualni identitet.
Ovako je bilo do pre neku godinu u Srbiji, dok je u svetu, a od ove godine i kod nas, skraćenica te grupacije neprimetno proširena za još nekoliko novih «seksualnih orijentacija» te sada nosi naziv, kako na njihovim sajtovima, tako i na transparentima i debatnim forumima – LGBTTIQ
Na slici se vidi transparent na kome piše „LGBTIQ”
(slika sa Dana Ponosa u Beogradu, koji pada uoči Vidovdana, 27.juna, i LGBT aktivisti ga svake godine u Beogradu proslavljaju uz punu podršku Poverenice za rodnu ravnopravnost u Srbiji Nevene Petrušić)
L-lezbejska
G – gej
B – biseksualna
T- transrodna / transvestitska
T – transseksualna (ili transpolna – osobe koje žele da hirurškim putem promene svoj biološki pol kako bi više bio u skladu sa onim kako se one iznutra osećaju)
I – interseksualna (u pitanju su osobe koje su rođene sa reproduktivnim organima ili anatomijom genitalija koja je drugačija od tipično muške ili ženske. Na nekim mestima se daju definicije da su interseksualci osobe koje se po rodu osećaju da pripadaju na nekim tačkama kontinuuma između „muškog“ i „ženskog“)
Q – questioning (oni koji ne znaju još uvek „šta su“)
U belom, ili bolje reći „crnom“ svetu , ta skraćenica danas je još duža i glasi LGBTTIQQ2S
Q – znači questioning (oni koji još uvek ne znaju šta su)
Q – queer (oni koji vole izopačenosti raznog tipa u seksualnosti)
2S – two spirited (osobe koje sebe doživljavaju kao da imaju „dva duha“)
O ostalim proširenjima ove skupine (na A-aseksualce, P-panseksualce ili omniseksualce) koje će stići i kod nas možete pročitati na ovom sajtu . [1]
Kakve veze ima ova totalitarna ideologija dženderizma sa pedofilijom?
Veza se sastoji upravo u tome što se prema ovoj teoriji nastoji svaka izvitoperenost seksualnog nagona (od kojih se mnoge i dalje nalaze na spisku mentalnih poremećaja u Dijagnostičkim priručnicima za mentalne poremećaje pod nazivom „parafilije“, dok je homoseksualnost političkim lobiranjem za sada prva izbačena iz spiska mentalnih poremećaja 70-tih godina prošlog veka) proglasiti za potpuno normalnu varijaciju ljudske seksualnosti. I ne samo to, već se nastoji kao takva nametnuti ostatku društva.
To se čini po sektaškoj taktici nametanja drugačijih uverenja – tzv. “foot in the door” («umetanje noge u vrata»). U pitanju je taktika da se ide malim koracima, počev od nastojanja da se društveno prihvati prvo nešto što može najlakše da prođe u javnosti, pa kad to prođe, onda se ide na sledeće i sledeće, sve dok javnost ne bude spremna da potpuno prihvati i nešto što u startu ne bi nikako prihvatila bez velikog otpora savesti.
Tako možemo videti da totalitarni dženderisti nastoje kao prvi korak da se homoseksualna (gej i lezbejska) orijentacija proglasi za normalnu varijaciju ljudske seksualnosti. Da se ne tretira kao poremećaj već kao nešto potpuno normalno kao što je varijacija u npr. boji očiju. To je najmanji zalogaj koji javnost može da proguta – a za to se mogu upotrebiti „razumni“ argumenti da punoletne i odrasle osobe treba u civilizovanom društvu da imaju pravo da „vole koga hoće“, jer one „nikoga ne ugrožavaju“, jer i „različiti imaju pravo na ljubav“, jer se oni „ne bore samo za svoja prava već za prava svih ugroženih manjinskih grupa (žena, Roma, osoba sa invaliditetom)“ itd.
Prvi korak od tog „prvog koraka“ je da im se omogući tzv. pravo na javno okupljanje tj. Parada Ponosa. Da im se u civilizovanom društvu dozvoli „makar da se mirno okupe“, kažu „kako im je“ i da prošetaju „ne ugrožavajući nikoga“.
A zapravo, ovim LGBTTIQQ2S aktivistima nije potrebno samo da jednom godišnje „proparadiraju“ Beogradom i pokažu ljudima za šta se oni navodno zalažu, već je to korak kojim hoće da odškrinu vrata za sistematsko sprovođenje ideologije koju oni zastupaju – džender ideologije čiji je cilj da se promeni svest i hrišćanski vrednosni sistem kao i Bogom ustanovljena institucija porodice.
Ovde treba reći da se ovi aktivisti samo navodno zalažu za homoseksualne osobe, njihova glavna težnja nije ni plemenita ni hrišćanska (da se osobe koje pate od ovih sklonosti zaštite od nasilja i ugrožavanja), već se to samo koristi kao odskočna daska za nametanje svoje ideologije dženderizma. Mnoge homoseksualne osobe i kod nas u Srbiji i u svetu jednostavno ne podržavaju ove njihove lažne „branioce“ i „zaštitnike“ i smatraju da histerično nastojanje na tzv. „Paradi Ponosa“ po svaku cenu zapravo vodi do potpuno suprotnog efekta – dovodi do sve većeg pogoršavanja položaja homoseksualnih osoba u društvu, do većeg otpora i nasilja prema njima, jer se na taj način samo društvo reaktivno brani od nasilja nad sopstvenim shvatanjem morala, greha, uvreženim stavovima o porodici i životnih vrednosti.
Kada ovaj korak prođe u javnosti, i svi oguglaju na tzv. „Parade ponosa“ , onda se ide na ulazak u školstvo kroz vannastavne programe koji promovišu toleranciju prema različitostima (koji, opet da kažemo, sami po sebi ne moraju biti ništa loše, ali se oni često koriste kao sredstvo za promociju ideologije sodomizma), a zatim se donose zakoni koji će ovu „seksualnu manjinu“ da štite od diskriminacije prilikom konkurisanja za posao i u vaspitno-obrazovnim ustanovama i drugim profesijama koje rade sa decom. Takođe se donose i zakoni koji zabranjuju tzv. „govor mržnje“ kojim se, pored zabrane vređanja osoba koje su drugačije rase, nacije, pa i „seksualnih sklonosti“ (što je načelno sasvim u redu, jer i hrišćani su pozvani da osuđuju greh ali ne i grešnika) zapravo guši sloboda izražavanja pravoslavnim hrišćanima da svedoče šta Bog kaže o grehu sodomizma, kako ga sam Bog naziva i guši se sloboda pravoslavnih roditelja da poučavaju decu u skladu sa svojim hrišćanskim pogledima.
Paralelno sa tim idu zakoni (bilo izmene, bilo sastavljanje novog Građanskog zakonika, kao i reforma drugih relevantnih zakona i uredbi u vezi za zaštitom od diskriminacije, ravnopravnosti, bračnim/vanbračnim zajednicama itd) za regulisanje homoseksualnih veza dve osobe u nešto što se ili naziva brak ili se neće nazvati baš brakom (ako bude bilo otpora društva) ali će po svim karakteristikama i pravnim implikacijama biti potpuno isto tretirano pred zakonom i u društvu kao bračna zajednica.
Kada uspeju da ostvare prodor za ovaj „LG“ (homoseksualni) deo LGBTTIQQ2S grupacije , i da takoreći „stave nogu u vrata“ društvenom shvatanju morala, braka i porodice po pitanju homoseksualnih zajednica i homoseksualnog greha, tada nastupa nova faza.
U novoj fazi se ide na pojačanu promociju prava „biseksualnih“ i „transrodnih“ osoba , na promenu shvatanja porodične zajednice na takav način da ona može uključivati ne samo dva homoseksualca, nego i tri-četiri-pet biseksualaca, panseksualca, transdžendera i ostalih u novoj „porodičnoj“zajednici.
Primer za to imamo kod homoseksualnog aktiviste (aktivistkinje) Maše Gesen koja je, da bi ilustrovala namere ideologa dženderizma da potpuno redefinišu porodicu, kao primer navela svoju „porodicu“, gde troje dece, imaju petoro odraslih roditelja, koji ih gaje i podižu. Prema njenim proračunima, „petoro roditelja su podeljeni u dve grupe od po tri“. Maša Gesen dalje kaže da „želi da živi u takvom pravnom sistemu koji će imati sposobnost da legalizuje tu realnost, tako da se ne slaže sa institucijom braka i porodice“![2]
Društvo koje je već „progutalo“ ovaj stepen moralne razvraćenosti i grehovne izvitoperenosti kao normalne je spremno da prihvati i sledeći a to je da se za normalnu varijaciju ljudske seksualnosti proglasi i sledeće:
- zoofilija (skotološtvo) – mogućnost da čovek može nesmetano i normalno bez diskriminacije seksualno opšti i sa životinjama i da sa njom ima registrovanu zajednicu.
- incest – neometano seksualno opštenje sa osobama koje su u krvnom srodstvu i da sa njom ima registrovanu zajednicu.
- pedofilija – mogućnost da odrasla osoba koju privlače nepunoletna deca može ulaziti zakonski neometano u seksualne relacije sa njima.
I tako dolazimo do ozakonjenja pedofilije i konačne sodomizacije društva – najpre tako što će se insistirati da se snizi granica koja se smatra za punoletstvo sa 18 na 12-13 godina, tako da pedofilski odnosi više ne budu kažnjivi iznad te granice, a potom će se nastojati da se takvi odnosi i ozakone, da se granica pod nekim uslovima još više snižava i da se pedofilska orijentacija slobodno može promovisati bez „diskriminacije“.
Sve ovo što smo napisali zasnovali smo na pojavama koje su već postale realnost u ponekim zemljama (kao što su Kanada, Nemačka, Norveška…) gde je ovaj proces sodomizacije i prodora totalitarne ideologije dženderizma ušao u tu drugu fazu.
|
Totalitarna ideologija dženderizma je , ne samo državoborna, već i bogoborna
Totalitarnost ove ideologije se može uočiti i u sistematskim „ispadima“ koja manifestuju njihovi aktivisti, kao i u javnim transparentima i izjavama. U nastavku donosimo slike koje ukazuju na državobornost i bogobornost LGBTTIQQ2S aktivista:
Na slici je transparent na kome piše „SMRT DRŽAVI I KAPITALIZMU“, a na drugom transparentu piše: „Jel TREBA možda DA VAM ZAHVALIMO?“
Grafiti na Vaznesenskoj Crkvi u Beogradu: „SREĆAN PRAJD DOMAĆINE!“ , „NA PRAJD SE NE ZOVE, NA PRAJD SE POZIVA“, „JEVANĐELJE PO mutant pank feministi ISUSU“, „NEKA BUDE PRAJD – I BI PRAJD (1:3-5)
Transparent sa «Parade ponosa» ove 2014. godine.
Ispod fotografije mitropolita Amfilohija piše:
«Nađi nekog za sebe i ljubi se satima»
A ispod slike Patrijarha Irineja piše:
«Milion dolara dajem da budeš moj»
Takođe, Hristov lik nosi ovaj bogohulnik na majici.
Ovom prilikom ne smemo propustiti i da pomenemo bogohulnu izložbu u okviru tzv. «Nedelje Ponosa» prošlog septembra 2013. godine – izložbu švedske «umetnice» Elizabet Orson Valin (inače lezbejke i majke) pod nazivom «Ecce homo“ u kojoj je Gospod Isus Hristos prikazan kao homoseksualac i transvestit. Navešćemo samo po neku od ovih skarednih i bogohulnih slika.
Usput da kažemo, da se na zvaničnom sajtu „Parade ponosa“ u Beogradu ove 2014. godine, ta bogohulna izložba pominje kao nešto na šta su gej-paraderi jako ponosni, sa posebnim naglaskom na činjenicu da im je autorka skaredne izložbe poklonila „u znak solidarnosti, svoju izložbu Ecce homo Beograd Prajdu“ ! [3]
(najskarednije fotografije sa ove izložbe smo izostavili kako ne bismo i mi bili oni kroz koje sablazan dolazi)
Za sada je ovo više nego dovoljno da zaključimo o bogobornom duhu zastupnika totalitarne ideologije dženderizma i njihovih LGBTTIQQ2S aktivista.
U nastavku sledi – Kako se pomesne Pravoslavne Crkve nose sa ovom ideologijom
Autor teksta: PravoslavniRoditelj.org
Izvorni link: O ideologiji homoseksualizma (LGBT) – zašto je bitno da o tome zna svaki pravoslavni hrišćanin?
Naslovna fotografija: preuzeta sa FB grupe Bogorodičin venac
————————————————————————————————————————–
FUSNOTE
[1] http://sexedcentral.com/education-central/relationships/lgbttiqq2s-what-do-those-words-mean/
[2] http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/poznata-lezbejka-nehoticno-je-iznela-pravu-nameru-lgtb-u-odnosu-na-druge-osobe/
[3] http://parada.rs/nije-da-se-hvalimo/
Jedan komentar