Prelepa priča ispričana u pravoslavnom duhu koja uči decu hrišćanski vrlinama.
Bio jednom jedan Petar. On i njegova majka bili su veoma siromašni. Imali su samo jednu mršavu kravu. Jednoga dana majka je rekla Petru :″ Petre sine, molim te idi na pijacu i prodaj našu kravu ne bi li dobili nešto da pojedemo ″. Petar je ustao i bez reči poslušao svoju majku.
Kada je stigao na pijacu dugo je stajao jer niko nije hteo da priđe. Svi su iz daleka mogli da vide da je krava mršava. Međutim, na pijacu je krenuo i jedan monah iz obližnjeg manastira.
Kao što to monašto nalaže on nije bio bogat i imao je samo tri zrna pasulja u džepu. Nadao se da će sa tim uspeti nešto da kupi za manastir. Dugo je gledao po pijaci ali sva roba je, za njega, bila skupa. Onda je ugledao Petra. Pomislio je u sebi: ″Sigurno je neka muka naterala ovo dete da prodaje tako mršavu kravu. Ako je malo budem hranio i za nju se Bogu molio sigurno će davati puno mleka ″. Potom je prišao Petru i rekao mu : ″ Pomaže Bog dete, ja ću da kupim tvoju kravu ″. ″ Bog ti pomogao Oče, a šta ćeš mi dati za kravu ″, upitao je Petar. ″Daću ti tri zrna pasulja″, rekao je monah. ″Ih″, reče Petar, ″pa kako ću ja da se najedem od tri zrna pasulja?″. ″Ovo je blagosloveni pasulj. Ja sam se Bogu pomolio da donese veliki rod. Sve što treba da uradiš je da ga zakopaš u zemlju , da se pomoliš Bogu da ti pomogne i da veruješ″, reče monah. ″U redu″, reče Petar, uze pasulj i otrča kući.
Videvši Petra kako trči prema kući majka ga upita: ″Sine, jesi li ti to prodao našu kravu?″. ″Jesam majko!″, odgovori Petar. ″A šta si dobio za nju , sine moj mili?″, opet upita majka. ″Tri zrna pasulja.″, odgovori Petar. Majka se uhvati za glavu pa reče: ″Tri zrna pasulj!?! Pa šta mi da radimo sa tri zrna pasulja!?! Kako ćemo se od toga najesti? Jao, Petre, Petre pa prodao si celu kravu za TRI zrna pasulja!″. ″Ali majko″, reče Petar, ″ovo je BLAGOSLOVENI pasulj. Doneće nam veliki rod.″ No, majka više ništa nije slušala. Umorna od bede, gladi i bola samo je ušla u kuću i legla u krevet. Petar je verovao da će mu Bog pomoći i uradi je sve kako mu je monah rekao.
Ujutru Petra je probudio majčin glas: ″Petre sine, ponosu moj, diko moja, čedo moje pametno. Ti si sine verovao, majka nije ali ti si verovao. Bog nas je pogledao!″. Ustao je i izašao iz kuće, a u dvorištu, na mestu gde je sinoć posadio pasulj, bilo je VELIKO drvo pasulja sa MNOGO plodova. Majka ga je, sva ispunjena srećom i nekim olakšanjem, ljubila i milovala po kosi.
Petru je bilo veoma drago zbog tog velikog Božijeg dara ali kopkalo ga je koliko visoko je poraslo drvo pasulja. Počeo je da se penje uz drvo. Penjao se sve više i više i više čak je i u jedan oblak ušao. Na jednom pogledao je i video da je došao na vrh planine. Sišao je sa drveta i razgledao šta ima u okolini.
Ugledao je jednu staru kuću od drveta, prišao je i pokucao na vrata. Vrata su zaškripala i otvorila se.
″Pomaže Bog.″ izgovorio je umiljati glas.
Pomalo zbunjen Petar je odgovorio ″Bog ti pomogao.
Kako se zoveš?″. ″Ja sam Milica a ti?″, odgovorila je devojčica .
″Ja sam Petar. Drago mi je. Šta radiš ovde visoko na vrhu planine?″, upitao je Petar.
″Ja živim ovde sa svojim tatom. Pomalo mi je teško jer ne mogu da siđem sa planine do sela jer tata mi je star i bolesta i nesmem da ga ostavim samog a već nam je skoro sva hrana nestala.″, rekla je Milica.
″Da li biste ti i tvoj tata hteli da živite samnom i mojom mamom? Nas je Bog blagoslovio dao nam je mnoštvo pasulja biće dovoljno i za vas i za nas.″, upitao je Petar Milicu.
″Vrlo rado ali prvo moram da pitam tatu.″, sva srećna rekla je Milica.
Miličin tata je pristao i Petar, Milica i stari tata polako, preko pasulja su se spustili do Petrove kuće. Tu ih je sačekala Petrova majka, svi su se upoznali i dogovorili da žive u miru slozi i bratskoj ljubavi.
Bog je bio veoma milostiv i drvo pasulja je cele godine davalo mnogo plodova pa su Petar i Milica počeli zajedno da prodaju pasulj na pijaci. Uskoro su se veoma obogatili. Kupili su tri debele krave, imali su da jedu u izobilju i u toplom i čistom da žive i spavaju. Svako jutro i veče svi zajedno su se ispred ikone molili i zahvaljivali Bogu. Svaki put kad bi seli za sto da jedu hvalili su Boga i osećali veliku zahvalnost.
No, Petar nije zaboravi preko koga je dobio veliku Božiju milost. Jednoga dana ustao je rano ujutru, poneo nešto novca i veliku korpu punu pasunja. Krenuo je u obližnji manastir da da darove manastiru i da kaže onom monahu da su njihove molitve bile uslišene. U manastiru su ga radosno dočekali i onaj monah ga je odmah prepoznao. Bilo mu je veoma drago zbog Božije milosti koja se na njih izlila, srce mu se ispunilo toplinom. Malo su porazgovarali, Petar je ostavio darove manastiru i svako je krenuo dalje svojim poslom.
Na putu do kuće Petar je ugledao jedno golišavo, mršavo dete kako sedi na putu i plače. Upitao ga je
″Detence drago, zašto plačeš?″.
Grcajući kroz suze dete je odgovorilo ″Moji mama i tata su veoma siromašni, nemamo šta da jedemo. Ja sam gladan i hladno mi je.″
″ E ako je tako nemaj više brige. Gospod Bog je meni pomogao kada mi je bilo najteže sada je vreme da ja jednom od njegovih malih uzvratim.″, sav radostan rekao je Petar. Odveo je detence kući nahranio ga, obukao i krenuo sa njim njegovoj kući. U kući su sedeli otac, majka i još troje male dece, tužna lica i praznih stomaka samo su uzdisali. Petar je sa sobom poneo dosta hrane i odeće.
Kada su se svi malo okrepili i došli sebi Petar je upitao ″Da li bi ste vi hteli da radite? Posao bi bio da berete pasulj i da ga prodajete na pijaci. Tako bi ste imali dovoljno da lepo živite.″
″Naravno!″ sav radostan uzviknuo je otac detenceta.
Od tada su svi živeli lepo i blagočestivo, deca su uzrastala u vrlinama i uvek su poštovali svoje roditelje. Hvalili su Boga u vekove vekova.
Pouke:
Petar je bio poslušan majci i bez reči je činio šta mu je rekla, imao je veliku veru u Boga i njegovu (po)moć, delio je što mu je Bog dao, nahranio, obukao siromaha i pomogao mu da iz svoje bede izađe i još mnogo toga za šta prepoznate da je pravi trenutak da deci približite lepotu hrišćanskih vrlina i pravoslavnog življenja.
Autor: Jelena Radosavljević
Izvor: Pismo sa Liste Pravoslavnih Roditelja
Komentari