Kako se približava septembar u Srbiji, tako i teme tzv. „gej prava“, „gej parada“ (tzv. „Prajdova“) i „rodne ravnopravnosti“ ponovo dobijaju medijsku vidljivost.
Većina porodičnih ljudi, posvećenih odgajanju svoje dece u zdrave, normalne i srećne ljude kako ne bi postali sponzoruše, starlete, sumnjivi biznismeni i vlasnici splavova – uz redovnu brigu o krpljenju porodičnog budžeta, jednostavno ne stiže da isprati jednu novu ideologiju koja nam se već godinama podmuklo protura za nekakavu nauku i traži svoj ulazak u , ni manje ni više, nego u Ustav Srbije, zakonske akte i školski sistem.
U pitanju je tzv. „Rodna teorija“ – Teorija o postojanju rodova. Ova teorija je osnova za izmišljene pojmove koje sve češće čujemo u medijima i od strane naših političara, a to su „Rodna ravnopravnost“, „rodni identitet“, „seksualna orijentacija“, „LGBT populacija“.
Zapamtite ove termine i naćuljite uši kada god ih u medijima čujete – zato što su oni od krucijalnog značaja za bezbednost vaše dece i vaše porodice. Kao što ćete obratiti pažnju kada u medijima čujete da se blizu vas dešavaju ogromne poplave i najavljuju kišni dani, na isti način ovi termini najavljuju jednu novu opasnost po vašu porodicu.
Nije uopšte naivna stvar.
Ključna reč u ovim terminima je „rod“ (i pridevi „rodno“, „rodni“, „rodna“ – pa tako susrećemo pojam „rodno zasnovano nasilje“, „rodni identitet“, „rodna ravnopravnost“, pa čak i „rodno odgovoran budžet“ Republike Srbije – nije šala, možete to pročitati na ovom linku).
Navikli smo da su rod i pol zapravo ista stvar, sinonimi. Reći da je neko muškog roda i da je on muškarac – za većinu nas je potpuno isto.
Zato većina i kada čuje termin „rodna ravnopravnost“ misli da se to tiče ravnopravnosti muškaraca i žena tj. Ravnopravnost polova.
Međutim, rodna ravnopravnost nije isto što i ravnopravnost polova, iako se često naši političari prave da je to isto ( u tome se posebno ističe nova-stara ministarka Zorana Mihajlović), pa uvek kad pričaju o ovoj temi malo pomenu i nasilje prema ženama i kako treba poboljšati položaj žena, njihov socijalni status itd.
A zapravo, pod rodnom ravnopravnošću se ne misli na ravnopravnost između polova (muškaraca i žena) već na jednaka prava između različitih „rodnih identiteta“. Šta to uopšte znači? O kojim ljudima je reč?
Rodna teorija (eng. Gender theory, Džender teorija) smatra da čovek može biti po polu jedno (muško ili žensko) dok po rodu tj. kako se osoba oseća iznutra može biti nešto sasvim drugo – na primer, može se neko roditi sa muškim telom, ali se iznutra osećati kao žena, zatim može se osećati iznutra i kao muškarac i kao žena istovremeno, zatim se može osećati kao da pripada nekom trećem rodu.
Rodna teorija zastupa da tih „rodova“ može imati više od dva (muški, ženski rod, zatim „nešto treće“…) a najekstremniji zastupnici ove teorije smatraju da rodova i rodnih identiteta ima onoliko koliko ima ljudi.
To je razlog zašto se ta skupina pobornika da rodna teorija uđe u pravni sistem Republike Srbije uvek označava skraćenicom (akronimom) LGBT – potrebno je sve te izmišljene „rodove“ nekako grupno napisati, pa se zato oni nazivaju najpre LGBT, zatim sve češće se tu pojavljuju dva „T“ i „I“, pa se zovu LGBTTI, a u belom svetu se ove skupine već dugi niz godina nazivaju LGBTTIQQ2SAPC , gde svako slovo označava neki novi „rodni identitet“ i/ili tzv. „seksualnu orijentaciju.“
Kakve to veze ima sa porodičnim ljudima i našom decom?
Ima zbog toga što ova skupina zastupnika ove totalitarne ideologije dženderizma (džender na engleskom znači „rod“) teži da ovu izmišljenu i nenaučnu teoriju rodova progura u pravni sistem u svakoj državi – da ovu skupinu ideologa i njihovu izokrenutu realnost podigne na nivo ljudskih prava (pa se govori o tzv. „pravima seksualnih manjina“ ) i da termin „rodni identitet“ i „rodna ravnopravnost“ ugura ni manje ni više već u Ustav Republike Srbije i ostale zakonske akte.
A ako to proguraju koristeći se političkim lobiranjem – sledeći korak je napad na školski sistem: sva deca od vrtića do fakulteta moraće da uče ovu ideologiju, da uče kako je sasvim u redu i da je prirodna varijacija ljudske seksualnosti biti biseksualac, kvir, transvestit. Šta više, učiće da je zakonom zabranjeno govoriti bilo šta negativno protiv ovih rodnih identiteta i da biti tolerantan znači prihvati sve to kao normalno, pa čak i poželjno. I nadalje, biće podsticana da u sebi istražuju da možda i oni sami nisu različitog roda u odnosu na pol koji im je , kako rodni ideolozi kažu, „dodeljen prilikom rođenja“ (eng. assigned at birth).
Zvuči vam neverovatno da nešto ovako čudno može da postane naša stvarnost?
U mnogim zemljama SAD kao i u Evropi, ovakve stvari su već sprovedene, uglavnom prateći isti redosled koraka i faza:
Najpre su omogućene i sprovedene gej parade, koje su postale uobičajena tradicionalna manifestacija u glavnim gradovima.
Zatim su termini „seksualna orijentacija“ i „rodni identitet“ ubačeni u pravni sistem, pre svega u Zakone protiv diskriminacije.
Zatim su doneti zakoni o tzv. „rodnoj ravnopravnosti“ koji su zamenili prethodne zakone o ravnopravnosti polova.
Zatim su doneti zakoni o istopolnim zajednicama (da homoseksualci mogu imati registrovana partnerstva, što je druga reč za „brak“).
Potom su doneti zakoni da i istopolne zajednice mogu usvajati decu. Evo sveže vesti iz Češke:
Češki sud ukinuo zabranu gej parovima da usvajaju decu
I , kao trenutno najdalji domet sprovođenja rodne ideologije (ideologije dženderizma) predstavljaju odluke Ustavnih i drugih državnih sudova da se i maloletna deca mogu tretirati tako da pripadaju drugačijem rodu nego što im je pol „dodeljen na rođenju“. Evo svežeg primera u Španiji.
Nada za transseksualnu djecu: kako je mali Mario postao Marija?
(Španski izvor ove vesti sa video prilogom o majci čiji maloletni sin se sada predstavlja i tretira kao „ćerka“ pogledajte na ovom linku)
A u Srbiji…
Kod nas u Srbiji trenutno se bije bitka na prvom i drugom koraku. Gej paraderi nastoje da „Prajd“ (gej-parada) postane tradicionalna pojava na koju će se većinska Srbija navići. Termini „seksualna orijentacija“ i „rodni identitet“ su već ubačeni u određene zakone (poput Zakona protiv diskriminacije), a „rodna ravnpravnost“ se u proteklih par godian nastoji ubaciti u novi Zakon o tzv. „rodnoj ravnopravnosti“, a sva ova tri ključna termina Rodne teorije se trenutno nastoje ubaciti u Ustav Republike Srbije.
Rodna ideologija, kao i svaka totalitarna ideologija – traži svoje žrtve. A te žrtve su – naša deca.
Šta ćemo mi učiniti? Hoćemo li ćutke posmatrati ovog septembra kako se na naše oči u našoj zemlji gde žive naša deca širi nova totalitarna ideologija?
Da li su tako ćutke ljudi posmatrali i nadolazeći talas fašizma i komunizma i reagovali tek kada je već bilo prekasno?
Zapamtite, glavna meta ideologije dženderizma su – naša deca.
Naša.
PravoslavniRoditelj.org
Jedan komentar