Pravoslavni pogled na vakcinaciju

Pred vama je intervju ruskog prvoslavnog sveštenika koji je ujedno i lekar – protojereja Sergija Filimonova na uvek aktuelnu temu vakcinacije dece.

Smatramo ovaj tekst izuzetno korisnim iz razloga što ne sadrži jednostrani i generalizovan stav „ura sva vakcinacija“ ili „ua sva vakcinacija“, što nam je preko potrebno kada kao pravoslavni roditelji želimo da se temeljno upoznamo sa vakcinacijom i donesemo pravu odluku.

Ovaj lekar i sveštenik u svom tekstu pominje situacije kada nije potrebno davati vakcinu, kao i koji je pravilan pristup vakcinaciji.

Tema vakcinacije jedna je od onih tema za koje se moramo temeljno informisati kako ne bismo postali žrtve ni jedne ni druge lobističke grupacije koje profitiraju na strahu roditelja za svoje dete. Jednostavno se ne možemo opustiti pa ići kuda i svi idu (bilo da je to za vakcinaciju ili protiv vakcinacije), već se moramo malo latiti i medicinskih tema i upoznati se sa tim kako deluju vakcine, kakve vrste vakcina postoje, koje su obavezne kod nas, da li imate izbor da sami kupite od drugog proizvođača neku vakcinu  koja je za profilaksu iste bolesti ali je drugačijeg sastava (a imate izbor!) i tako dalje.

Upućujemo naše čitaoce i na publikaciju ruskih pravoslavnih lekara na temu vakcinacije koju smatramo za dobru polazišnu tačku svakom pravoslavnom roditelju kada počinje da se informiše o ovoj temi.  Možete je pročitati OVDE.

PravoslavniRoditelj.org

 

 

Pravoslavni pogled na vakcinaciju – protojerej  i lekar Sergije Filimonov

 

 

Šta je neophodno da se zna o vakcinama?

 

Sporovi o bezbednosti i svrsishodnosti profilaktičkih vakcina ne jenjavaju već mnogo godina – među lekarima ne postoji opšta saglasnost po tom mišljenju. Različit odnos prema vakcinama imaju i sveštenici kojima se roditelji sve češće obraćaju za savet. Kao posledicu imamo da suprotstavljeni stavovi ne samo da zbunjuju ljude već i unose razdor u crkvenu sredinu. Zamolili smo protojereja Sergija Filimonova, doktora medicinskih nauka, predsednika „Društva pravoslavnih lekara Sankt-Peterburga“ da prokomentariše situaciju koja je nastala.

PRAVOSLAVNI POGLED NA BOLEST

 

Čovekovo zdravlje predstavlja najveći dar Božiji. Bolesti koje šalje Gospod nisu slučajne, one predstavljaju svojevrsne lekove koji leče naše duše i tela od greha. Po rečima Svetog Teofana Zatvornika: „Sve je od Boga – i bolesti i zdravlje. Sve se od Boga daje radi spasenja našeg“.

Gospod nas je obdario moćnom zaštitom od spoljašnjih i unutrašnjih infekcija, imunim sistemom koji ispravno vrši svoje funkcije i ne dozvoljava infekcijama koje dospeju u organizam da se razviju i napreduju ako čovek živi u skladu sa Zakonom Božijim.

Zato sve naše telesne nemoći predstavljaju dopuštenje Božije radi spasenja večne duše.

Takođe i infekcije koje predstavljaju bolest često bivaju poslate ljudima kao kazna za bogoodstupništvo i narušavanje Zapovesti Božijih. O tome svedoči mnoštvo primera iz Svetog Pisma. Na primer, prvi ljudi u razdoblju nakon Potopa – Nojevi potomci, nisu imali potrebu za dodatnim merama zaštite od infekcija.

 

Međutim, kako je narod Izrailja počeo da čini zlo pred očima Gospodnjim (Sud. 2:11) Bog je poslao tešku kaznu u vidu prirodnih katastrofa, ratova, egipatskog ropstva (vidi 2 Mojs. 7-12) i pomora koji je odneo sedamdeset hiljada života nakon popisa stanovništva koji je sproveo car David u Izrailju (vidi 2 Sam. 24:1; 1 Dn. 21). Postepeno je broj sinova Izrailjevih porastao i zajedno sa tim se uvećala i grehovnost ljudi zbog čega su snažno počele da se šire i zarazne bolesti.

Međutim, Gospod nam po Svojoj milosti predlaže načine borbe sa ovom nesrećom. Kroz naučnike koji ispituju mehanizme prenosa oboljenja ljudskom rodu su otkrivena znanja koja dozvoljavaju da se izbori sa infekcijama. Tako je na osnovu rada skromnog engleskog naučnika, seoskog lekara iz svešteničke porodice, Edvarda Dženera nastao novi medicinski pravac – imunoprofilaksa infektivnih oboljenja. Upravo zahvaljujući njegovim istraživanjima u svetu je pobeđeno strašno infektivno oboljenje kao što su velike boginje i primenjene su prve vakcine.

Danas se, međutim, u sredstvima javnog informisanja često pojavljuju vesti koje izražavaju skeptičan, a ponekada i očigledan negativni odnos prema imunoprofilaksi.

Takva tačka gledišta u odnosu na vakcine, na žalost, često nailazi na odjek među roditeljima, između ostalog i pravoslavnim roditeljima. Nepoverenje, strah i oprezni odnos prema vakcinisanju dece može biti povezan sa čitavim nizom razloga. Naveo bih neke od njih.

 

Razlozi za nepoverenje roditelja prema imunoprofilaksi:

 

– komplikacije nakon vakcina koje se završavaju invaliditetom deteta (uzroci komplikacija mogu biti i posebna svojstva vakcina koja izazivaju negativne efekte kao i individualne osobenosti osobe ali i različite greške u tehnici sprovođenja vakcinacije);

– nedovoljna informisanost roditelja o osobenostima savremenih vakcina, kao i nepoznavanje kliničkih znakova normalne reakcije dečijeg organizma na unošenje vakcine;

– nepoznavanje sopstvenih prava, kao i nepoznavanje svojih obaveza u vezi sa vakcinacijom od strane lekara.

 

Naravno, za vakcine se ne može tvrditi da su 100% bezbedne i ponekada mogu imati negativan uticaj na organizam deteta. Međutim, one su ipak neophodne zbog nepovoljne epidemijske situacije u našoj zemlji. Najvažnije je jasno držanje svih pravila pripreme za vakcinu i imunizaciju koje će omogućiti izbegavanje komplikacija i pomoći da se kod deteta razvije imunitet za jednu ili drugu infekciju.

 

O VAKCINACIJI PROTIV RUBEOLA

 

Rubeola je Rusiji bez obzira na imunizaciju koja se sprovodi poslednjih godina još uvek široko rasprostranjena. O ovome jasno svedoče podaci Državne službe za zaštitu prava potrošača i čovekovog blagostanja Rusije, koja je sprovela istraživanje o učestalosti oboljevanja od rubeole u našoj zemlji.

U istraživanju se primećuje da deca u uzrastu do dve godine u 91,4% slučajeva nemaju zaštitna antitela za virus rubeole.

Kod dece predškolskog uzrasta (do sedam godina) antitela za ovaj virus nisu bila otkrivena u 40% slučajeva, a među ispitivanom školskom decom manje od 15% dece nije imalo u krvi antitela za virus rubeole – kod ostalih 85% antitela su postojala u visokom titru. Najverovatnije je da su deca preležala ovu infekciju u lakšoj formi bez uspostavljanja dijagnoze i stekla snažan imunitet za rubeolu. Ovi podaci govore o činjenici da je pitanje o neophodnosti imunoprofilakse protiv ove infekcije najbolje rešiti nakon prethodnog ispitivanja postojanja specifičnih antitela kod deteta.

Vakcinacija protiv rubeole u ranom dečije uzrastu koju kalendar propisuje dva puta (12 meseci i 6 godina) nije uvek svrsishodna jer u većini slučajeva ova infekcija protiče u lakšem obliku bez bilo kakvih komplikacija. Iz tog razloga je neophodno i da žene koje žele da ostanu u drugom stanju prethodno daju krv na analizu postojanja specifičnih antitela jer često zaštitna antitela već postoje i vakcina u tom slučaju nije potrebna.

 

O VAKCINACIJI PROTIV HEPATITISA B

 

Virusni hepatitis B je infektivno oboljenje jetre izazvano istoimenim virusom koje se karakteriše teškim oštećenjem jetre.

Po trenutno aktuelnom kalendaru profilaktičkih vakcina prva vakcinacija protiv virusnog hepatitisa B se sprovodi u prvih 12 časova od momenta rođenja. Međutim, u vezi sa ovom vakcinacijom ne postoji usaglašeno mišljenje stručnjaka. Neki imunolozi smatraju da je vakcina u ovom periodu života potpuno neophodna jer u slučaju oboljevanja u usrastu do godinu dana mnogi od obolelih postaju hronični nosioci virusa. Drugi iznose mišljenje da je vakcinisanje novorođenčeta prosto nedopustivo jer sam dolazak deteta na svet biva praćen velikim stresom a takođe u krvi mališana do 12-18 meseci cirkulišu majčinska antitela koja ga štite od infekcije. Vakcinacija u ovom slučaju neophodna je deci koja su se rodila od majke koja je nosilac virusa hepatitisa B ili imaju rođake sa hroničnim oblikom ovog oboljenja[1].

U vezi sa tim vakcinacija protiv hepatitisa B može se preporučiti u sledećim slučajevima:

– u zatvorenim dečijim ustanovama (internatima, dečijim domovima);

– u socijalno nesigurnim porodicama;

– u porodicama gde postoje akutni ili hronično oboleli od hepatitisa B;

– radi zaštite profesionalne grupe rizika (stručnjaci čija delatnost pretpostavlja kontakt sa krvlju u različitim biološkim supstratima – hirurzi, stomatolozi, laboranti, itd.)

 

KAKO PRAVILNO PRIPREMITI DETE ZA VAKCINU

 

Pri pravilnoj pripremi za vakcine rizik od razvoja komplikacija svodi se na minimum. Zato je neophodno da roditelji:

 

– prethodno saznaju za kvalitet konkretne vakcine i kakve je neželjene efekte već izazivala (da li možda postoji neka druga vrsta vakcina koja ne daje takve efekte);

– ograničiti kontakt deteta sa drugom decom i drugim osobama minimum nedelju dana pre vakcine;

– svesti na minimum mogućnost prehlade kod deteta i upotrebe hrane koja može izazvati alergijsku reakciju;

– ako dete ima sklonost ka alergijskim reakcijama neophodno je da se, u dogovoru sa pedijatrom, sprovede prethodna protiv-alergijska priprema deteta anti-histaminskim preparatima u skladu sa uzrastom i telesnom težinom počevši sa 3-4 dana pre vakcine i nastavljajući tokom 2-3 dana nakon vakcine.

 

Pri bilo kakvom znaku slabosti ili povećanju temperature kod deteta za nedelju dana pre vakcine neophodno je odložiti je za pogodnije vreme; vakcinu bi trebalo sprovesti ne ranije od 4-6 nedelja nakon preležanog gripa uz uslov dobrog zdravlja deteta u međuvremenu.

Neposredno pred davanje vakcine lekar je dužan da pregleda dete i uzme imunološku i alergološku anamnezu. Roditelji su dužni da pedijatru saopšte kako se dete osećalo u periodu mesec dana pre vakcine, o mogućim prethodnim reakcijama na neku od vakcina.

 

PRINCIPI PRAVILNE VAKCINACIJE

 

U savremenim uslovima, posebno u gradovima, naša deca neizbežno dospevaju u velike organizovane kolektive – vrtiće, škole, različite sekcije. Skučenost i bliski međusobni kontakt između dece dovodi do visokog rizika epidemije infektivnih oboljenja. Zato vakcinaciju deteta ipak treba sprovoditi ali uz očuvanje niza uslova:

– poželjno je da se pre početka vakcinacije definiše stanje imuniteta (to jest, nivo specifične otpornosti organizma u vezi sa konkretnim izazivačem infekcije). Ako u krvi postoje zaštitna antitela u visokoj koncentraciji, vakcinu ne treba davati. Imunolog ili pedijatar mogu da ocene stanje imuniteta;

– prilikom vakcinacije neophodno je da se sačuva individualni prilaz svakom detetu kako u vezi sa početkom imunizacije i kalendara tako i u vezi sa preparatima koji se koriste;

– prilikom određivanja vakcina je pre svega potrebno uzeti u obzir fizičko stanje deteta i spremnost imunog sistema da pruži pravu reakciju;

– neophodno je da se koristi visokoimunogeni (koja izazivaju formiranje specifičnih antitela u organizmu) i areaktogeni (sa odsustvom negativnih efekata) preparati koji daju potpunu zaštitu od infekcije sa minimalnim rizikom za zdravlje;

 

KADA NE TREBA SPROVODITI VAKCINACIJU

 

– u periodu kada imuni sistem nije u stanju da adekvatno reaguje na vakcinu koja se daje;

– pri postojanju visoke koncentracije specifičnih antitela na oboljenje protiv koga se sprovodi vakcinacija;

– pri postojanju akutnih virusnih ili crevnih infekcija kod deteta (čak i bez reakcija u vidu povišene temperature);

– pri postojanju hroničnih oboljenja koje mogu da pogoršaju stanje deteta;

– protiv rubeole u ranom uzrastu (12 meseci, 6 godina) bez ispitivanja postojanja specifičnih antitela na ovo oboljenje;

– pri teškim oboljenjima kardio-vaskularnog sistema, pluća i alergijskim stanjima;

– kada postoji neadekvatna reakcija na prethodnu vakcinu.

 

 

Protojerej Sergije Filimonov, doktor medicinskih nauka, predsednik Društva pravoslavnih lekara Sankt-Peterburga, intervju za pravoslavni ženski časopis „Slavjanka“, broj 11, 2007. godina

 

 

NAPOMENA:

[1] Koristan savet u vezi sa vakcinom protiv hepatitisa B u porodilištu daje pedijatar-neonatolog i imunolog Marina Galicka: „Po nekoliko stvari je moguće doneti odluku o vakcinisanju. Kao prvo, po stanju deteta u trenutku rođenja koje procenjuje pedijatar i mama tu ni sa čim ne može pomoći. Lekar predlaže vakcinaciju samo u slučaju da je sa detetom sve u redu (odličan je od 8 do 9, ili čak od 7 do 9 po Apgaru). Ako stanje deteta nije zadovoljavajuće lekari neće predlagati vakcinu ili će predložiti da se ona sprovede kasnije kada se stanje mališana poboljša. Treba reći da se vakcinacija može sprovesti čak i kod nedonoščadi (ako je njihovo stanje zadovoljavajuće). Kao drugo, konkretno vakcinu protiv hepatitisa B ja uporno savetujem da se da novorođenima čije mame boluju od hepatitisa B ili su nosioci. Infekcija se može dogoditi za vreme porođaja i zato je neophodno odmah dati vakcinu da bi dete uspelo da stvori imunitet i ostalo zdravo. Takođe, dete je potrebno vakcinisati ako u porodici neko boluje ili je nosilac hepatitisa B… Jako puno žena kod nas je danas inficirano hepatitisom B. Čak i žene koje su imale dva testa za vreme trudnoće mogu da se pokažu kao zaražene jer su istraživanja pokazala da testovi nisu potpuno pouzdani (postoje oblici oboljenja sa negativnim testovima na „australijski“ antigen po kome i prepoznaju postojanje hepatitisa). Izvor: Pravoslavie i Mir – Massovый otkaz ot privivok: obosnovannaя neobhodimostь ili virtualьnaя moda?

 

Autor: protojerej Sergije Filimonov, ruski sveštenik i lekar

Prevod za PravoslavniRoditelj.org: Stanoje Stanković

Ruski izvor teksta: opvspb.ru