Rodna teorija – ideologija svih LGBT grupacija

Poštovani pravoslavni roditelji,

Tokom septembra nastavljamo sa jednom od aktuelnih društvenih tema i njenom uticaju na pravoslavno roditeljstvo.

Mnogi još uvek nisu dovoljno upoznati sa Rodnom teorijom – izmišljenom teorijom koja prerasta u totalitarnu ideologiju LGBT aktivista. Detaljnije o samoj Rodnoj teoriji možete pročitati na ovom linku, a mi vam u nastavku dajemo jedno naizgled šaljivo predstavljanje nenaučnosti te Rodne teorije.

Istina je da je Rodna teorija i opasna i nenaučna, pa se postavlja pitanje – kako to da je toliko uzela maha da se kreiraju čak i neki „rodno odgovorni budžeti“ država poput naše Republike Srbije i da se pojmovi Rodne teorije nalaze u nekim od naših Zakonskih akata.

PravoslavniRoditelj.org

Ako može „Rodna“ teorija , moći će i „Dobna“ teorija – jednako su nenaučne

Rodna teorija je smešna teorija, i ona ne bi bila tema našeg interesovanja da Rodna teorija nije postala polazišna osnova  za opasnu totalitarnu ideologiju – ideologiju dženderizma.

Zašto baš ova teorija da posluži za ideologiju čiji pobornici ulažu velike napore (i pare) da se pojmovi Rodne teorije „rodni identitet“, „rodna ravnopravnost“ i „seksualna orijentacija“ podignu na nivo ljudskih prava, da se o tome podučavaju deca u vrtićima i školama, a ne recimo neka druga?

Evo, upravo ćemo smisliti jednu takvu teoriju, konstruišući je na potpuno isti način kao i Rodni teoretičari.

Nazvaćemo je „Dobna teorija“ ili „Teorija dobova“. Svaka sličnost sa Rodnom teorijom ili Teorijom rodova je sasvim namerna.

Po Dobnoj teoriji – postoji razlika između termina „starost“ i „dob“(uzrast).

Do sada je smatrano da su starost i dob sinonimi i u dokumentima kada bi pisalo starost ili uzrast – osoba bi pisala koliko godina ima počev od datuma svog rođenja.

Međutim, prema Dobnoj teoriji, čovek može imati različitu dob u odnosu na kalendarsku starost koja mu je „dodeljenja po rođenju“ (i upisana u dokumentima).

Te tako jedna osoba starosti 39 godina se može po dobi osećati kao da je osoba od 65 godina.

Naša sociološka „istraživanja“  ukazuju na činjenicu da čak 20% populacije se oseća da ima drugačiju dob u odnosu na starost koja im je dodeljenja prilikom rođenja.

Neki se , poput Petra Pana osećaju mlađim nego što im je kalendarska starost, dok se neki osećaju starijim u odnosu na svoje kalendarske godine. To je u našim „istraživanjima“ primećeno čak i kod dece što nam ukazuje na genetsku zasnovanost ove pojave. Za neku decu su već od najranijih godina roditelji govorili da je „starmalo“.

Psiholozi često zastupaju stav da je čovek „mlad onoliko koliko se oseća iznutra“. Nije li to još jedna naučna i empirijska potvrda Dobne teorije?

Prema tome, naša „dobna populacija“  (skupina ljudi koji se osećaju da su drugačijih godina u odnosu na ono što im piše u Izvodu iz matične knjige rođenih) obuhvata skoro 20 % ukupne populacije.

Tražimo da se naša „dobna manjina“ zaštiti od svake diskriminacije i da se zakoni prilagode našim „dobnim identitetima“. Na primer, ukoliko se osoba koja kalendarski ima 39 godina oseća kao da ima 65, zahtevamo da se ona ne diskriminiše prilikom podnošenja zahteva za penziju, jer ona je zapravo , prema onome kako se oseća iznutra – penzioner. U pitanju je „transdobni identitet penzionera“.

Često se osobe koje pripadaju dobnoj manjini osećaju loše, i to je prvenstveno zbog nerazumevanja društva za njihovu različitost, usled ismevanja, odbacivanja ili ignorisanja da neko može iskakati od te suve numeričke norme koja im je „pripisana po rođenju“ – da imaš godina onoliko koliko je prošlo od datuma tvog rođenja.

Takođe, pored Parada dobnog ponosa, tražićemo i da Republika Srbija kreira „dobno odgovoran budžet“ – da se usvoji činjenica da u Srbiji ima mnogo više osoba sa „penzionerskim identitetom“ nego što Srbija isplaćuje penzija, i da je potrebno i njima omogućiti ista prava u skladu sa njihovim „transdobnim identitetom“.

Pred vašim očima je upravo nastala nova sociološka teorija – potpuno ista kao i Rodna teorija, samo je druga odlika ljudske prirode (starost umesto pol) uzeta za svoju osnovu.

Ove dve teorije su suštinski potpuno iste – potpuno nenaučne, nezasnovane, konstruisane u nečijoj glavi, uz malo dobre lingvističke akrobatike.

Kada je već tako lako smisliti jednako „kvalitetnu“ teoriju, da se vratimo ponovo na naše početno pitanje:

Ako je Rodna teorija smešna, i niko ko se ozbiljno bavi naukom ne bi nju mogao da prihvati, a kamoli da spadne na niske grane da je zastupa – kako to da je baš ona postala toliko široko rasprostranjena, popularna, da ima toliko zagovornika, i kako to da je baš ona postala polazište za jednu totalitarnu ideologiju – ideologiju dženderizma?

Odgovor je jednostavan – zato što je njen glavni predmet ljudska seksualnost, a ljudska seksualnost je jedan od najmoćnijih instrumenata za manipulaciju ljudima, o čemu su napisani brojni tekstovi, a mi ćemo u narednom periodu izdvojiti neke od njih.

Prema tome, pamet u glavu, odbacujte smešnu Teoriju rodova, inače – ako može da prođe Rodna teorija, moći će i naša „Dobna“ – jednako su nenaučne.

Ali će bar u Srbiji mnogi ljudi imati veće šanse da dobace do penzije, nego što je sada slučaj.

Ipak, nije smešno – naša deca i naše porodice su u pitanju.