Kimberli Henderson je postala prava internet zvezda kada je na Jutjubu objavila snimak u kom svojoj ćerki Vaidi peva pesmu Vitni Hjuston How Will I Know. Kada je Vaida bila sasvim mala beba, priča Kimberli, doktori su mislili da je gluva, pa joj je Kimberli sve vreme pevala. Međutim, Vaidina priča počinje mnogo pre toga – a jedan neverovatan deo odigrao se u klinici za abortus.
Pre Vaide, Kimberli je rodila troje dece. Najstarija ćerka, koju je dobila sa samo 16 godina, inspirisala ju je da napiše pesmu Tiny Hearts („Malena srca”), koja je postala hit na internetu i za malo više od mesec dana imala više od milion pregleda na Jutjubu.
U toj pesmi, Kimberli govori o sebi kao mladoj mami.
„Ponekad mi se čini kao da mi se ceo svet ruši
Dok se moje drugarice ponašaju kao devojke, izmotavaju se i igraju
Izlaze po celu noć, žive život koji sam ja morala da napustim,
Posmatram te kako spavaš kraj mene
Samo ti i ja, same,
Ponekad mi se čini da postoji čitav svet koji nikad neću upoznati.
Ali ja znam ko sam
Da, znam ko sam
Malena srca su u mojim rukama…”
Na svom profilu na Fejsbuku, Kimberli je objavila priču o tome kako je zamalo abortirala ćerku Vaidu (link OVDE). Kimberli je primer divne žene koja zna da ne mora da žrtvuje živote svoje dece da bi uspela u životu.
Priča o Vaidi Everli
(sa stranice Kimberli Henderson na Fejsbuku)
Na današnji dan pre dve godine sedela sam u klinici za abortus misleći da ne bi bilo dobro za mene kada bih rodila Vaidu.
Ljudi se sećaju datuma rođendana i godišnjica. Pa, meni će ovaj dan zauvek ostati urezan u umu. Taj dan ću uvek pamtiti i to do svakog detalja. Mislim da je to način na koji mi Bog pokazuje da je ono što mi je On namenio veće i da će uvek biti veće i važnije od bilo čega što ću ja ikada znati.
Sedela sam na klinici za abortus skoro sedam sati. Sećam se da sam na sebi imala ružičastu majicu koja je bila mokra od suza. Dole je moja objava od tog dana; sećam se da sam plakala sve vreme dok sam je pisala. Delim je ponovo, s nadom da će moja priča nekoga dirnuti.
„Danas sam bila na klinici za abortus. Bila sam rešena. Dečko me je varao. Imam malu decu, šta će ljudi pomisliti? Neprekidno sam ponavljala da sam potpuno sama i da moram to da uradim. Sedela sam tamo… Jedva da sam ikoga i išta mogla da razaznam kroz suze.
Oko mene ljudi su jeli brzu hranu, smejali se, kuckali poruke. Ja sam, međutim, bila potpuno rastrojena. Nisam podizala glavu, a niz lice su mi se slivale suze. Stalno sam ponavljala sebi sve razloge zbog kojih bi to trebalo da uradim, mada ni sama nisam verovala u njih. Ponavljala sam sebi da sam na piluli – ovo se nije moglo dogoditi… Pokušavala sam da opravdam to što sam htela da uradim, ali mi je bilo teško u srcu. Osećala sam da ću doneti užasnu, užasnu odluku i da mi Bog daje znak da to ne radim. Kada sam se jutros probudila, ćerka mi je bila bolesna. Morala sam da nađem bebi-siterku, zalutala sam na putu do klinike, auto mi se pokvario na oko 15 minuta pa sam zakasnila, ali su me ipak primili. Molila sam se da me Bog zaustavi, da mi da znak, da mi podari snagu da ustanem i odem odavde…
Službenica me je pozvala za šalter – bio je to poslednji korak pre nego što te prozovu u ordinaciju. Dok sam nespretno preturala po novčaniku tražeći vozačku dozvolu, iz njega je ispala kartica koju je neki par ostavio na stolu u subotu uveče kada sam radila… Na njoj je bilo ime njihove crkve… A na poleđini stih koji se često viđa…
Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj;
ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje. (Isaija 41:10)
Znala sam da mi se Bog obraća.
Moje dve najbolje prijateljice pozvale su me u pravi čas i uputile mi najutešnije reči na svetu. ’Biću tu za tebe… Postoji razlog što ti je Bog dao taj poklon.’
Rekla sam službenici da sam se predomislila. Pošla sam da izađem, a jedna devojka od ne više od 19 godina obratila mi se s pitanjem: ’Hoćeš li to uraditi?’ Rekla sam joj da ne mogu… Rekla je: ’Volela bih da sam hrabra kao ti.’ Rekla sam joj da jeste hrabra i da može da uradi isto što i ja. Odgovorila je da to mora uraditi zbog nekih ozbiljnih okolnosti… Dok sam se okretala od nje, dobacila mi je: ’Kad budeš prvi put videla bebino lice, biće ti drago što si danas otišla odavde.’
Lijući suze, izašla sam napolje i osetila kao mi je ogroman teret pao s ramena. Bez obzira na okolnosti u kojima se nalaziš, Bog ne pravi greške, i On je tu za tebe.
Ovo je moje svedočanstvo. Ako imate negativne komentare, uzdržite se od toga da ih ovde iznesete. Nek se zna da me nije briga šta ljudi misle. Otuda i ova objava. Moji prijatelji i porodica su mi najvažniji na svetu i u potpunosti me podržavaju. Svakog dana zahvaljujem Bogu za njih.”
Najviše od svega sećam se ogromnog olakšanja i snage koju sam osetila kada sam izašla iz klinike. Ne krivicu. Ne sramotu. Ne kajanje. Sećam se da sam osećala kako sve ovo… Sve ovo jednog dana mora nešto da znači.
Moja ćerka Vaida Everli ima svrhu. Njeno ime znači „lep život”. Bog sami zna da je ona upravo to… Prelep život. Posle trudnoće pune strahova i posle bezbrojnih trenutaka slabosti kada sam mislila da to neću moći sama, 12. septembra 2013. dočekala sam moju prekrasnu Vaidu Everli zajedno s moje dve najbolje prijateljice.
Vaida Everli
Sećam se kako sam se rasplakala kada sam je prvi put videla. U mislima su mi se urezale reči koje mi je ona devojka uputila pre nego što sam napustila kliniku: “Kad budeš prvi put videla bebino lice, biće ti drago što si danas otišla odavde…” I te kako je bila u pravu: 2.835 grama čistog savršenstva. I pored bola koji sam osećala i fizički i emocionalno, ona me je ispunila takvom radošću koju ne mogu ni opisati – radošću zbog koje ne bih marila i da se u tom trenutku napolju vodio rat. Toliko sam je zavolela.
Moja mala beba od nepuna 3 kilograma sada ima 8 kilograma. Puna je života, puna energije, voli da se smeje.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, moram reći da je ona ta prelepa bebica kojoj sam pevala u ponoć u kuhinji, na snimku koji je dirnuo milione ljudi širom sveta. Zahvaljujući tome što sam joj pevala u kuhinji i to snimila za uspomenu, sada će nam se čitav život sasvim promeniti, i to nabolje. Mojoj bebi je mesto upravo ovde, s nama.
A ja sam tako srećna.
Autor: Kristi Barton Braun
Prevod za pravoslavniroditelj.org: LJ. P. i M. Stajić
Izvor: Waiting in an abortion clinic, here’s why she changed her mind
Ukoliko ste trudni i u dilemi ste da li da zadržite bebu, nudimo Vam mogućnost da porazgovarate sa psihologom – bilo uživo u savetovalištu u Beogradu, bilo preko Skajpa.
Ne ustručavajte se da zatražite psihološki razgovor – niko Vas neće pritiskati, osuđivati niti ubeđivati.
Jednostavno ćete dobiti priliku da Vas neko pažljivo i bez osuđivanja sasluša, kao i priliku da sa nekim podelite svoja osećanja i razmišljanja u ovako osetljivoj situaciji u kojoj ste se našli.
Za detaljnije informacije posetite sajt Pravoslavno-psihološkog savetovališta „Ima nade“:
Ne brinite za novac – ukoliko niste u mogućnosti da platite, razgovor će za Vas biti besplatan.
Savetovalište „Ima nade” nudi mogućnost besplatnog razgovora samo i isključivo osobama koje su trudne i premišljaju se da li da zadrže bebu, tako da je to potrebno navesti u pismu preko kontakt stranice na OVOM LINKU.
Komentari