Za novopečene domaćice i domaćine pravljenje prvog slavskog kolača u svojoj porodici ume da bude prilično stresno. Posebno ukoliko naše mame i bake nisu živele crkvenim životom pa nam nisu preneti pojedini tako važni generacijski saveti.
Prenosimo ovaj detaljno objašnjen recept sa foruma Svetosavlje.org u kome su, između ostalog, data dva najbolja saveta da slavski kolač „uspe”.
Prvi, kada poslažemo „loptice” (jufke) testa u šerpu u kojoj ćemo peći slavski kolač, treba da ostavimo testo u toj šerpi da naraste još pola sata, pa tek nakon toga da stavimo kolač u rernu da se peče. Na taj način ćemo izbeći onu situaciju da slavski kolač „iskipi” i da se „rascveta” preko rubova šerpe i da počne da se raspada.
Drugi jako dobar savet jeste da kolač izvadimo iz rerne pred kraj pečenja, zatim da ga izvadimo iz šerpe i, kada zalepimo ukrase i sa strane i gore, da ga vratimo takvog (bez šerpe) na rešetku šporeta da se ukrasi zalepe, a kolač ispeče sa svih strana. Tako postižemo da kolač bude rumen sa svih strana, a ne previše zagoreo i prepečen odozgo.
Hvala našoj svetosavki Daci na dobroj volji i vremenu da ovaj recept napiše za sve nas kod kojih postoji prekid porodične tradicije i generacijske razmene iskustava o tome kako se pravi slavski kolač.
PravoslavniRoditelj.org
SLAVSKI KOLAČ
Ukoliko neka domaćica ima „pekaricu” (mašinu za mešenje i pečenje hleba), testo za slavski kolač može umesiti i u njoj, sa sledećom recepturom:
Kad se testo u pekarici umesi, sve ostalo u vezi sa pečenjem u rerni i slaganjem ukrasa ostaje isto kao u receptu koji sledi.
Potrebno je:
1 kg brašna, najbolje je 500 gr mekog i 500 gr oštrog ali može i samo jedno ili drugo.
1 sveži kvasac,
2 kaš. šećera,
1 kaš. soli
i kora 1 većeg limuna.
Kvasac pomešati sa šećerom i toplom vodom i ostaviti ga da nadođe (izraz moje bake). U vanglu sipati brašno, so i rendanu koricu od limuna (paziti kad se renda da se ne izrenda onaj beli sloj odmah ispod kore).
Kad kvasac nadođe, sipati ga u brašno i s dodatkom mlake vode zamesiti srednje tvrdo testo (podrazumeva se i dodatak osvećene vodice).
Ostaviti testo da naraste pokriveno čistom krpom. Kad naraste (testo treba da se udvostruči), premesiti ga (ako se ima vremena, najbolje da naraste još jednom; ako ne, dovoljno je i samo jednom).
Uključiti rernu na 250 stepeni i u nju staviti šerpu u kojoj će se peći kolač da se dobro ugreje. Kad je ugrejana podmazati ja voskom (može i običnim uljem, nap. PravRod.org) i ostaviti da se ohladi.
Mali savet: ako imate papir za pečenje, isecite ga u obliku dna šerpe i položite ga na dno. Tako ćete kasnije mnogo lakše izvaditi slavski kolač iz šerpe.
Od testa odvojiti 1/3, oblikovati pogaču i spustiti u šerpu (zemlja). Od ostatka testa oblikovati 4 jufke i složiti preko zemlje,to je nebo. Ostaviti da naraste 30 minuta.
Kad naraste, staviti u rernu da se peče, a temperaturu smanjiti na 120 stepeni. U zavisnosti od rerne peći kolač oko 1-1,5 sat.
Za to vreme umesiti oko 250 gr brašna sa kašičicom soli i vodom u tvrdo testo. Rastanjiti ga tanko i praviti ukrase. Ja koristim modle za kolače i pečate koje sam kupila kod beloruskih monahinja (onaj pečat sa Presvetom Bogorodicom). Kada je kolač pečen izvaditi ga iz šerpe pa lepiti na njega ukrase. Ukrasi se lepe tako sto se napravi testo kao za palačinke od brašna i vode pa se sa njim četkicom premaže deo kolača na koji lepimo ukrase.
Kad je ceo kolač ukrašen, vratimo ga bez šerpe na rešetku u isključenu rernu da se ukrasi dobro osuše i prilepe za kolač (oko 10-15 min.) Obavezni ukrasi na kolaču su pletenica na spoju zemlje i neba oko kolača koja simbolizuje Hristov venac, zatim pletenica koja obrazuje krst po sredinu kolača a ide između jufki, i pečati. Svi drugi ukrasi su dobra volja i kreativnost domaćice. Kolač može da bude i bez limunove kore – to je stvar ukusa.
Izvor: forum Svetosavlje.org, uz malu dopunu i pojašnjenja redakcije PravoslavniRoditelj.org
Komentari