Doktorka mi je dodirnula ruku i obavestila me da sam trudna. Zaprepastila sam se. Ne mogu sada da rodim bebu kada mi se toliko stvari dešava u životu – imam strašne obaveze na poslu, u budućnosti me verovatno čeka i venčanje, a majka ima zdravstvenih problema. Mogla sam da smislim još sto razloga zašto baš tada nije bio pravi trenutak za bebu.
Moj dečko Den i ja odrasli smo u religioznim porodicama. Premda smo znali da nas roditelji vole i da bi nas podržali, isto tako smo znali da niko ne bi bio srećan ako bi se beba rodila pre nego što se venčamo. Naučeni smo da sve uradimo „kako treba” i znali smo da se ova situacija ne uklapa u to. Sve do tog trenutka bila sam pravi primer „savršene ćerke” i „savršene hrišćanke”.
Trudnoća bi svima pokazala kakva sam ja zapravo.
Zakazala sam termin u klinici za abortus izvan grada jer nisam smela da rizikujem da naletim na nekoga ko poznaje moju porodicu. Den je pošao sa mnom, ali je jasno stavio do znanja da ne podržava moju odluku. Međutim, voleo me je i želeo je budućnost sa mnom pa je bio spreman da pređe preko sopstvenih osećanja i verovanja.
Uostalom, to je moja odluka i moje telo, zar ne?
Kada smo stigli do klinike, ispred smo zatekli dosta ljudi koji su držali transparente. Jedan se naročito izdvajao. Na njemu je pisalo „Ako veruješ, idi odavde”. Na njemu je bio nacrtan i veliki krst. Ja verujem, pomislila sam, šta onda radim tu?
Htela sam tog trenutka da se okrenem i odem, ali sam neprekidno razmišljala o sramoti i stidu koje će mi trudnoća doneti. Znala sam da je abortus greh, ali bio je to greh koji sam mogla da sakrijem od drugih.
Parkirali smo se i pošli ka klinici. Den mi je stegao ruku i još jednom rekao da ne moramo da uđemo. Ja sam samo nastavila da koračam.
Dok sam unutra popunjavala obrasce, rasplakala sam se. Da li sam donela pravu odluku? Kada su me prozvali, osetila sam da ne mogu da dišem. Ustala sam, ali umesto da krenem niz hodnik ka ordinaciji, pošla sam pravo prema izlazu. Den je išao za mnom. Bila sam tako zbunjena. Kroz suze sam mu rekla da mi se čini da to ne mogu da uradim, ali i da isto tako ne mogu da podnesem sramotu što sam trudna. Činilo mi se da nikakva druga mogućnost ne postoji.
U tom trenutku podigla sam glavu i ugledala mini-bus po kom su bile iscrtane ptice u letu. Na njemu je krupnim slovima pisalo „Postoje i druge mogućnosti”. Jedna žena je stajala kraj mini-busa i gledala u mene. Prišla nam je i pitala može li nešto da uradi za mene. Rekla je da bi možda mogla da nam pomogne.
Pozvala nas je da uđemo u mini-bus. Unutra je bilo prijatno sveže nakon letnje vreline napolju. Pružila mi je papirnu maramicu, a Denu dala flašicu hladne vode. Polako sam se smirila. U narednih pola sata ispričala sam joj svoju priču.
Razgovarale smo o mojim verskim uverenjima, mojoj porodici i situaciji na poslu. Dok smo pričale o tim stvarima koje su me brinule, ona je kod svake zapisala argumente za i protiv, nakon čega smo razgovarale o mogućim ishodima. Kada smo to uradile, shvatila sam da ipak mogu da rešim sve ono što me je brinulo. Neke brige su čak bile i potpuno neopravdane.
Pogledala sam Dena. Bio je oborio glavu i naslonio lice na dlanove. Podigao je pogled i sa suzama u očima odlučno rekao: „Nećemo okončati život našeg deteta. Mi ne ubijamo našu decu.”
Potom me je upitao: „Uostalom, zašto uopšte moramo da brinemo o tome šta drugi misle?”
U tom trenutku mi je upravo to bilo potrebno da čujem. Shvatila sam da je mnogo važnije šta Bog misli o meni nego šta drugi govore o meni.
Odlučili smo da zadržimo našu bebu! Od tog trenutka srce mi je ispunilo olakšanje i mir. Neopisivo smo zahvalni za razgovor i savete koje smo dobili u autobusu organizacije „Spasimo rode” (Save the Storks) kao i za neprekidnu podršku koju smo dobijali od našeg lokalnog centra za trudnice.
Mendi, jugozapadna Florida
Prevod za pravoslavniroditelj.org: M. Stajić
Izvor: Stork Stories: A Hundred Reasons Why Having a Baby Just Wouldn’t Work
Ukoliko ste trudni i u dilemi ste da li da zadržite bebu, nudimo Vam mogućnost da porazgovarate sa psihologom – bilo uživo u savetovalištu u Beogradu, bilo preko Skajpa.
Ne ustručavajte se da zatražite psihološki razgovor – niko Vas neće pritiskati, osuđivati niti ubeđivati.
Jednostavno ćete dobiti priliku da Vas neko pažljivo i bez osuđivanja sasluša, kao i priliku da sa nekim podelite svoja osećanja i razmišljanja u ovako osetljivoj situaciji u kojoj ste se našli.
Za detaljnije informacije posetite sajt Pravoslavno-psihološkog savetovališta „Ima nade“:
Ne brinite za novac – ukoliko niste u mogućnosti da platite, razgovor će za Vas biti besplatan.
Savetovalište „Ima nade” nudi mogućnost besplatnog razgovora samo i isključivo osobama koje su trudne i premišljaju se da li da zadrže bebu, tako da je to potrebno navesti u pismu preko kontakt stranice na OVOM LINKU.
Komentari