Свети Валентин – светитељ Православне Цркве

Свети Валентин – светитељ Православне Цркве

Због чега је добро читати житија светих? Да бисмо учили о њиховом животу, видели њихову веру када се и по цену суровог мучења нису одрицали Христа – и да бисмо их имали као пример за угледање и тако узрастали у духовном животу. Не скрећимо своје очи са Светих и њиховог живота и примера.

Данас, када читав западни свет „слави“ некакав комерцијализовани „купујем-трошим-поклањам“ празник, пажњу наше душе треба да усмеримо према светом Валентину – светитељу Православне Цркве.

Наша Света Саборна и Апостолска Црква прославља светог свештеника Валентина 19.јула по новом календару (6.јула по старом), док римокатолици прослављају овог светитеља 14.фебруара.

У питању је исти свети Валентин, јер је он живео у 3.веку , за време цара Клаудија. То је било време када Римска црква још увек није отпала од (Православне) Цркве.

Поред овог светог свештеника Валентина, у исто време је живео и за Христа мученички пострадао и епископ Валентин – кога наша Света Црква прославља 30.јула по старом календару, па је то разлог због чега се учестало појављују нетачне информације на Википедијама и сличним сајтовима у вези са првим светим Валентином.

Ко је, дакле, био Свети свештеник Валентин?

Светитељ који је био огњене вере и испуњен великом љубављу према Христу. Оно што можемо од њега научити је како да се помолимо Господу да нам помогне да посведочимо веру у Христа нашим ближњима или нашем окружењу које у Христа не верује или Христа одбацује. Свети Валентин се, као и сваки прави православни мисионар, није уздао у своје личне снаге и велико  знање (данашњим речником бисмо то назвали „теолошки образованим човеком“) већ се најпре Господу помолио овако:

Боже свега видљивога и невидљивога, Створитељу рода људског, Ти си послао Сина Свог, Господа нашег Исуса Христа, да нас спасе од обмане ђавоље и да нас приведе од таме у истиниту светлост; Он нас и призва к Себи говорећи: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28). Ти обрати овај дом к Себи, и дај му после таме светлост, да позна Тебе – Бога и Христа у јединству са Духом Светим вавек. Амин.

Прочитајте шта је на даље свети Валентин учинио када је читава породица многобожаца поверовала у Христа.

Житије овог Светитеља наше Цркве постављамо у наставку.

 

Свети свештениче Валентине, могли Бога за нас, како бисмо и ми, уместо сентименталне и испразне заљубљености и телесног мудровања, у нашим породицама гајили истинску љубав и стекли веру у  истинског Човекољубца – Бога нашега.

Редакција сајта Православни Родитељ

 

***

 

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СВЕШТЕНИКА ВАЛЕНТИНА

 

У то време цар Клаудије нареди да му у дворац близу позоришта доведу на суд ради ислеђења једног честитог човека, по имену Валентина, по чину свештеника, који због исповедања Христа би ухваћен и у тешке окове окован.

 

sveti-Valentin

 

Када Валентина доведоше пред цара, цар му рече:

-Зашто ти, живећи усред народа нашег, ниси сагласан с нама? Ја доста слушам о вашем хришћанском учењу, и чудим се како ти, паметан човек, вараш себе пустим бајкама вере ваше.

На то блажени презвитер Валентин одговори:

-Када би ти знао дар Божји који се налази у нашој вери, веру би нашу с радошћу примио и ти сам, и народ твој, одбацио би демоне и идоле руком начињене и исповедао би јединог свемогућег Бога Оца и Сина Његовог Христа, Творца свега постојећег, који је створио и небо, и земљу, и море, и све што је у њима.

Тада један чувар закона из свите цареве громко упита светог презвитера:

-А шта ти мислиш о богу Дију и Меркурију?

Презвитер одговори:

-Ја о њима не мислим ништа друго сем то, да они беху бедни и покварени људи који време живота свог проведоше рђаво, у пороцима и телесним сластима. А и ти, будеш ли ми испричао порекло њихово и дела њихова, увидећеш сам колико су били покварени. – На ово чувар закона громогласно повика: Овај хули богове, управитеље римскога царства!

 

Цар Клаудије, саслушавши стрпљиво овај разговор, рече Валентину:

-Ако је Христос Бог, зашто ми онда не изложиш сву истину о њему?

 

Свети презвитер одговори цару:

-Послушај ме, о царе! и биће спасена душа твоја, и прошириће се царство твоје, и ишчезнуће непријатељи твоји, и постаћеш победитељ над свима, и насладићеш се овде временскога а у будућем животу вечнога царства. Само учини ово: покај се што си пролио крв светих, поверуј у Христа и прими свето крштење.

 

Тада Клаудије рече присутнима:

-Чујте, римски грађани и сви људи, какво нам здраво учење објављује овај човек.

Но епарх Калпурније громко рече на то:

-О, царе! ти вараш себе лажним учењем овога човека. Сами судите, је ли праведно да оставимо оне богове, којима се од детињства свог научисмо клањати се.

 

Када епарх изговори ове речи, цару се промени срце, и он предаде Калпурнију презвитера Валентина рекавши му са тугом:

-Стрпљиво га саслушај. Ако учење његово не буде здраво, онда поступи са њим по закону, по коме се суде скврнитељи светиње; ако пак нађеш да је савет његов здрав и прав, онда зашто га не бисмо послушали?

Епарх Калпурније, узевши светог презвитера Валентина, предаде га једноме од својих главних чиновника, Астерију, човеку паметном, и рече му: Ако овога човека будеш речима својим приволео на једномислије с нама, ја ћу о памети твојој обавестити цара, и ти ћеш му постати пријатељ.

Астерије узе презвитера Валентина и одведе га дому свом.

sveti-valentin-2

Када свети Валентин уђе у дом Астеријев, он преклони колена на молитву и рече:

Боже свега видљивога и невидљивога, Створитељу рода људског, Ти си послао Сина Свог, Господа нашег Исуса Христа, да нас спасе од обмане ђавоље и да нас приведе од таме у истиниту светлост; Он нас и призва к Себи говорећи: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28). Ти обрати овај дом к Себи, и дај му после таме светлост, да позна Тебе – Бога и Христа у јединству са Духом Светим вавек. Амин.

Када светитељ заврши молитву, Астерије који чу речи молитве његове, рече му:

-Чуди ме то што ти вашег Христа називаш светлошћу. Светитељ одговори: Господ наш Исус Христос, рођени од Духа Светога и од Пречисте Дјеве Марије, ваистину је истинита светлост која обасјава свакога човека, који долази на свет (Јн. 1, 9).

Астерије на то рече:

-Ако Он обасјава свакога човека, ја ћу сада проверити да ли је истина то што ти говориш. Ја имам кћер која је ослепела пре друге године своје; и ако јој ти именом Христа твог повратиш вид, онда ћу ја учинити све што ми наредиш.

Свети презвитер му рече:

-Доведи је к мени.

Астерије хитно оде и доведе слепу девојчицу. Тада свети Валентин, подигавши руке и очи к небу, дуго се са сузама мољаше. Затим положи руку своју на очи слепе и рече:

-Господе Исусе Христе, обасјај слушкињу Твоју, пошто си Ти истинита светлост.

И девојчица одмах прогледа. Видевши то, Астерије и његова жена припадоше к ногама светитељу и рекоше:

-Молимо те, чини с нама што желиш, да бисмо постали слуге Христове и спасле се душе наше.

Светитељ им на то рече:

-Учините што ћу вам наредити. Ако од свег срца верујете у Христа, онда поразбијајте све идоле што су у вашем дому, постите, опростите дугове дужницима својим, па примите свето крштење, и тако ћете бити спасени.

Астерије и жена његова с радошћу пристадоше да све то испуне. Наложивши им тродневни пост, свети Валентин их стаде учити истинама свете вере. А пошто Астерије имађаше под влашћу својом многе сужње, то их он све ослободи окова и пусти из тамнице на слободу. И после тродневног поста, када дође недеља, крсти се Астерије са целим домом својим, у коме беше четрдесет шест душа обојега пола. После тога позва у дом свој и светог епископа Калиста и доби благослов од њега.

Чувши за Астеријево крштење, блажени Марин, жена његова Марта, и синови њихови Авдифакс и Авакум, с великом радошћу дођоше у дом Астеријев, благодарећи Бога. И проводоше тамо тридесет два дана.

Међутим цар, дознавши да је Астерије учењем презвитера Валентина обраћен вери у Христа и да се са целим домом својим крстио, одмах посла војнике да ухвате Астерија и све домаће његове. Наишавши неочекивано, војници ухватише све који се нађоше у Астеријевом дому, међу којима беше и свети Марин са женом и синовима, и одведоше их цару. Цар издвоји презвитера Валентина и Марина са женом и синовима његовим, а Астерија и домаће његове посла везане у град Остију, да им се тамо суди и пресуда изврши.

Свети Астерије и сви који беху с њим бише одведени у град Остију и предани судији Геласију. Видевши их, судија нареди да их све вргну у тамницу.

А кад прође двадесет дана, судија Геласије нареди да их изведу на суд, и упита их:

-Знате ли шта је наредио цар и сви саветници његови?

– Не знамо, одговорише свети.

– Наређено је, рече судија, да сви који се клањају боговима живе и буду слободни, а да они који неће да им се клањају буду разним мукама убијени.

На то свети Астерије рече:

-Нека се боговима клањају они који су им слични, и нека с њима пропадну, а ми се клањамо једином истинитом свемогућем Богу, који живи на небу, и Њему приносимо на жртву себе саме.

Разгневивши се, судија нареди да светог Астерија одмах на мучилишту обесе и муче, а све остале да непоштедно бију штаповима. Пошто их тог дана мучи на тај начин, судија нареди да их поново вргну у тамницу, рекавши: Треба спремити за њих још љуће муке.

После тога судија нареди да се за сутра припреми позориште и сабере сав народ. А када свану, судија Геласије дође и седе на позоришном судишту, и нареди да се пред њега доведе Астерије са осталим мученицима.

Када их доведоше, судија рече Астерију:

-Остави се свога сујетног безумља и обећај да ћеш боговима принети жртву, да не би у мукама погинуо ти и они што су са тобом.

Свети Астерије одговори:

-Ми сви желимо да умремо за Христа Спаситеља нашег, као што Он умре за нас грешне, да бисмо се, очистивши се од прљавштине овога света, удостојили прећи ка жељеном царству небеском.

Страховито разјарен таквим одговором, Геласије нареди да Астерија и остале с њим предаду зверовима да их поједу. И одведоше свете мученике на место близу златног идолишта, званог Зверињак, пошто се тамо држаху зверови. Када свети мученици уђоше у јаму, би отворена преграда иза које се налажаше звериње, и пустише зверове на њих.

Тада свети Астерије громко узвикну, говорећи:

„Господе Боже свемогући, Ти си спасао слугу Твог Данила у рову лавовском, и посетио га и укрепио га преко пророка Авакума, Ти и нас, слуге Твоје, посети преко светог ангела Твог“.

И звери, изишавши кроз отворену преграду, никога не повредише од светих мученика, него се напротив клањаху светом Астерију и осталима са њим.

Видевши то, Геласије рече народу:

-Гледајте како ови људи мађионичарским чинима укротише зверове.

Но многи из народа говораху: Бог њихов чува их.

Тада судија нареди да мученике изведу из јаме, да наложе велику ватру и у њу баце мученике да сагоре.

Када се разбукта огромна ватра, свети Астерије рече осталим светим мученицима:

-Будите храбри, не бојте се, јер ево сада међу нама стоји Онај који је био виђен са Три Младића у вавилонској пећи.

И када свети мученици бише бачени у огањ, одмах се угаси ватра, и јара се претвори у хладовину, а свети мученици остадоше неповређени. Тада судија, видећи да је побеђен и постиђен, нареди да мученике изведу ван града и уморе их на два начина: једне мачем посеку, а друге камењем побију.

И тако се заврши мученички подвиг ових светих мученика.

Остављене у Риму са блаженим презвитером Валентином свете мученике: Марина, Марту, Авдифакса и Авакума, цар Клаудије нареди да доведу пред њега на суд.

Најпре цар издаде наређење да светог Валентина штаповима немилице избију, па му онда одсеку мачем главу.

 

Свети свештениче Валентине и свети мучениче Астерије, молите Бога за нас.

Амин.

 

 

Текст припремила: Редакција сајта ПравославниРодитељ.орг

Извор Житија: Светосавље.орг

 

 

 

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*