Iako je prva misao koja nam se nameće u trenutku kada se susretnemo sa bolnom činjenicom da naš sin ili ćerka u pubertetu već uveliko bludniči (modernim jezikom rečeno «seksualno istražuje i otkriva svoj seksualni identitet») da ga zatvorimo u sobu dok se ne urazumi i shvati šta čini – to nije prvo, pa čak ni drugo što treba da učinimo.
U porodičnoj psihoterapiji postoji termin «identifikovani pacijent» – to je osoba u jednoj porodici na kojoj se samo projavila bolest a bolesna je zapravo , na svoj način, čitava porodica. Vaš tinejdžer koji bludniči nije izolovani deo porodice koji se «odmetnuo» i koga zato treba izolovati dok se ne sredi već je on pokazatelj da je došlo krajnje vreme za preispitivanje, pokajanje i povratak na pravi put – proces kroz koji je potrebno da prođu primarno pravoslavni roditelji tinejdžera.
O čemu se tu radi?
Radi se o duhovnim zakonima i o načinu na koji Gospod upravlja našim stopama na putu spasenja.
Gospod nije zainteresovan samo za spasenje vaše dece, već i za vaše spasenje.
Takođe, Gospod nije zainteresovan da od dece koju vam je On dao vi napravite samo dobre i poštene ljude (koji neće ukrasti, ubiti ili prevariti), već da ih vaspitate da postanu sveti.
Da, upravo sveti, svetitelji. Ništa manje. To je glavni cilj pravoslavnog roditeljstva – da odgaja buduće svetitelje.
Da li su to previsoka očekivanja, da li je to moguće izvesti, ili je to samo pretežak teret na našim roditeljskim plećima pogotovo u današnje vreme? Na ta pitanja je Gospod već dao odgovor kada su ga apostoli zbunjeni njegovim odgovorom bogatom a pobožnom mladiću upitali „pa ko se onda može spasiti“ : Što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće.
Naše je samo da budemo odlučno opredeljeni za Carstvo Nebesko (bez «ali» ili «samo da»), da se trudimo, da molitveno tražimo od Gospoda da nam pomogne i da bude u svakom trenutku tu sa nama, i da do kraja ostanemo na bojnom polju. Trpeći poraze od mnogobrojnijeg neprijatelja, ali ko do kraja ostane na bojnom polju biće ovenčan slavom bez obzira na broj doživljenih poraza i izgubljenih bitaka. Samo ako ne odustanemo sa nekim «dobrim» izgovorom i objašnjenjem.
Oci jeli kiselo grožđe a unucima trnu zubi
Ova izreka daje odgovor na naše pitanje «šta da radimo kada nam sin ili ćerka zapadne u greh» u smislu da nam ukazuje koga primarno treba da menjamo ako želimo da pomognemo našem tinejdžeru.
Na deci se često projavljuje neki problem, neka strast, neki neokajani greh, neka strasna privezanost – koja je naša, roditeljska a ne primarno njihova.
To nije uvek i u svakom slučaju tako, jer kao što znamo Gospod ne šalje nevolje samo grešnicima da bi se pokajali i okrenuli na put spasenja. Ponekad Gospod šalje nevolje i da bi se nečija vera pokazala (kao pravednom Jovu) ili da bi se duša svetitelja još više očistila i ovenčala slavom kroz trpljenje nevolja, ili da bi se , kao u slučaju isceljenja slepog koji je zapisan u Jevanđelju – pokazala milost Božija.
Ali da mi krenemo najpre od onoga što je nama, ljudima privezanim tankim a jakim nitima za stvari ovoga sveta, najverovatnije.
«Muž i ja smo verujući, idemo u crkvu, postimo, ali i mi smo ljudi od krvi i mesa :uvek rado pogledamo koji porodični film ili tursku seriju nakon što pozavršavamo sve svoje obaveze i decu stavimo na spavanje»
«Pratim Svetsko Prvenstvo i zabavno mi je da se povremeno za neki sitan novac kladim, tako mi je uzbudljivije da pratim određene utakmice. Nije to ništa puno niti to često radim, već eto samo povremeno kao vid razonode»
«Smatram to glupošću ali mi je ponekad opuštajuće da gledam Zvezde Granda ili plesno-pevačke domaće šou programe. To mi služi kao razbibriga, sve svetluca, svi nasmejani, pevaju, pa mi malo odvuče misli od svakodnevnih tekućih problema»
«Pogledam povremeno Farmu ili Velikog Brata, čisto da vidim kako se poznati ljudi ponašaju u tim situacijama. Ima tu zaista ružnih scena, ali je zanimljivo ponekad zaviriti u tuđ život – to je jednostavno kao da uzmeš mali odmor od sebe samog»
«Volim da imam dobar telefon i dobru tehniku, treba mi i zbog posla a i ovako , sad kada je ta roba toliko pojeftinila preko onih paketa koje nude mobilne telefonije, jednostavno mi to predstavlja neko malo sitno zadovoljstvo. Volim da to imam i da baratam sa tim – spoj korisnog ali i zanimljivog, simpatične stvarčice»
«Nisam čovek nekih posebnih prohteva, ali volim da ulažem dosta novca u svoj hobi. To je ipak nešto samo moje, i što mi predstavlja zadovoljstvo. Bolje da ulažem u opremu za tenis nego da bacam pare na gluposti»
«Pratim sajtove sa popustima, Kupindo, Limundo, I-bej – zanimljivo mi je da razgledam kojih stvarčica ima na rasprodaji, tako mogu da kupim nešto što mi je interesantno a da ne potrošim previše novca»
«Volim da imam dobra kola, to je važno i zbog porodice, ali i dobar je osećaj kad možeš nekad kad voziš sam na auto putu da staviš ciglu na gas»
Sigurno ste prepoznali koje strasne privezanosti leže u ovim poznatim rečenicama.
Hrišćanski porodičan život ne podrazumeva da budemo sumorni tipovi zagnjureni u pravoslavnu literaturu spaljujući televizore, ukidajući internet i vozeći zaprežna kola – ali hrišćanski život podrazumeva da radimo na tome da ne budemo strasno privezani ni za šta ovosvetsko.
Možemo se koristiti ovosvetskom dostignućima, ali ne biti strasno privezan za njih. U pitanju je bitna razlika, i ako je ne vidimo kod sebe – videćemo je na našem tinejdžeru.
«Tata gleda Grand, znači takvo oblačenje i ponašanje je vredno njegove pažnje. Izgleda da se tako dolazi do pažnje od nekog muškarca koji mi bude bitan.»
«Mama se sat vremena ulepšava, lakira nokte čak i pred odlazak u prodavnicu. To je izgleda jako bitno da se čini kad si žena»
Kada deci ne dajemo stvaran primer kako se voli Hristos i kako se bori sa strastima, kako se priznaju sopstvene greške i slabosti i za njih kaje, onda ne možemo očekivati da će deca oponašati ono što mi govorimo a ne ono što mi radimo.
Šta možemo učiniti da pomognemo našem tinejdžeru
- Preispitajte se – imate li neki tajni, «hiljadu godina star», neispoveđeni greh? Možda je to bilo pre 15 godina, promenili ste se od tada pa znate da ste se za njega pokajali, i pošto i Bog i Vi znate da ste se pokajali i da to niste činili više – da onda ne morate i da ga ispovedite.
Ako imate tako nešto – odmah ćete se neprijatno setiti i znati tačno šta je.
Ako nemate, bacite pogled u svoju prošlost još jednom – možda ste učestvovali u nekom uzimanju novca koji ne bi trebalo po prirodi posla da pripadne vama, možda ste dok ste bili trudni a niste želeli bebu otišli i neku riskantnu fizičku aktivnost polusvesno se nadajući da ćete pobaciti (a da to bude spontano). Možda ste nečije dete sablaznili nekom nepristojnom pričom dok ste pričali sa njegovom majkom a vašom drugaricom a ono je to slušalo igrajući se tu pored vas. Možda ste imali odnose pre braka, pa sad pošto ste u braku to više nije «nezakonito», šta je bilo bilo je.
Prepoznajte koja je vaša «sitna» strasna privezanost bez koje biste jednostavno bili uznemireniji i ne biste mogli lako da je se odreknete na jedan duži period – npr. privezanost za Fejsbuk , ili turske serije, romantične filmove, teniske mečeve Novaka Đokovića, svetska prvenstva, flašu piva u večernjim časovima, cigare, masaže u salonu lepote, praćenje političkih internet portala…
- Ispovedite se – nađite gde i kod koga, makar i kod nekog nepoznatog sveštenika koga ćete videti prvi i jedini put u životu, ali učinite to što pre.
- Počnite da se zanimate za duhovnu borbu sa strastima i za stvaran život u Hristu i za Hrista. Da stvarno čitate jutarnje i večernje molitveno pravilo, da se ispovedate češće od četiri puta godišnje, da tražite blagoslov da se pričešćujete češće od četiri velika praznika na kraju postova, da stvarno postite i one «letnje» postove – da ne planirate letovanje ako znate da ćete tada prekinuti post, da čitate tumačenja Svetog Pisma i da razumete celu Liturgiju – pesme, molitve i njihova značenja.
Odvajajte vreme za povremene odlaske u svetinje na poklonjenje moštima, sa porodicom povremeno idite na Liturgije u manastiru, priključite se na duhovne besede pri hramovima ili na neku ozbiljnu pravoslavnu mejling listu (forum) i postavljajte pitanja o veri. Razmišljajte, čitajte, promišljajte o Bogu. Gledajte na sve što se događa očima vere. Upoznajte ko je Bog u koga verujete – zašto niste recimo rimokatolici ili na primer adventisti? Ispravna vera je pola duhovnog života. Druga polovina je moralni život i stvarna borba sa strastima.
- Molitva za vašeg tinejdžera – sveti oci preporučuju da uzmemo na sebe neki molitveni podvig kao svojevrsnu našu malu žrtvu za dobrobit našeg bližnjeg. Odredite neki akatist (recimo Bogorodici za vaspitanje dece) koji ćete za dobrobit vašeg tinejdžera koji je u problemu, čitati jednom nedeljno.
Takođe, pošaljite novčani prilog u manastire gde se nalaze velike svetinje i zamolite ih da pominju vaše dete i vašu porodicu za zdravlje i izbavljenje od nevolja na 40 Liturgija.
- Dobročinstvo kao podvig za vaše dete – odredite način (npr. znate da ima jedna siromašna porodica u blizini, ili neka crkvena delatnost ili misionarski projekat, ili neki pravoslavni projekat sa aktivnostima namenjenih deci) na koji ćete činiti kontinuiranu milostinju ( u smislu fizičke ili materijalne pomoći) za dobrobit i spasenje duše vašeg tinejdžera. Dovoljno je da to znate samo vi i Bog za to što činite i za razlog zbog kojeg to činite. Ne činite to jednokratno i kratkotrajno, jer to izgleda kao «potkupljivanje Boga», već kontinuirano. Videćete da to donosi promene i vašoj duši.
- Razgovarajte sa svojim sinom ili ćerkom kao ljudi koji se trude da budu hrišćani, kao pravoslavni pa tek onda kao roditelji .
Hrišćani u smislu da dete na vama vidi kako se vi lično borite sa svojim greškama i strasnim privezanostima, kako se vi kajete i idete na ispovest, kako se vi trudite da sagledate sebe onakvim kakvi jeste a ne da sakrivate prljav veš u podrum da glumite čistunce kojima se , gle skandala, dogodio problematični tinejdžer ni od kuda.
Javno recite istinu svom tinejdžeru gde ste vi grešili u životu i za šta se vi kajete i kako ste prepoznali da je to bilo pogrešno, da je to bio greh i kakve ste plodove zbog toga požnjeli. Deljenje vašeg iskustva je neprocenjiv dar za adolescenta, makar vas zbog toga i ismejao, njegova duša će prepoznati taj dar iskrenosti.
Recite sinu da ga volite i da ne želite da greši na isti ili sličan način na koji ste i vi grešili jer znate na svojoj koži da to vodi u teško stanje duše.
Roditelji koji su pravoslavni znaju da im je Gospod «ustupio» dete da ga vaspitavaju na određeno vreme, a da je ono primarno Božije stvorenje. On ga je stvorio po svom obrazu i podobiju, a pravoslavni roditelji su faktički njegovi vaspitači i staratelji, saučesnici u procesu dečijeg oboženja i spasenja. Gospod će od nas tražiti da vidi da li smo uradili dobar posao i ostvarili vaspitne ciljeve sa detetom koje nam je On dao. A dao nam je dete bivajući svestan svih vaših slabosti i strasnih privezanosti, svih naših iskušenja na kojima padamo, tako da možemo biti potpuno sigurni da će nam upravo On pomoći u svakom problemu koji budemo imali sa decom, samo ako Mu budemo zavapili svom dušom i ako budemo prinosili dela i plodove pokajanja.
- Ne činite sve ovo teatralno, neiskreno, izfolirano, glumatajući – već prosto, kao što je i sav hrišćanski život prost, miran i jednostavan, iskren i stvaran. Običan u onom najlepšem smislu te reči. Sa svešću da smo svi mi ljudi grešni, da nam ništa ljudsko (grešno) nije strano, ali da smo grešnici koji se kaju i koji se trude da ispravljaju ono što je pogrešno, i da popravljamo ono što smo pokvarili i porušili u duši. I da znamo da se istinska sreća nalazi samo u življenju sa Hristom i za Hrista, a sve drugo su trice i kučine, zamajavalice i zanimacije.
Glumatanjem pravoslavne vere učimo decu upravo to – kako da i oni sami postanu licemerni i da glumataju, vode dvostruke živote, žive u iluzijama. Tako da nemojte se odjednom kao majka zabraditi i činiti velike metanije pred slavskom ikonom kada sin izlazi napolje ili mu grozničavo pretiti paklom i deliti «pravoslavne» packe. To je predstava i to samo vodi u sve veći greh – kako vaš tako i vašeg sina.
- Učinite aktivan trud da povećate društveni život sa pravoslavnim porodičnim ljudima. Počnite da se povezujete i češće viđate sa ostalim crkvenim porodicama koje imaju decu sličnog uzrasta. Organizujte zajednička okupljanja – tinejdžeri će nevoljno pristati na to ali će ipak biti i dovoljno znatiželjni da makar jednom odu. Priključite se nekom pravoslavnom internet forumu za roditeljstvo. Pronađite pravoslavne klubove izviđača, borilačkih veština, pokrenite pravoslavni planinarski klub, raspitajte se ima li pravoslavnih kampova za decu i mlade, organizujte pravoslavni izletnički klub ili jednostavno dogovorite viđanje sa pravoslavnim porodicama sa kojima ste na sličnoj talasnoj dužini svake subote u nekom obližnjem parku ili nedeljom posle Liturgije.
Ovaj trud je vredan svakog grama energije i vremena upravo zbog toga što je važno da vaša deca poznaju i da učestalo budu u kontaktu sa decom koja su vaspitavana sa istim vrednostima i poznanjem Boga. Kada postanu tinejdžeri znaće da nisu «crne ovce» ili marsovci, jedini tako vaspitavani u čitavom svom vršnjačkom okruženju. Najbolje je sa ovim početi još dok deca nisu došla do školskog uzrasta, ali nikada nije kasno. Gradite mrežu društvene podrške njihovom pravoslavnom životu na vreme.
- Kada je govorenje o Bogu u pitanju (a ne o sopstvenim iskustvima, gresima, i gresima vašeg tinejdžera) važi ono pravilo starca Porfirija: pričajte više Bogu o svojoj deci nego svojoj deci o Bogu. Kada su tinejdžeri u pitanju – ovo pravilo važi više nego ikad, dok u mlađem uzrastu deci svakako treba čitati Jevanđelja za decu, Bibliju za decu i pravoslavne priče iz Otačnika koje su bliske deci. Deca će vas sama pitati i povesti razgovore o Bogu i rado će želeti da čuju šta imate da kažete ako vide da ste i vi živo zainteresovani za pitanja vere.
10. I ponovo – ako ste roditelji, ne budite naivni – može se desiti da vaš tinejdžer nakon upadanja u blud i ubiranja njegovih gorkih plodova počne da izgleda kao da se kaje. Opet naglašavamo «izgleda» kao da se kaje – da tuguje, da se naglo vraća u crkvu, da ne želi više da izađe sa društvom u kome se to dogodilo, da kaže da mu je od sad samo škola važna i da više nikada neće to činiti, da će srediti svoj život i da je sada to sve iza njega.
A zapravo, možda mu je samo krivo što je sve ispalo ružnije nego što je zamišljao, možda se ćerka istraumirala činjenicom da ju je momak sa kojim je prvi put spavala hladno otkačio već sledeći dan jer mu je «prebrzo dala», možda je sinu neprijatno da se viđa sa društvom kome je devojka sa kojom je imao odnose već ispričala kako se «pokazao» itd. Nemojte spuštati koplja i štitove prebrzo. Pokazatelji stvarnog i iskrenog pokajanja su tihi, nehisterični, neteatralni i traju duže od 7 dana ili novog razvoja događaja u društvu ili sa dečkom (devojkom). Pratite i posmatrajte, gledajte realnosti u oči bez obzira na vaša nadanja i želje.
Reči utehe.
U redu, nekada nije sve do nas – nisu roditelji baš za sve uvek „krivi“. Ponekad Gospod šalje nevolje sa decom i tinejdžerima ne samo da bismo ispravili naše pogrešne korake , već ponekad da bi se naša vera ispitala, da bi se naša duša prekalila još više i da bi se videlo hoćemo li biti Hristovi čak i onda kada to i nije tako prijatno (ili ćemo poput žene pravednog Jova zaključiti da nas je Bog ostavio ili još i dalje – da Bog možda ipak ni ne postoji niti učestvuje u našim životima, niti rukovodi svakim našim udisajem i korakom). Takođe, problemi našeg tinejdžera ne moraju biti obavezno povezani sa nama, jer on je zasebno biće sa svojom slobodom volje i sa svojom palom prirodom povređenom grehom kao što smo i svi mi. Gospod vidi i srce našeg tinejdžera i zna na koji način da Ga prizove ponovo k Sebi iz ponora greha u koji je upao. Ponekad nema druge nego kroz stradanje, da bi mu potpuno ogadio greh i tako ga sprečio od upadanja u neki još veći.
Kako god bilo, mi kao pravoslavni roditelji smo od Boga prizvani da činimo ono što je na spasenje duše i tela, kako nas tako i naše dece. Naš „opis posla“ se ne menja u zavisnosti od toga koji je tačno uzrok nastanka problema kod tinejdžera.
* * *
U poslednjem delu teksta ćemo reći detaljnije o tome kako tinejdžeri mogu da se uče uzdržanju koje neće biti neurotično. Taj tekst je više namenjen direktno tinejdžerima ali nije zgoreg ni za pravoslavne roditelje da se podsete ili upoznaju sa tim procesom.
Prethodna dva dela ovog teksta možete pročitati na sledećim linkovima:
Pubertet i bludni greh (heteroseksualni i homoseksualni)
Drugi korak: odlučno odbacite ideju da je (još uvek) moguće „umereno“ bludničiti
Autor: PravoslavniRoditelj.org
Komentari