U prvom delu ovog teksta (na ovom linku ) govorili smo o tome šta roditelji deteta koje trpi maltretiranje i vršnjačko nasilje mogu i treba da čine u odnosu na odgovorne osobe u školi i institucijama pri Ministarstvu prosvete.
U drugom delu teksta ćemo govoriti šta roditelji mogu da učine u kontekstu svog deteta koje trpi nasilje (kako da potraže pomoć za njega i savete za sebe, kako da se upoznaju sa psihologijom vršnjčkog nasilja, kao i na koji način mogu svoje dete da osposobe da se odbrani od siledžijskog ponašanja od strane svojih vršnjaka u školi).
2.DEO – VAŠE DETE I PROBLEM VRŠNJAČKOG NASILJA
Prvi korak: Upoznajte se sa psihologijom vršnjačkog nasilja i pomozite vašem detetu da prepozna šta je nasilje i da o njemu razgovarate.
Roditelji školaraca, morate biti upoznati sa psihologijom vršnjačkog nasilja – kako ono funkcioniše, kako da razgovarate sa svojom decom da bi vam ona zaista rekla ukoliko se nad njima vrši nasilje (kako da prepoznaju šta je nasilje, a šta samo klinačka šala, da prepoznaju da je i ismevanje, davanje nadimaka, isključivanje iz društva, ucenjivanje – takođe nasilje i to nasilje koje ostavlja ozbiljne posledice po dušu deteta).
S tim u vezi, postavljamo ovaj video snimak u kome dva majstora borilačke veštine (brazilske džiu-džice) koji su pokrenuli program samoodbrane za decu koja su bila žrtve vršnjačkog nasilja iznose suštinske i sažete stvari koje bi svaki roditelj morao da zna kada je u pitanju vršnjačko nasilje.
Nekoliko ključnih karakteristika siledžijskog ponašanja su sledeća:
– Osobe koje vrše vršnjačko nasilje obično za svoje mete često biraju osobe koje deluju da ne mogu ili da ne žele da se brane niti sukobljavaju – decu koja deluju bojažljivo, povučeno, osetljivo ili obazrivo.
– Ako se vaše dete rasplače usled nasilja od strane vršnjaka, to na siledžiju deluje kao nagrada i podsticaj da vaše dete i na dalje maltretira.
– Siledžije teže da izoluju svoju žrtvu, ređe napadaju decu koja su zajedno sa dva-tri druga.
– Nasilnik u školi neće prestati da maltretira dete ukoliko ga vaše dete ignoriše. Naprotiv.
– Vršnjačko nasilje nad drugima mogu da vrše podjednako i devojčice kao i dečaci.
Drugi korak: Ako je vaše dete već doživelo maltretiranje od strane svojih vršnjaka u školi – potražite pomoć psihologa, kako za dete, tako i za vas.
Ne ustručavajte se da potražite psihološku pomoć za dete, ali i da se i vi posavetujete sa psihologom kako da pomognete vašem detetu na najbolji način. Postoje načini na koje možete ublažiti proživljenu patnju kod deteta, kako da mu, na njemu razumljivi način, objasnite da ono nije ništa krivo zbog toga što mu se to dogodilo. Da mu povratite izgubljeno samopoštovanje i veru da se ovaj problem može rešiti.
Da ne bismo reklamirali, ukoliko vam je potrebna preporuka gde da se obratite, pitajte putem stranice KONTAKT.
Treći korak: Osposobite dete da nauči da se odbrani od vršnjačkog nasilja
Ukoliko je vaše dete u opasnosti da postane žrtva vršnjačkog nasilja u školi, ili već jeste doživelo neprijatnosti te vrste, potrebno je da dete osposobite da počne da se na adekvatan način brani od toga.
U Beogradu postoji nekoliko klubova borilačkih veština koje se mogu efikasno upotrebiti u samoodbranu od vršnjačkog nasilja i za koje postoje grupe za decu od 5 godina na dalje:
- „Krav maga“ – izraelska veština samoodbrane u kontaktnoj borbi – od 2015. Godine su uvedene i „tins“, „junior“ i „kids“ grupe za decu od 5-15 godina u klubu „KMG – KRAV MAGA GLOBAL“. ( Na ovom linku )
- Brazilska džiu-džica za decu (Brazilska džiu-džica klub „Secutor“ na ovom linku )
Ove dve veštine izdvajamo jer nude veštine samoodbrane u konkretnim životnim situacijima, dakle nisu „sportovi“ koji se treniraju da bi se deci ispravili tabani, kičma i kondicija i da bi se deca odvojila od kompjutera i igrica.
Kada dete nauči tehnike samoodbrane i oseti u sebi sigurnost da ima alate kako da se odbrani, ta psihološka sigurnost će se na njemu i videti, što je najjače sredstvo odbrane od nasilnika.
Nasilnici se hrane tuđim strahom, a posebno tuđim strahom od agresije. Ono dete koje pokaže spremnost da se jednom u životu ako treba i potuče – najverovatnije neće morati to da učini ni taj jedan jedini put, a u ostalim slučajevima, biće to prvi i poslednji put.
Siledžija će otići od njega.
Ili, da citiramo jednog 14-godišnjaka koji je na pitanje svome ocu „zašto se potukao u školi“ rekao:
„Tata, da se nisam potukao tada – sada bih morao još sto puta da se bijem“.
U pitanju je bila samoodbrana od bezrazložnog vršnjačkog nasilja.
Da zaključimo
Ako škola (direktorka i ostali odgovorni) neće da zaista reši problem vršnjačkog nasilja, ako sve ostale relevantne institucije (prosvetni savetnici, prosvetni inspektori…) ne odrade profesionalno svoj posao u pravcu rešavanja nasilja, ako nijedna akcija u pravcu pozivanja medija i alarmiranja javnosti ne da željeni efekat – tada kao roditelj imate samo dve opcije:
- 1. Da vaše dete obučite sa tehnikama kako da se odbrani od nasilja i zauzme za sebe na takav psihološki način koji će dovesti do toga da se siledžije okanu njega.
- 2. Da vaše dete prebacite u drugu školu, nadajući se da će tamo biti bolja situacija i da će uprava škole zaista raditi svoj posao. U mnogim situacijama se ovo pokazalo kao dobro rešenje, ili barem manje loše u odnosu na to da dete ostane u pomenutoj školi i da godinama guta i trpi nasilje bez razloga.
Sve ostalo samo nanosi štetu duši vašeg deteta.
Autor: PravoslavniRoditelj.org
————————————————
Napomena:
Ovaj tekst ne sadrži komercijalnu reklamu za klubove borilačkih veština – nismo nikakav novac primili za njihovo pominjanje i preporučivanje. Jednostavno, želeli smo da ponudimo roditeljima dece koja trpe nasilje u školi konkretna rešenja a ne uopštenu priču.
PROČITAJTE I:
→ Zašto prosvetari ćute o vršnjačkom nasilju u školi? Ko ga prikriva i zašto?
→ KAKO FUNKCIONIŠE UHODANA SPREGA DIREKTORA, PROSVETNIH SAVETNIKA I INSPEKTORA U ZATAŠKAVANJU VRŠNJAČKOG NASILJA
Komentari