Након што смо објавили вест о томе да су деци на православној веронауци у основним школама подељене препричане и илустроване Библије за децу које су писали протестанти (с циљем ширења своје верзије хришћанског учења православним народима, линк ОВДЕ), јавили су нам се забринути родитељи желећи да знају како да убудуће препознају да ли неки текст садржи протестантско учење.
Протестантски текст се увек може препознати по томе што садржи неколико типичних одступања од догмата Православне Цркве. Овог пута ћемо обрадити најчешће одступање – оно које се тиче Пресвете Богородице.
Протестанти верују да Богородица није остала „приснодјева”, тј. заувек девствена већ да је након рођења Богомладенца имала још своје (биолошке) деце са Јосифом. Такође сматрају да Јосиф није био старац већ човек њених година за кога је она желела да се уда, као што би то желела свака девојка у то време.
За ту своју „тврдњу” најчешће проналазе аргумент у Јеванђељу по Матеју, у коме стоји:
„И не знадијаше за њу док не роди.”
Збуњује их реч „док” коју они тумаче тако да је Богородица била девствена само до рођења Богомладенца, а да је након тога имала интимне односе с праведним Јосифом.
У наставку овог текста преносимо тумачење Светог Теофилакта Охридског ових делова Светог Писма, а с обзиром на то да протестанти тумачења православног светитеља не сматрају валидним, такође доносимо и библијске цитате који говоре о томе.
Редакција Православног родитеља
Тумачење Светог Теофилакта Охридског на Јеванђеље по Матеју
„И не знадијаше за њу док не роди.”
То јест, никада је није познао, јер реч „док” овде не значи да је пре порођаја није познао, а да је после познао већ да је он уопште никада није познао. Таква је особина језика Светог Писма, јер се каже да се гавран није вратио „док не пресахну вода на земљи” (1.Мојс. 8:7), иако се није вратио ни после тога. Или, опет, (када Господ каже): „Ја сам с вама у све дане до свршетка века.” (Мт. 28:20) Зар после свршетка неће бити са нама? Како је то могуће? Управо тада ће бити још више (са нама).
Тако и овде речи: „док не роди” схвати у том смислу да Јосиф није знао за њу ни пре ни после порођаја. Јер како би се Јосиф коснуо ње, свете, када је добро знао за њен неисказан порођај.
„Сина својега Првенца.”
Назива Га првенцем не зато што је она тобож родила неког другог сина, већ просто зато што се Он родио као први и као једини: Христос је и „првородни”, као онај који се родио први, и „јединородни”, као онај који нема другог брата.
Извор: svetosavlje.org
Протестантима о Пресветој Богородици
И након рођења Дјева:
„И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.” (Јез. 44:2)
„Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?” (Мт. 13:55)
Исус Христос је једини Син Мајке Божије. Христос је имао само браћу од тетке, Марије Клеопове:
„А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.” (Јн. 19:25)
Марија Клеопова је имала децу: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Њих су називали браћом Исуса Христа. Међутим, то су била браћа од тетке, а не рођена браћа.
„Ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.” (Мт. 27:55-56)
„А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија.” (Мк. 15:40)
„А то бијаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.” (Лк. 24:10)
Браћа од тетке у вези са Спаситељем себе називају „слуга Бога и Господа Исуса Христа.” (Јак. 1:1; Јуд. 1:1). У вези једног са другим називају се браћом:
„Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев.” (Јуд. 1:1)
Извор: domboziji.org
Отац Данил Сисојев о Пресветој Богородици
„А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?” (Лк. 1:34). „Како не знаш за мужа, ако имаш законитог мужа – Јосифа?”, питају несрећни протестанти који одбацују вечну девственост Богомајке, „ако још ниси ступила у брачни живот, шта Ти смета да то учиниш да би се од Тебе родио Месија?” – за протестантску егзегезу је ово неразрешиво питање.
Међутим, Апостолска Црква је од почетка знала да је Марија, још налазећи се у Храму, дала завет вечне девствености. Јосиф је само био чувар Њене девствености, а не обични супруг. Само знајући то може се разумети питање Богомајке. Ако је тако, како се у мислима може и помислити да је Благодатна, Благословена међу женама, Којој је учинио величину Силни, постала преступница завета?
Како је Она, родивши Бога, могла да, нарушавајући Свој завет, ступи у телесне односе са Јосифом који је видео страшне тајне које су пратиле Христово Рођење?
Па да ли се и сам Јосиф могао након свега тога односити према Марији као према обичној жени, налазећи се још притом и у крајње одмаклим годинама? (након догађаја који су се догодили када је Христос имао 12 година, он се не помиње. Очигледно је да је убрзо након тога умро). Али, јеретици питају: „Ако је Марија остала Дјева и након Христовог Рођења, како се у Јеванђељу помињу Христова браћа и сестре?” (Мк. 3:6).
Треба разумети да израз „брат” и „сестра” и у Светом Писму и у обичном разговору означава не само синове и ћерке истог оца и мајке, већ и полубраћу и полусестре, браћу и сестре по другом и трећем колену. По најдревнијем Предању Цркве, браћа и сестре Господње су Јосифова деца из првог брака. Само у светлу тога постаје разумљиво зашто је Господ на Крсту предао Своју Мајку Јовану, а не њима. Јер ако би они били Маријини синови и кћери, Њој не би била потребна брига једнога од ученика.
Извор: Слава Пресвете Богородице, сагласно Светом Писму које чува Православна Црква
Коментари