Pomaže Bog,
Supruga i ja imamo nedoumicu pa bismo vas zamolili da nas posavetujete.
Nedavno smo saznali da su naša ćerka (8) i njen brat od tetke (5) jedno drugom pokazali piše u svom „tajnom skrovištu” u dvorištu. Ćerka nam to nije sama rekla, već smo mi saznali od moje sestre, kojoj je njen sin to ispričao.
Kako da se postavimo prema tome? Da li treba da to ignorišemo i ne pričamo o tome s ćerkom? Ako mislite da ipak treba razgovarati, možete li nam reći kako da to uradimo?
Hvala vam!
ODGOVOR PSIHOLOGA (i roditelja)
Bog pomogao,
Nemate razloga za brigu, takvo ponašanje je uobičajeno u tom uzrastu. Dešava se i da rođeni brat i sestra pokazuju svoje intimne delove jedno drugom dok su manji. Najbolje je da roditelji razgovaraju o tome s decom.
Takav događaj ne bi trebalo ignorisati već je bolje demistifikovati celu tu temu kroz razgovor. Na primer, možete pitati ćerku: „I, kako izgleda piša kod dečaka?”, zatim konstatovati da je drugačija nego kod devojčica, možda reći i nešto poput: „Malo je neobično što dečaci imaju tako neki štapić kroz koji piške, zar ne?”
Potom treba reći na primer ovako: „Eto, videla si, nije to ništa posebno. Samo zapamti da inače ne treba pokazivati svoju ribicu nikome javno, pa čak ni bratu od tetke… Takva su jednostavno pravila ponašanja među ljudima. Zato i kad idemo na more nosimo kupaći koji nam pokriva taj deo tela. Kada bi pokazivala svoju ribicu drugima koji ti nisu porodica, mogao bi neko da te ismeva.”
Napomenula bih da treba izbegavati reč „sramota” za te stvari (npr. „sramota je pokazivati te svoje delove tela“) da dete ne stekne utisak da je sramotno biti žensko ili muško, i imati polne organe, a deca to veoma lako mogu tako protumačiti.
Kada roditelji imaju decu različitog pola, a sličnog uzrasta, verovatno će se naći u prilici da s njima pričaju o razlikama između dečaka i devojčica. Trudite se da razgovor vodite opušteno, pa čak i zabavno, da se možda i nasmejete, i da, recimo, pričate s decom o tome zašto je bolje imati pišu kao dečak (ili kiću, zavisi koju reč koristite), a zašto ribicu.
Npr. dečacima je super što imaju takvu pišu jer mogu da piške bilo gde, ne moraju da se skidaju skroz, naročito kad je napolju hladno, zatim lakše je u javnim toaletima, restoranima, tržnim centrima i slično jer ne moraju da se krive iznad ve-ce šolje.
Argumenti u korist devojčica mogu biti sledeći: super je što imaš ribicu jer ona ne „štrči”, pa te ne može niko udariti tako da te baš zaboli (objasniti joj koliko dečake ume jako da zaboli kada ih neko udari u pišu); zatim ribica lepše izgleda ispod odeće (a to je devojčicama važno), jer zamisli da imaš pišu kao dečak i obučeš helanke, kako bi to izgledalo smešno, kao neko brdašce; i treće, to što imaš ribicu znači da si devojčica, a pošto si devojčica možeš da oblačiš odeću svih boja i vrsta (i suknje i haljine i pantalone i bermude i sve što mogu i dečaci, ali i roze boju i sve drugo što ti padne na pamet), dok dečaci po pravilima mogu samo trenerke, farmerke i bermude, a ako bi oblačili neke boje ili haljine, mogli bi drugi dečaci da ih zezaju. Ovako, kad si devojčica, možeš da nosiš baš sve.
Dakle, potrudite se da jačate njen ženski identitet, da joj pokažete zašto je super biti žensko, dok kod dečaka možete više isticati tehničke prednosti koje sa sobom nosi to što imaju pišu.
Kada sam mojoj deci pri takvom razgovoru rekla još i da će im „piša i ribica biti dlakave kad porastu“, prasnuli su u smeh.
Mogu vam reći da su ovakvi razgovori urodili plodom, jer mi je sin kasnije pričao kako su drugi dečaci išli da vire u ženski toalet, da vide šta tamo rade devojčice,a on je rekao „Pa ja znam sve kako izgledaju devojčice, jer imam sestru, meni to nije zanimljivo da radim.”
Dakle, moglo bi se reći da vam je sestrić učinio uslugu time što je vašoj ćerki pokazao pišu jer sad nema potrebe da fantazira o tome i da viri u toalet za dečake. Zapamtite, decu ne interesuju piše i ribice kod mnogo mlađe dece, već kod dece sličnog uzrasta. Tako da to treba reći deci: da su oni već sve videli jedno kod drugog, i da je kod svih devojčica ista ribica i kod svih dečaka ista piša, te da nema potrebe da idu s drugom decom da vire po toaletima ili po svlačionicama za fizičko.
Treba dodati i da takvo virenje nije pristojno jer nekome može biti veoma neprijatno kad sazna da ga drugi tajno gleda, a treba im reći i da nemaju šta da vide što već nisu videli.
Dodaću još samo ovo: budući da vam ćerka to nije sama rekla već ste posredno saznali, to znači da ipak vi treba da započnete tu priču s njom, da ona ne bi pomislila da je to što je uradila nešto loše što mora da krije od vas.
Razgovor možete započeti ovako, na primer: „Tetka mi je rekla da joj je (tvoj brat) rekao da ste pokazivali jedno drugome pišu i ribicu. Ne brini, nećemo te grditi, nije to ništa ružno, samo hoću da ti kažem nešto na tu temu…” Pa onda dati tome više neki šaljivi i zabavan ton i na kraju joj reći: „U redu je što ste gledali kako kome izgleda piša i ribica, samo da ti kažem da ne bi trebalo pipati nikome pišu niti dozvoliti da tebi neko pipa ribicu, pa čak ni brat. I važno je još da se u školi ne skidaš ni pred kim, da ti niko ne gleda ribicu, jer su takva pravila ponašanja među ljudima, da te ne bi posle neko možda zezao ili ismevao.”
To su jedina dva ograničenja koja deci treba naglasiti po mom mišljenju: da ne dozvoljavaju da ih neko pipa po tome niti oni da pipaju druge, i da ne pokazuju nikome to javno da ih ne bi ismevali.
I treba pristupiti tome, kažem, više opušteno, šaljivo i zabavno, a ne ozbiljno, da dete ne bi steklo utisak da je to što se interesovalo kako izgledaju genitalije kod suprotnog pola nešto veoma pogrešno ili loše.
Odgovor dala: Sanja Stanković, pravoslavni psiholog
Tekst priredila: redakcija sajta Pravoslavni roditelj
Komentari