Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. ред.сајта), на почетку 21. века затичу себе окружене културним миљеом који је постхришћански, секуларни и стран уму Цркве.
Нигде ова стварност није тако видљива као у пољу људске полности. Полни однос је насилно извучен из свог правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, те је савремени човек данас ношен сексуалном конфузијом. С једне стране, о пракси и техникама телених односа знамо више него икада раније, а с друге стране, веома мало знамо о сврси, смислу и контроли полности у великом плану Божијем.
Сексуална револуција шездесетих је мајка већине савременог размишљања о сексуалним односима. Из ње су израсле следеће погрешне идеје – да је секс апсолутно битан за испуњење људске среће и развоја; да је девственост једно несрећно и неиспуњено стање; да су сексуалне потребе и нагони мушкараца и жена истоветни; да је сваки секс добар, докле год он укуључује и љубав, или бар суздржавање од „повређивања“ друге особе; да су традиционални хришћански појмови о сексуалности репресивни и не подударају се с човековом личном слободом.
Овакво размишљање одвело је људе у огромну тугу, а лоши плодови сексуалне револуције у току тридесет година, очигледни су: експоненцијално увећање насиља у кући, прељубе, полних болести, ванбрачне трудноће, абортуса и развода. Живот према обичајима сексуалне револуције нити слави Свету Тројицу, нити потпомаже достојанству и спасењу мушкараца и жена
Ми, Православни Хришћани, морамо знати не само оно против чега смо, већ морамо знати и за шта јесмо.
Шта тачно Православна Црква учи о сексуалним односима?
Прво, секс није суштински важан за пун људски развој и срећу. Човечанство није створено ради секса. Сексуални односи какве знамо нису постојали у Рају. Адам и Ева су живели без полних односа, и то у неописивом блаженству. Сексуални односи су почели тек када је човечанство пало у грех и било лишено своје древне славе и Духа Светог.
Ово је учење Књиге Постања: „И Господ Бог изгна га из врта Едемског… Иза тога Адам позна Еву жену своју; а она затрудне“ (3:23; 4:1). Свето Писмо такође учи да када човечанство буде васкрснуто у Царство Божије, неће бити телесних односа на Новим небесима и на Новој Земљи. Одговарајући на одговор Садукеја, чији је приговор подразумевао да ће земаљске норме брака и полности да се наставе на Небесима, наш Господ Исус Христос је учио: „Јер у васкрсењу нити се жене, нити удају, него су као Ангели Божији на Небесима“.
Да секс није суштински неопходан за здравље и испуњен живот, такође се види и у примеру живота, нашег Најслађег Спаситеља Исуса Христа. Наш Господ Исус Христос је савршено људско биће, а ипак Он никада није имао полни однос. Он је одбацио благослов земаљског брака и успешно савладао сва искушења полности с циљем да непрекидно изврши вољу Свога Оца, што Му је била сама храна и пиће.
Далеко од тога да је секс суштински неопходан за људски живот – секс је подсетник губитка наше духовне префињености и достојанства због нашег пада у грех. Секс је створен за добро у овом палом свету, али ни на који начин није у сржи људског развоја и среће.
Друго, освећена девственост је највиши начин живота. Далеко од тога да је то несрећан и непотпун начин живота, већ је чедност највиши израз љубави и посвећења Богу. Такав живот је постао могућ само након оплемењивања људске природе Оваплоћењем, Смрћу, Васкрсењем и Вазнесењем Господа нашег, Исуса Христа, и изливањем Духа Светога на људска тела на Свету Педесетницу.
Од тог времена човечанство се радикално изменило, променило и ослободило земаљских уза. Девественици Цркве, пре свега наши монаси и монахиње, најбољи су доказ присуства Царства Божијег на земљи и знак противуречности наде у овај пали свет. Када је Свети Атанасије Велики био упитан од скептика да докаже да је Исус донео Царство Божије на земљу, он му је одговорио указујући на девственике Цркве, као необориви доказ присуства Царства на земљи.
Пре Оваплоћења нашег Господа Исуса Христа, за девственост током целог живота није се ни чуло. Господ наш Исус Христос предложио је и показао такав живот, као што је то урадио и Свети Апостол Павле.
Наши највећи Светитељи, Пречиста Богородица и Увек Дјева Марија и Свети Претеча и Крститељ Јован, поштујући истовремено племенито стање брака и телесне односе унутар њега, одбацили су сексуалне односе и посветили своју чедност. Од тог времена до данас, неизбројиво мноштво девственика Светитеља испунило је Једину, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Свако ко пригрли успешно такав предивни начин живота, требало би да у брак уђе не са земаљском младом или младожењом, већ са Самим Исусом Христом. Чак и за оне са даром брака, девственост је драгоцено благо које треба да се чува и дарује на начин, даровања љубави својој супрузи, са којом је човек први пут сједињен у Тајни Хришћанског брака.
Треће, полни односи су добри само онда када се упражњавају према плану Творца.
Бог је створио телесне односе из три основна разлога: да се избегне блудничење, да сједини мужа и жену у снажнијој вези и да се рађају деца, која ће се подизати да славе Бога и за подизање Цркве. Свети Павле пише, „Добро је за човека да не дира жену. Ипак, да избегне блуд, нека сваки човек има своју жену, и свака жена има сопственог мужа.“
Од нашег отпадања од благодати, наше страсти су поремећене. За највећи део људи овај поремећај је посебно видљив у снажним сексуалним нагонима.
Сексуални односи у браку обезбеђују безбедну и смирену луку за кроћење и преусмеравање ових непокорних страсти и жеља.
Полни односи су такође створени да служе као брачна веза. „Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело.“ Физичко јединство кроз телесни однос створено је да ојача брачну везу одигравањем веома стварне физичке везе, али и рађањем детета, које је створење не само мужа или жене, већ из њих двоје заједно.
Из овог разлога, снажни телесни односи се не остварују ни са ким другим, сем с Богом дарованом супругом.
Полни односи су такође створени за рађање деце. Јер за брачни пар, сексуални односи не само да су неописиви благослов, већ један од главних начина испуњавања Божије заповести „множите се и напуните земљу“. Рађање деце је дужност хришћанских супружника, и не може бити избегавано или подређено другим сврхама сексуалних односа. Они који нису спремни да преузму одговорност сексуалних односа, не треба ни да учествују у њима.
Снажно задовољство сексуалних односа створено је од Бога да обезбеди рађање деце, пошто би тешкоће рађања деце и хришћанског родитељства у супротном могле представљати искушење за супружнике да избегну ту узвишену одговорност.
Данашња култура контрацепције (употреба средстава против зачећа, прим.ред.сајта) удара у срце Богом створене заједнице задовољства и одговорности, бирајући да пригрли задовољство, уз избегавање одговорности подизања деце и то назива „планирањем породице“.
Такво „планирано“ родитељство је у стварности планирано нерађање и рушење породице, и као такво, строго је забрањено од стране Светих Отаца кроз историју Цркве. Свети Апостол Павле учи да удате жене налазе своје спасење у рађању и кроз рађање.
Сад кад смо навели шта Црква говори о Богом створеној сврси полних односа, можемо закључити који су то сексуални односи јасно ван сврхе, и на тај начин грешни.
Хомосексуални односи су забрањени као изопачење створеног поретка, и као напад на Богом заповеђени хетеросексуални брак. Особе са снажним хомосексуалним расположењима, које су се показале отпорним на преоријентацију, позване су од Христа да се боре са овом страшћу у загрљају девствености, и ако је могуће, да уђу у монашку заједницу, где се може живети живот у заједници људи.
Мастурбација је осуђена као самозадовољавање јер представља расипање семена и његове рађајуће намене, а такође представља неприкладно окретање ка себи и одбацивање брачног контекста сексуалности. Она је увек грешна.
Сексуални односи пре брака су снажно осућени као блудничење, светогрдно прљање Храма Духа Светога, варање будуће супруге и штетни су за развијање будућег стабилног брака. Није случајно да пораст предбрачног секса иде упоредо с порастом развода и брачне несреће. Узети веома узвишене ствари брака ван њиховог благодатног вида, вечите оданости и благослова Цркве јесте рецепт за катастрофу.
Сам брак не озакоњује све облике сексуалности. Сексуални односи супружника треба да су умерени, с прикладним ограничењима. Умереност је одређена и регулисањем времена и начина сексуалних односа. Односи у дане поста, на вече пре примања Светог Причешћа и на дан када је неко од супружника примио Свете Дарове, забрањени су као безаконо снисхођење телу. Анални и орални односи, као и коришћење порнографије и сексуалних помагала, јесу сексуална изопачења и увек су грешни, чак и за ожењене Хришћане.
Неприродно продужење сексуалне жеље, кроз коришћење дрога као што је вијагра, забрањено је.
Напротив, такво опадање сексуалне жеље је топло поздрављено од православних хришћана у годинама, као божанска помоћ у припремању човековог живота за одлазак из овог живота.
Аутор: свештеник Јосија Тренхам
Извор: оригинални назив текста – „Сексуални односи” на православни-одговор, оригинални текст на о овом линку.
2 коментара