Povodom još jednog u nizu „istraživanja” koje sprovode ženske nevladine organizacije koje mahom okupljaju žene tzv. „lezbejske orijentacije” (link OVDE), u kome se bave odnosima heteroseksualnih žena sa heteroseksualnim muškarcima, mi, porodične tradicionalne žene, prepoznale smo da je vreme da progovorimo javno U SVOJE IME.
Primetile smo da u proteklim decenijama u naše ime žele da govore svi, odnosno sve one žene koje imaju jedno zajedničko – to što nisu u našoj koži. Niti po svojoj takozvanoj „orijentaciji” žele da budu.
Tolika potreba da se bave nama, heteroseksualnim ženama, i našom decom (koja se mogu dobiti, zamislite, samo uz učešće muškaraca) podstakla nas je da se zapitamo:
A koliki je stepen nasilja u njihovim lezbejskim odnosima koje će nam svakako nuditi kao bolje rešenje za našu životnu sreću i sreću naših ćerki i sinova?
ISTRAŽIVANJE BR.1
„Više od jedne trećine ispitanika (osoba koje pripadaju LGBTTI skupini, prim. redakcije) prijavilo je nefizičko porodično nasilje u vezi sa istopolnim partnerom.“ (link OVDE):
Da li mi to dobro čujemo?
Svaka TREĆA lezbejka trpi nasilje od strane svoje partnerke?
Ili da se izrazimo rečnikom „Incest trauma centra” – 1 od 3!
Idemo dalje, da ne kažu da smo se uhvatile za neko pojedinačno istraživanje i na osnovu njega naduvale zaključke:
ISTRAŽIVANJE BR. 2 I 3
Dva istraživanja koja dokazuju da je porodično nasilje problem LGBT parova
„Anketa Nacionalnog istraživačkog centra protiv nasilja nad ženama pokazala je da 21,5 odsto muškaraca i 35,4 odsto žena koji žive sa istopolnim partnerom dožive fizičko nasilje od osobe s kojom su u intimnoj vezi, u poređenju sa 7,1 odsto muškaraca i 20,4 odsto žena koji su živeli samo s partnerom suprotnog pola. Prema jednoj anketi sprovedenoj u Masačusetsu, transrodni ispitanici prijavili su učestalost ovakvog nasilja u 34,6 odsto slučajeva.
Godine 2010, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti sproveo je „Nacionalnu anketu o partnerskom i seksualnom nasilju u intimnim vezama” (koja je ponovo objavljena 2013. godine s rezultatima novih analiza) u okviru koje je prvi put sprovedeno istraživanje o viktimizaciji prema seksualnoj orijentaciji. Anketa je otkrila dugogodišnju zastupljenost silovanja, fizičkog nasilja i uhođenja čiji je počinilac partner u intimnoj vezi.
Prema vrsti partnerskog odnosa, procenat nasilja je sledeći: 43,8 odsto za lezbejke, 61,1 odsto za biseksualne žene i 35 odsto za heteroseksualne žene;…
… Ove studije pobijaju mit o tome da su žrtve zlostavljanja samo heteroseksualne žene.” (link OVDE)
Dakle, statistički značajno više ima fizičkog nasilja nad ženama u lezbejskim intimnim odnosima, nego nad heteroseksualnim ženama u heteroseksualnim intimnim odnosima.
Zašto se ne bavite time već se bavite našim heteroseksualnim odnosima s muškarcima za koje vi niste zainteresovane da imate?
Mi znamo zašto, objasnili smo ovde (link OVDE).
Idemo još dalje, da vidimo kakva je situacija po pitanju seksualnog zlostavljanja u lezbejskim odnosima:
ISTRAŽIVANJE BR.4
Činjenice o partnerskom nasilju u lezbejskim vezama
„Koliko se često javlja partnersko nasilje u lezbejskim vezama?
Oko 17–45% lezbejki tvrdi da je bilo žrtva najmanje jednog čina fizičkog nasilja koje je počinila partnerka u lezbejskoj vezi (1,5,6,13). Vrste fizičkog zlostavljanja koje je navelo više od 10% učesnica jedne studije jesu sledeće:
Remećenje partnerkinih navika u vezi sa ishranom i spavanjem
Guranje i gurkanje, neodgovorna vožnja s ciljem da se druga osoba kazni, kao i šamaranje, šutiranje, udaranje i griženje (11).
Čak 50% lezbejki prijavilo je da ih je partnerka seksualno zlostavljala (12).
Između 24% i 90% lezbejki prijavilo je da je makar jednom bilo žrtva psihološkog zlostavljanja (1,5,6,11,14).” (link OVDE)
Dakle, svaka DRUGA lezbejka je seksualno zlostavljana od strane partnerke!
«1 od 2», što bi rekle incest-traumašice – SVAKA DRUGA. Svaki komentar je suvišan.
I za kraj još jedno istraživanje – poređenje nasilja u homoseksualnim i heteroseksualnim intimnim vezama:
ISTRAŽIVANJE BR.5
Da li se nasilje češće javlja u istopolnim vezama?
„Zaključci druge studije – koju je ove godine objavio Medicinski fakultet Univerziteta Nortvestern u Čikagu i koja predstavlja pregled podataka četiri ranija istraživanja koja su obuhvatila 30.000 učesnika – idu još i dalje.
’Bili smo zaprepašćeni kada smo, između ostalog, otkrili i dosledno veću učestalost porodičnog nasilja kod istopolnih nego kod heteroseksualnih parova’, kaže Ričard Kerol, psiholog i koautor izveštaja.” (link OVDE)
ZAKLJUČAK
Znamo šta vam je cilj. Više vam nećemo ostaviti prostora da govorite u NAŠE ime.
UČESNICE KAMPANJE „ŽENE GOVORE U SVOJE IME”
POZIV PORODIČNIM I TRADICIONALNIM ŽENAMA – PRIKLJUČITE NAM SE I GOVORITE U SVOJE IME!
Ovim tekstom pokrećemo kampanju „ŽENE GOVORE U SVOJE IME” s ciljem da se u javnosti konačno čuje i glas stvarnih, porodičnih, tradicionalnih žena.
Ako želite da uzmete učešća u ovoj kampanji, javite se na stranici KONTAKT i napišite tekst na jednu od društvenih, porodičnih, intimnih, bračnih, prijateljskih, vaspitnih i socijalnih tema.
Znamo da različite žene imaju različita mišljenja, i da svaka od nas može da pruži drugačiji pogled na neko pitanje. Mi, žene, imamo šta da kažemo i znamo da naš glas može dovesti do promena u našem neposrednom okruženju, kao i široj zajednici.
Svaka od nas ima pravo da ponudi sopstveni pogled na važne teme i digne glas protiv javnog promovisanja abortusa, neobaveznog seksa i promiskuitetnog života, i drugih „životnih stilova” i „izbora”, koji su zapravo loši za nas kao žene, za naše brakove i porodice.
U Srbiji je više porodičnih žena nego LGBT lobistkinja, ali dokle god mi ćutimo, dozvoljavamo drugoj strani da njen glas prevlada – onaj koji našim ćerkama i sinovima kao novu normalnost promoviše rano stupanje u odnose, neobavezni seks uz čestu promenu partnera, istopolne veze, i istovremeno nudi kontracepciju i abortus kao rešenja za sprečavanje i uklanjanje „neželjenih posledica” promiskuitetnog života.
Vreme je da se čuje glas žena koje brane ljubav, decu i porodicu.
Mi, tradicionalne i porodične žene, pametne smo i obrazovane. Mnoge od nas rade odgovorne poslove i istovremeno podižu porodicu. I imamo pravo na svoj stav po pitanju važnih tema za nas.
Ne dozvoljavamo više nijednoj ženskoj grupaciji takvu drskost da govori u ime svih žena i da nam potura njihova ideološka shvatanja o tzv. «ženskim pravima» s kojima se mnoge od nas ne slažu.
Svaka žena treba da ima pravo da govori u svoje ime.
Za detaljnije informacije kako da nam se pridružite u ovoj inicijativi, pogledajte OVDE.
Komentari