Prenosimo razgovor sa profesorom Đeorđem Virdžilijuom o društvenim mrežama i seksualnom obrazovanju.
Profesor Đeorđe je doktor nauka, specijalista u oblasti biofizike i bioetike, potpredsednik bukureškog Instituta za psihosocijalna i bioetička istraživanja, kordinator naučnog odeljenja časopisa „Pravoslavna porodica” (Familia Ortodoxă), autor je brojnih knjiga među kojima su „Uticaj televizije na razum čoveka” i „Pornografija – kuga XXI veka”.
Rumunski naučnik govori da se u naše vreme vodi borba protiv porodice i crkve, tj. institucija koje ne dozvoljavaju da se razruši društvo. Prema njegovim rečima, mlade ljude podstiču na blud kako bi postali zavisni od onlajn sredstava masovnog informisanja, gde je potom njima lakše manipulisati. Bioetičar tvrdi da smo svedoci širenja komunizma, ovog puta uvedenog primenom blagih instrumenata kao što su zabava, manipulacija kroz mas-medije i politička korektnost.
***
– U poslednje vreme govori se o opasnosti od manipulacije koja je prisutna na Fejsbuku. Da li je ta bojazan osnovana?
Čini mi se da je Fejsbuk u sadašnjem trenutku možda i najvažniji instrument manipulacije i kontrole nad ličnošću i čovekovim shvatanjem na globalnom planu. I sve zbog toga što on o tebi zna skoro sve i posredno manipuliše tobom kroz virtuelne grupe u koje si se učlanio.
Čovek je veoma osetljiv prema mišljenju društva, zbog toga što je socijalno biće. Razmislite o tome da u tom virtuelnom društvu vi ne znate svakog pojedinca, nemate sa njime direktan kontakt. Tako da je u takvo društvo veoma lako ući i zatim manipulisati tačkom gledišta čitave grupe. To je najbolji način da se kontroliše svest. Tim pre što postoje ljudi osetljive razboritosti, u smislu da razboritost pretpostavlja refleksivnost, a ukoliko život provodimo na internetu, to smanjuje našu sposobnost refleksije.
– Zašto?
Pre svega, jer ti fizički ne ostaje vremena, zatim zbog toga što gubiš sposobnost da reflektuješ – kontakt sa virtuelnim okruženjem te čini pasivnim. Sve vreme čekaš da budeš stimulisan. Fejsbuk je veoma stimulativna realnost. Sve što se odnosi na vizuelne medije zapravo stimuliše. A stimulacija nas čini pasivnim.
Sva ta sredstva, i uopšte mas-mediji ovog društva zabave i potrošnje u kojem živimo, osmišljeni su i napravljeni tako da izazivaju zavisnost. Oni toliko stežu, da je opšta tendencija da pojedinac (a i društvo u celosti) postaje sve pasivniji, demotivisaniji, da upada u depresiju – a ta pojava rasprostranjena je u ogromnim razmerama.
Depresija se smatra bolešću budućnosti, ali već sada, prema statistikama, skoro četvrtina populacije u razvijenim zemljama pati od depresije. Kada upadneš u depresiju već si prošao stadijum demotivisanosti. Danas se veliki deo korisnika mas-medija već nalazi u tom stadijumu, to jest, nemajući jači stimulans, ne mogu da izađu iz stanja gubitka motivacije.
– Tokom poslednjih godina vidimo prekomernu propagandu ideje seksualnosti. Nanosi li to štetu društvu?
Pre svega, oduzima deci detinjstvo. A to se dešava zbog povećanja privlačnosti seksualnosti, koja im otupljuje pažnju i smanjuje motivaciju prema bilo kakvoj drugoj aktivnosti. Zatim, pornografija praćena dečijim rukobludom, do čega dovodi na žalost mnoge, ozbiljno ugrožava njihov nervni sistem i organizam, te oni postaju utučeniji i lišeniji životne radosti od teško bolesnog pacijenta koji iščekuje smrt.
Sva ta kultura prekomerne erotičnosti i promiskuiteta rađa u novim pokoljenjima ogroman osećaj izgubljenosti i očaja, posebno kada seksualni promiskuitet počne u ranom uzrastu. U rumunskim školama danas već u prvom razredu gimnazije podstiču na pornografiju zbog toga što niko od pravnih organa ne želi da stane na kraj ovoj nedaći. U takvim uslovima nikakva reforma obrazovanja u Rumuniji ne može doneti nikakav rezultat, ukoliko je više bacanje prašine u oči nego realan pokušaj da se nešto reši.
– Zbog čega se ništa ne radi na nivou državnih institucija? Zar oni ne snose odgovornost za ozbiljnost situacije?
A ko će to da uradi? Koliko se istraživanja sprovodi u Rumuniji? Čak i ako je na Institutu za pedagoška istraživanja ostalo nekoliko ljudi, niko se ne obazire na njihovo mišljenje. S druge strane, imamo ogroman pritisak ideoloških jedinica nekolicine međunarodnih organizacija i svetske „sive eminencije”.
Svo to bezumlje sa seksualnom osvešćenošću, transrodnošću i ostalim, ima za cilj da decu što ranije uvede u temu seksualnosti, ne zato da bi ih zaštitilo već da bi se kod njih razvilo promiskuitetno seksualno ponašanje. Samo razmislite o tome da je u vodiču za seksualno obrazovanje, koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija, napisano da se deci od četvrte godine govori o masturbaciji, a nedugo zatim se pozivaju da „ohrabre” svoje telo, drugim rečima, da se samouzbuđuju. Mogu i da vam pokažem taj dokument, jer većina ljudi kad čuje ovakve informacije naprosto ne veruje da je to moguće.
I sve je to predskazao Oldus Haksli u svom „Vrlom novom svetu” (koji je ugledao svetlost dana 1932) u kome je pominjao to da će u budućnosti deca prolaziti inicijaciju u seksualnu praksu već u prvim godinama života, jer su seks i narkotici glavna sredstva kontrole individue u koncentracionom društvu koje se naziva magičnom državom.
Autor: Virdžiliju Đeorđe
Prevod: Galina-Marija Mićić
Izvor: pravoslavie.ru
Komentari