Деца и Божићни пост – прича о Божићној јелки

Деца и Божићни пост – прича о Божићној јелки

Помаже Бог, драги православни родитељи,

Хтела сам да вам испричам шта смо ми урадили прошле године и сада ове, и какво решење смо ми у нашој породици осмислили када је тема новогодишње (а заправо Божићне) јелке у питању.

Захваљујући оном давнашњем писму о руској народној причи у вези са Божићном јелком (о малој сиротој јелки која је плакала јер нема ништа да поклони беби-Богу када се родио у пећиници – ево је у наставку), ми смо одлучили да јелку сваке године китимо причајући управо ту причу.

Да кренем од почетка:

Смислили смо да јелку „расклопимо“ (имамо неку прелепу вештачку јелку, да не бих куповала јелку са бусеном па ме после гризе савест што се осушила или се није примила, а и предбожићно време дефинитивно није време за бацање пара и финансирање потрошачке индустрије) тј. да је подигнемо већ првог дана Божићног поста, дакле 28. новембра.

Објаснила сам деци (ћерка има  4.5 год, син ускоро 3 год) да данас почиње Божићни пост који ће трајати све до Божића и да се тако припремамо за рођење Христа и да ћемо зато свакога дана стављати по један украс на нашу малу лепу јелкицу (и поново им испричам ту руску причу, коју они буквално са одушевљењем слушају, блиска им  је та скромност мале јелкице и узбудљиво им је како је та скромност на крају награђена и препозната од анђела као врлина. Све у свему – прелепа прича о хришћанским вредностима).

На тај начин деца, чак иовако мала, постају свесна да постоји у нашем црквеном животу један период тихог и радосног ишчекивања Рођења Богомладенца, да постоји Божићни пост.

Понекад смо правили украсе за малу јелку, а понеког дана смо стављали неке које смо правили прошле године или неки који смо купили.

Сваки пут кад бисмо стављали свако по један украс током дана на јелку била је прилика за нова дечија питања или за нову тему о којој можемо причати – нпр. да је ово време Божићног поста време када посебно показујемо Богу да желимо да будемо Његови , да будемо добри као што је Он добар, тада одабирамо неке наше играчке које ћемо поклонити сиромашној деци испред цркве и причати о томе на који начин можемо да помогнемо некоме ко је сиромашан.

Негде око Нове године смо стављали шарене украсне траке на јелку и објашњавали да ће већ врло брзо доћи Божић (а да неки људи воле за почетак Нове године да пуштају ватромете и да желе једни другима да им следећа година буде лепа и пуна радости. А ми већ пуно дана украшавамо јелку мало по мало ишчекујући најлепши празник за нас – дан када се родио беба-Бог, када је постао човек као што смо сви ми да би нам показао како да живимо и како да се понашамо да бисмо били истински срећни, да би нам било лепо и да би Бог увек био са нама).

У последњој недељи пред Божић правимо од сјајног папира анђела који стоји на врху јелке (упутство ћемо дати у неком наредном писму, веома је лако) и причамо о звезди која је водила три мудраца, и како је та звезда у ствари била анђео, јер се померала када су мудраци се кретали а стајала и чекала када су мудраци правили одмор током дугог пута.

А на само Бадње вече стављамо анђела на врх јелке, и стављамо светлеће лампице и под пригушеним светлом лампи правимо Божићни вертеп –  једну мини-представу за бабе и деде и остале госте који наврате.

Јелка нам се показала као пун погодак да се на један деци интересантан начин приближи догађај Христовог Рођења , тако да ми јелку држимо од краја новембра па све до православне Нове године.

За само Божићно јутро им код мале скромне јелкице остављамо поклоне.

Један од православних родитеља је једном написао како су његова деца боље него одрасли схватила разлику између стварног празника и маскараде (као што је Нова година), тако да смо сва та корисна искуства о којима смо ових претходних година причали искористили да осмислимо овакво решење за нашу породицу.

Ова јелка коју ми данас пред Божићни пост уносимо у кућу, није она јелка која служи што рече неко као „параван за поклоне“ и  за коју родитељи узимају кредитне картице да би деци купили поклоне (кад им већ ништа друго осим пара нису могли дати, како рече наш Патријарх Павле), него је то она мала сирота скромна јелкица која је жарко желела да има нешто своје да поклони беби-Богу када се роди ради спасења рода људскога.

Свако добро у предстојећем Божићном посту.

 * * *

Прича о Божићној јелки (једна верзија)

 

Изнад пећине у којој је Христос рођен расла су три дрвета, бор, кедар и јела, које је обасјала светлост Христовог рођења, па су пожелели да и они нешто поклоне.

Кедар је затресао своје гране и пред пећину су пале његове иглице препуне дивног мириса.

Бор је спустио најлепше шишарке.

А сирота јела је горко плакала јер она није имала мирисног уља у иглицама, а ни шишарки.

Јелкине сузе је видела звезда па се сажалила, и због њене велике жеље да дарује Богомладенца није дозволила да остане тужна у тој ноћи.

Послала је једну малену звездицу да се спусти на врх јелке.

Тада је јелка засјала звезданом светлошћу и дубоко се клањајући спустила звездицу пред пећину где је у јаслама на сламици лежао Богомладенац Христос.

Зато се и данас на врх јелке ставља звездица, као знак и знамен љубави према Христу.

 

* * *

Прича о Божићној јелки (друга верзија)

 

Када се Богомладенац родио у хладној Витлејемској пећини, разна дрвета долазила су да Му се поклоне, доносећи му своје дарове, разноврсне и прекрасне плодове са својих грана.

Једино је мала јелка стајала у углу и горко плакала, јер није имала чиме да обдари Божјега Сина који се од Дјеве родио.

И гле, њене сузе се од мраза заледише и претворише у прекрасне, сјајне кристале, у дивне украсе које је принела на дар маломе Христу.

Ето, зато и ми данас китимо јелку. То наш мали дар Господу.

 

Извор: Писмо са Листе Православних Родитеља

 

 

3 коментара

  1. Pingback: Detinjarije – Деца и Божићни пост – прича о Божићној јелки

  2. Danilo Gago says:

    Poštovani čitaoci i autori ovoga teksta, baš me zanima odakle su ovi izvori iz kojih izvodite ove zaključke – pravoslavni zbilja nisu. Mi pravoslavni uopšte nemamo nikakvih jelki, ako išta imamo to je onda badnjak i kraj.

    Šta kaže Biblija za božićnu jelku?
    Mnogi će se mođda iznenaditi kada budu čuli, a evo šta kaže Biblija – Knjiga proroka Jeremije 10:1-6 – „Ovako veli Gospod: ne učite se putu kojim idu narodi… Jer su uredbe u naroda taština, jer seku DRVO u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; Srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomiče“.
    Savršen opis božićne jelke koja za Gospoda predstavlja „put naroda – uredbu (običaj) naroda“. U ovom biblijskom tekstu nam se zapoveda da se ne učimo takvom putu i da ga ne sledimo! Taj put se u ovom pasusu Svetog Pisma smatra idolopoklonstvom. Peti stih podseća na činjenicu da drveta ne mogu da govore i hodaju – moraju da se nose. „Ne boj ih se (drveta), jer ne mogu zla učiniti, a ne mogu ni dobra učiniti“. To nisu bogovi kojih se treba plašiti. Neki čak pogrešno tumače ovaj stih misleći da je njegova poenta u tome da istakne kako nije važno da li čovek ima božićno drvo ili ne, ali ovaj stih to uopšte ne kaže.

    S poštovanjem
    DG

    • Православни Родитељ - уредник says:

      Помаже Бог,
      Уколико сте читали Свето Писмо у издању Православне Цркве, поред тог цитата сте могли видети да се он повезује са Ис 40,19,20.
      Када погледамо шта пише код пророка Исаије налазимо следеће:
      19. Умјетник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.
      22. А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне и тражи вјешта умјетника да начини резан лик који се не помиче

      Дакле, у цитату који сте Ви навели се не ради о Божићној јелци, већ о дрвету од кога се сачињава резан лик коме се неко клања као Богу, дакле о идолопоклонству које је забрањено Божијом заповешћу.

      Питајте православне свештенике ако имате неку недоумицу док читате Свето Писмо, јер Вас иначе читање и тумачење по свом нахођењу може одвести далеко од вере Светих Отаца – православне вере.

      Свако добро од Васкрслог Господа.

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*