Помаже Бог,
Ми смо деци рекли да деда Мраз не постоји и да је то реклама за кока колу, тако да он не доноси никакве поклоне и не лети по небу у санкама. Рекли смо им да ми немамо оџаке, па туда не би могао да дође ни у својству рекламе, као и да би га ухапсили ако би га видели да се пентра по прозорима вишеспратнице.
Рекли смо им да народ воли журке и весеља, па да тако користе прилику да праве вашар било којим поводом. Тако су изабрали и крај календарске године, тј. 31. децембар за друштвено прихватљиву лумперајку.
Рекли смо им да нећемо имати јелку, јер не желимо да убијамо дрвеће, а да нећемо ни пластичну јер се пластика коси с добрим укусом.
Рекли смо им и да фирме у којима радимо организују поделу новогодишњих пакетића, па да ћемо их водити на представе где ће један од глумаца бити обучен у одело деда Мраза (са рекламе за кока колу коју не треба да пију јер је газирана и гоји).
Рекли смо им да ћемо се потрудити да у тим пакетићима буде нешто што они воле, али да не забораве да прави дарови стижу тек за Божић. Да не забораве да је та Нова година код маме/тате на послу као и сваки други дан, али с више цртаћа, слаткиша и грицкалица, а да када је прави празник, то изгледа сасвим другачије. Рекли смо им да нам је жао што сва деца не знају како је то за прави празник… Функционисало је тако, сасвим лепо годинама.
Док…
Прексиноћ, спремам ја мог првака за спавање, а он мени каже:
„Ујутру ћемо да отворимо поклоне.“
„Какве поклоне?“
„Оне испод јелке.“
„Које јелке?“
„Оне јелке што ће да је донесе деда Мраз да стави поклоне под њу, пошто тата и ти нама не правите јелку, а добра деца имају јелку и испод ње поклоне.“
Још је додао да је „у последње време“ толико читао о том деда Мразу, „чак и у стриповима“, да је просто невероватно да тако нешто не направимо и код нас у кући.
Погледам у другу двојицу, слажу се с братом. Најмлађи је још покушао да ми објасни да су ти поклони за Божић, али да се стављају под јелку кад је Нова година за Божић.
Полегали, чујем домунђавају се шта ће ко да добије. Значи, није било приче о томе да ли постоји или не постоји. Баш их је брига, само мисле да су заслужили да, као и сва друга деца (која иначе долазе ових дана у кућу и питају где је нама јелка) добију новогодишње поклоне. Слошило ми се од летимичног погледа на збрку коју смо направили деци у глави. Сва та објашњења, за која смо веровали да ће уродити плодом, која смо прилагођавали из године у годину узрасту и степену разумевања наших момака, све то, мачку о реп.
Да скратим причу, у сред ноћи сам произвела прву новогодишњу јелку, са све украсима и симболичним поклоном за сву тројицу. Сад тек не знам шта смо постигли. (Вероватно нешто лоше, непедагошки и врло контрадикторно и веома дискутабилно са становишта православља).
Да ме пита човек што сам то урадила, не знам. С друге стране, није ми ни сасвим криво – јер су се искрено радовали што им се жеља испунила.
Сви ћутимо и правимо се да не примећујемо пластичну скаламерију у ћошку. Спремамо се за Божић, за празник. Срамота ме је што сам попустила, па се тешим тиме да је све што је претерано шкодљиво, па тако и претерана ревност у одупирању народном весељу.
Жао ми је што раније нисмо започели ову тему…
Извор: Писмо са Листе Православних Родитеља
Коментари