Одговор свештеника на питање младића о телесним односима у „вези“

Одговор свештеника на питање младића о телесним односима у „вези“

Многим људима данас, па чак и православним, ствара дилему да ли треба својој одраслој деци у пубертету да кажу и да их упуте шта о телесним односима пре брака учи наша Света Црква. Многи мисле да је то данас застарело, да ће то њихову децу (посебно синове) бацити у друштвену изолацију или неурозу и исфрустрираност. То питање често изгледа као нека претерано строга забрана, без икакве свести на основу којих духовних искустава и духовних закона душе је наша Света Црква тако ствари поставила, и најважније, због чега је сам Бог у својим Заповестима тако рекао.

Преносимо питање једног младића свештенику као добар пример у какво душевно тешко стање упадају младићи и девојке који не живе по Божијим Заповестима, много теже стање него што би им тешко пало уздржање, јер уздржање ако се чини Христа ради доноси благодат која помаже, никако неурозу. Неуроза, исфрустрираност и депресија као последица уздржања од телесних односа настаје онда када су нам мотиви за уздржање у својој суштини неаутентични – када нису Христа ради, јер тада нема Благодати која помаже човеку да учини и оно што својим снагама и моћима никако не би био у стању.

Такође, преносимо јасан, одмерен и без прећуткивања и ублажавања искрен одговор пастира Владислава Вучановића на тешко стање душе овог младића.

 

Редакција сајта „Православни родитељ“

 

 

О прељуби у „вези“

 

 

Помоз Бог!

 

Надам се да ћете ухватити времена да прочитате исповјест и дате савјет једној напаћеној души.Прво да се преставим.Име ми је Немања и студент сам треће године информатике и имам 21-у годину. Нисам знао како да на други начин да намјестим да се могу исповједити вама или како то иде код нас православаца па сам изабрао контакт у овом облику. Наиме ради се о томе да ме прије неколико дана задесила ствар која ме буквално сломила. Наиме дјевојка са којом сам био у вези три године и коју сам запросио прије мало више од мјесец дана ме преварила.

 

По њеним ријечима била је тотално несвјесна својих поступака јер је била тотално пијана.По њеним ријечима само се пољубила са тим момком а онда је њена другарица раставила од њега али ни то није сто посто сигурно јер ми је и сама признала да се ни њена другарица не сећа једног дијела вечери јер је исто била под великим утицајем алкохола. Доста сам се послије тога ломио и размишљао да ли да раскинем или да наставим са везеом или да правим неку паузу па да касније наставим. Прошао ми је цијели четвртак у размишљању шта да урадим. Навече ме је назвала да ми јави да не може ван и да јој одмах кажем да ли ћу раскинути са њом(на тој забави је изгубила и телефон па је било под забраном изласка). И ја сам одлучио да ипак не раскинем него да узмемо неодређену паузу и да се ја покушам вратити у нормалу: Морао сам узети период да се ријешим тог осећаја гађења према њој јер ипак сам ја био њен први момак и цијенио сам што је била чиста а кад је била са тим момком онда сам сматрао да је упрљана.

 

Следећи дан ми се јавила преко фејсбука и рекла да хоће да завршимо нашу везу јер се сматра недостојном мене и да ми не може ни стопе љубити јер је испала тим поступцима издајцом.

И опет сам размишљао да ли да узмем раскид или да је убједим да останемо ипак у вези и изабрао сам ово друго.

Сигурно се питате зашто сам толико грчевито желио да останемо у вези?

Па ипак је још увијек волим, и запросио сам је-хтео сам са њом домаћинство основати и дјецу да ми роди, а и много дивних успомена и провода ме вежу за њу а и у многим тешким сутацијама у мом животу била је уз мене и нисам био спреман да то све бацим низ ријеку.

И да не идем у ширину ипак смо се договорили да узмемо паузу и да ми да простора да покушам да преболим све и да кренемо опет испочетка.

Напоменуо бих само да и мени лежи гријех на души, преварио сам је са другом дјевојком прошле године и сматрам то великом грешком,и никад јој нисам рекао за то, јер нисам хтео да доживи она исто ко што сам ја доживио сад.

 

Нисам желио да пати она као што патим ја сад. Са једне стране испао сам нечовијек због тога,и иде ми то на душу.

По мени резлози зашто нисам нашу везу предао ништавилу су: јер је и даље волим, јер је била човијек и признала одмах следећи дан шта је урадила, јер не могу да бацим сву нашу прошлост низ воду.

Сада желио бих вас питати: Јесам ли погрешио што нисам раскинуо са њом одмах? Је ли грешка што се оволико борим за нашу везу иако она то не заслужује? И да ли ће ми вријеме помоћи, да ли ће ова патња и бол коју сад осећам временом излапити? И како да помогнем себи, да олакшам ову патњу како бих колико толико могао нормално да функцјонишем?

Знам да сте заузет човијек и да можда и немате времена да се састанете са мном насамо да о овоме свему попричамо али искрено се надам да ћете ми одговорити на ову поруку.

Само да напоменем да сам крштени православац и вјерник и иако препостављам да нисам из ваше епархије ипак надам се да ћете ми помоћи.Све најбоље и срдачни поздрави.

 

 

 

* * *

 

Бог ти помогао Немања!

Покушаћу данас да одговорим на твој животни изазов. Видим да имаш 21. годину а то значи да си генерација која је учила вјеронауку у основној школи и да си на тај начин чуо за десет Божијих заповијести. Седма божија заповијест гласи – не чини прељубу! Под овим се подразумијева сваки незаконити полни однос прије брака, затим рукоблуд, наслађивање у мислима полним чином, читање бестидне литературе, гледање порнографских филмова, затим превара у браку, непристојне и безобразне шале, ријечи и досјетке које најчешће и проузрокују блудни чин.

Ријеч Божија наређује нам да чувамо наша тијела у чистоти а блудници тј. они који имају незаконите полне односе управо гријеше против свога тијела, излажу га болестима и повређују чак и душевне способности, тако да су плодови блуда: пропадање тијела и душе, одвратне полне болести, душевна узнемиреност, нервоза, несрећа, очајање и на крају лудило.

Осим тога апостол Павле каже : „ Не варајте се, ни блудници, ни прељубочинци, ни рукоблудници, ни мужеложници неће наслиједити Царство Божије“ ( 1.кор.6,9-10). Због претјераног ширења овога гријеха род људски био је истријебљен у великом потопу. Занавијек су са лица земље нестала два веома богата града- Содом и Гомор, јер су гријеси сладострашћа житеља тих градова препунили чашу дуготрпљења Божијега! Нисмо ли заслужили и ми житељи свременог вијека судбину тих несрећних градова и можемо ли још задуго рачунати на дуготрпљење Божије? Покајмо се Господу са највећом скрушеношћу срца и са горким сузама због нарушавања чистоте наших душа и тијела.
Добро кажеш Немања да си био у ВЕЗИ  три године са том дјевојком. У вези али не и у љубави! Љубав је нешто друго од везе и везице. Данас се тако назива изопачена љубав.
Због те и такве везе у којој долази до дивљег полног живота и презасићености њиме за само 3-4 године брака разведе се преко 50. посто вјенчаних супружника! Ако сте већ сада преварили једно друго, шта ће онда бити касније? Касније ће највјероватније вашу превару највише да испаштају дјеца!
С тога ако нисте у стању једно другом да опростите невјерство и да се заволите чисто, хришћански, а то значи да одмах прекинете са блудним животом и полним односима прије брака и да свој живот водите по светом јеванђељу које једино гарантује земаљску срећу и вјечни живот у Царству Божијем, онда вам савјетујем да се та веза одмах оконча како не бисте изгубили вјечност за коју се многи боре!
С поштовањем
јереј Владислав Вучановић
Извор: Пашинац

 

 

5 коментара

  1. Postovani pomaze Bog imao bih par pitanja:
    1.Sta mislite o rukobludu da li je to veliki greh i ima te li neki savet da mi date kako da se oslobodim od toga ?
    2.Da li se mogu pricestiti samo ako postim poslednjig 7 dana posta ?
    Hvala unapred.

  2. Postovani! Molim vas za odgovor! Veliki sam vernik i odlucila sam da se pricestim i jesam drago mi je zbog toga! Medjutim posle sam citala po internetu da je greh pricestiti se ako zivite u nevencanom braku (imamo decu) ja sam se u toku posta suzdrzavala od telesnih bliskosti od nevencanog supruga. Ja to necu moci nakon posta ne bi me razumeo.. Da li sam gresna i dal sam smela da se pricestim? Bojim se boga ali i nosam sigurna dal mi je pametno vencati se jer me suprug ni u cemu ne podrzava i ne razume i u toku posta mi je prebacivao a opet ne mogu otici imamo decu. Samo me zanima dal sam gresna sto se nevencana pricescujem?

    • Православни родитељ says:

      Помаже Бог,
      Ако сте венчани у општини, али не и у Цркви, онда то није сметња за причешће. Уколико нисте ни у грађанском браку, најбоље је да питате свештеника.
      Што се тиче уздржања у браку, писали смо о томе овде http://www.pravoslavniroditelj.org/bracni-odnosi-sta-crkva-i-sveti-oci-zaista-kazu/
      и овде http://www.pravoslavniroditelj.org/bracni-odnosi-i-koriscenje-kontracepcije-odgovara-pravoslavni-psiholog/
      Похвално је што је ваш супруг пристао на уздржање како би испоштовао вас и ваше духовне потребе, али најбоље је да о свему попричате са свештеником.
      Још једно важно питање је и ово: да ли сте се исповедили пре причешћа, односно да ли сте се икада у животу исповедили? Ако нисте, онда најпре треба томе да се посветите.

      Свако добро!
      Редакција

  3. Poštovani, u zadnje vreme me muci veoma važan problem. Imam trenutno 16 godina i nisam krštena. Verujem u Boga i ove godine (prvi razred srednje škole) počela sam da idem na versku pravoslavnu nastavu. Od tad, veroučiteljica mi je još više otvorila oči. Mnogo toga sam naučila i na neki način sam ugledala novu suštinu. Sramota me je bilo da joj priđem, i da je pitam ovo o čemu vama pišem sad. Da li je krštenje najbitnije? Kao što sam rekla verujem i poštujem Boga, svake noći se pomolim… Da li ja sve ovo radim u „prazno“ zato što nisam krštena, ne znam kako drugačije da pitam… Ne nameravam da prestanem naravno, samo me jako zanima uticaj krštenja… Moji roditelji nisu uopste mislili o krštenju, to jest moja majka jeste, ali ju je moj otac ubeđivao da nije potrebno i da možemo i kasnije, ali ja ne znam kako to da izvedem jer me je užasno sramota što nisam krštena i ne znam šta više da radim po tom pitanju… Molim Vas odgovorite mi, ne znam šta više da radim! Svako dobro Vam želim.

    • Данијела says:

      Здраво, Анонимна, ја нисам члан редакције, али решила сам да ти напишем нешто да прочиташ док чекаш њихов одговор. Мене такође нису крстили родитељи, па сам сама заказала своје крштење кад ми је било 23 године. По мом скромном знању, све што ти радиш никако није „у празно“, али јако је важно да се и крстиш. Саветујем ти да одеш до најближе цркве и разговараш са свештеником о томе, он ће ти све објаснити. По мени, није срамота што још увек ниси крштена, срамота је само кад је неко зао, лош, непоштен… а ти си неко ко верује у Бога, поштује Бога и моли се, дакле немаш чега да се срамиш. Поздрав 🙂

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.