Stav Ruske Pravoslavne Crkve u vezi sa vakcinom protiv rubeole

Stav Ruske Pravoslavne Crkve u vezi sa vakcinom protiv rubeole

Odbor za biomedicinsku etiku pri Moskovskoj patrijaršiji dao je ovo veoma značajno saopštenje za pravoslavne hrišćane koji imaju moralnu dilemu u vezi s vakcinacijom svoje dece vakcinom protiv virusa rubeole, s obzirom na to da je ta vakcina proizvedena 60-ih godina prošlog veka na etički neprihvatljiv način.

Detaljnije na temu vakcinacije pročitajte intervju sa imunologom u kome su izneti odgovori i na dileme pravoslavnih roditelja (link OVDE).

Redakcija sajta Pravoslavni roditelj

 

 

Zajednička izjava Saveta i Društva pravoslavnih lekara Rusije o problemima vakcinacije u Rusiji

 

 

U izjavi Crkveno-društvenog saveta za biomedicinsku etiku Moskovske patrijaršije i u izjavi nakon održavanja okruglog stola, koji su organizovali Odeljenje za crkveno dobročinstvo i socijalno služenje Moskovske patrijaršije i Ministarstvo zdravstva i socijalnog razvoja RF, navodi se stav pravoslavnih lekara i filosofa. U ovim dokumentima je nedvosmisleno izražen odnos prema vakcinaciji kao neophodnoj savremenoj meri za prevenciju infektivnih bolesti i navodi se da ako je se odreknemo, to može dovesti do teških posledica.

Ujedno treba posvetiti veću pažnju nekim aspektima vakcinacije.

Trenutno je ruska javnost zabrinuta zbog toga što se u našoj zemlji primenjuju vakcine protiv rubeole, hepatitisa A i malih boginja, u čijoj se izradi koristi tkivo abortiranog embriona.

Podsetićemo da se vakcinacija koristi kao slabi izazivač bolesti protiv koje se vrši. Virusi za vakcine protiv rubeole, hepatitisa A i malih boginja proizvode se na kulturi embrionalnog tkiva dobijenog prilikom abortusa. Korišćenje drugih tkiva (od davalaca) nije moguće zbog izuzetno ograničenog trajanja njihovog života (52 deobe ćelije). Istovremeno, takozvane diploidne ćelije embrionalnog tkiva mogu se deliti neograničeno dugo. Ova pojava se koristi za dobijanje specijalnih sredina u kojima se gaje virusi. Između ostalog, virus rubeole se svuda gaji na embrionalnim ćelijama dobijenim u abortusu koji je izvršen 1962. godine.

Danas su se u nizu zemalja pojavile alternativne (etičke) vakcine protiv rubeole dobijene iz ćelijske linije kunića (Japan), vakcine protiv hepatitisa A napravljene na osnovu ćelijske kulture majmuna Vero (Japan).

Međutim, primena ovih vakcina je tek počela i zbog toga u Rusiji nema alternativnih verzija vakcina protiv rubeole i hepatitisa A. U svetu postoje i vakcine protiv malih boginja i zauški koje su napravljene tako da prilikom kultivisanja virusa nije primenjeno embrionalno tkivo, ali u Rusiji nisu registrovane i ne nabavljaju se.

Pravoslavna javnost, uključujući i lekare, kao što je poznato, ne prihvata medicinske metode koje su povezane sa korišćenjem embrionalnog tkiva čoveka.

Osnovu za to predstavljaju odredbe navedene u Osnovama socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve.

Istovremeno, odricanje od vakcinacije protiv ovih bolesti može dovesti do pojave epidemija, koje prete kako pojedincima, tako i društvu u celini.

Posebno je opasno odbijanje vakcinacije protiv rubeole pošto se zna da se kod trudnice koja oboli od rubeole u 20% slučajeva dešava pobačaj (spontani prekid trudnoće), a u 30% slučajeva dolazi do nakaznosti ploda.

U slučaju odbijanja vakcinacije protiv rubeole, ove pojave mogu poprimiti masovni karakter.

S obzirom na to da trenutno praktično ne postoji alternativa, primenu vakcina proizvedenih uz korišćenje diploidnih ćelija čoveka, dobijenih od abortiranih fetusa, treba smatrati manjim zlom nego što su infekcije od kojih ove vakcine štite.

Osim toga, treba imati u vidu da danas u Rusiji važi uredba po kojoj ukoliko trudnica oboli od rubeole to (zbog navedenih teških komplikacija) predstavlja apsolutnu medicinsku indikaciju za prekid trudnoće (abortus).

Svesni tragičnosti i protivrečnosti nastale situacije, moramo uzeti u obzir i sledeće stavke:

  1. Za vakcinaciju se ne koriste sama embrionalna tkiva, već virusi.
  2. Grehovne radnje usled kojih su dobijene diploidne ćelije čoveka koje se danas koriste za proizvodnju vakcina učinjene su pre nekoliko decenija i ne ponavljaju se (nemaju sistemski karakter ponavljanja). Pritom takođe treba imati u vidu da fetus nije ubijen namerno kako bi se dobile diploidne ćelije.

Upotreba vakcina napravljenih na osnovu diploidnih ćelija spasla je živote i sprečila je teške poremećaje u razvoju (nakaznost) više hiljada ljudi.

Ujedno smatramo da treba odlučno da se založimo za primenu alternativnih (etičkih) vakcina ukoliko one postoje.

Takođe treba da izdejstvujemo da Vlada Rusije, Ministarstvo zdravstva i socijalnog razvoja, kao i farmaceutska industrija naprave domaće alternativne (etičke) vakcine ili da ih nabave u zemljama koje ih proizvode.

Takođe treba da insistiramo na tome da medicinski radnici stanovništvu daju potpune i tačne informacije o prirodi vakcina i ciljevima prevencije bolesti posredstvom vakcinacije.

 

Izvor: Crkveno-društveni savet za biomedicinsku etiku pri Moskovskoj patrijaršiji/ patriarchia.ru

Prevod za pravoslavniroditelj.org : Marina Todić

 

2 komentara

  1. Biopolitika i nasilno vakcinisanje: Srbija i neoliberalni totalitarizam

    Autor Vladimir Dimitrijevic

  2. Bog je čuo naše pravoslavne molitve.

    Ruska pravoslavna crkva zvanično se protivi obaveznim vakcinacijama dece
    Patrijarhalna komisija (RPC) smatra da:

    1.Roditelji treba da zadrže pravo da donose informisane odluke o zdravlju svoje dece, uključujući preventivne vakcinacije, bez da budu podvrgnuti bilo kakvom pritisku. Progon roditelja zbog upotrebe ovog prava je neprihvatljiv
    .
    2.Roditelji ne bi trebali biti primorani da na bilo koji način navode razloge na kojima se zasnivaju njihovi izbori. Činjenica medicinske intervencije ili njeno odbijanje treba da ostane medicinska tajna zaštićena zakonom.

    3.Pravo djece na obrazovanje, uključujući i mogućnost studiranja u obrazovnim ustanovama, ne bi trebalo ograničavati na osnovu toga što su njihovi roditelji odbili provesti preventivnu vakcinaciju, osim pojave masovnih zaraznih bolesti ili neposredne prijetnje epidemije.
    4.Roditelji treba da budu u stanju da sami donose odluke, samostalno dobijaju i ocjenjuju različite informacije, uključujući i kritične informacije. Ograničavanje distribucije kritičnih informacija koje utiču na prevenciju vakcine neće dovesti do povećanog povjerenja roditelja u profesionalce i sistem zdravstvene zaštite. Takvo poverenje će biti olakšano samo iskrenim i otvorenim pružanjem roditelja potpunim, verifikovanim i pouzdanim informacijama, uključujući informacije o rizicima vezanim za vakcinaciju ili specifične vakcinacije.
    S tim u vezi, Patrijarhalna komisija za porodicu, zaštitu majčinstva i djetinjstva ne može podržati ranije navedene mjere.
    Evo ga izvor:
    http://pk-semya.ru/novosti/item/7319-o-pravakh-roditelej-v-sfere-zaboty-o-zdorove-rebenka-i-immunoprofilaktiki.html?fbclid=IwAR0XBqc3vrrFpUDxDmQaMAnSoyBKwfXH7uiQvmK2-qgitqECh_LC0JBHH-Y

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.