Zabavljali smo se oko dva meseca kada je moja devojka Rene zatrudnela. Oboje smo imali četrdesetak godina. Nisam imao svoju decu pa sam bio uzbuđen shvativši da ću prvi put postati otac. Međutim, Rene je već imala decu, pa sam znao da nije bila oduševljena što će ponovo morati da gaji bebu.
Oboje smo smatrali da je abortus nešto loše, ali Rene je rekla da bi to bilo najlakše. Nisam se složio s tim, ali sam poštovao njenu odluku i ćutao sam.
Nekoliko nedelja kasnije, dogovorili smo se da se pre posla nađemo u klinici za abortus. Ja sam stigao pre nje. Jutro je bilo mirno, a parking skoro prazan jer klinika još nije bila otvorena. Stajao sam naslonjen na zgradu i čekao Rene.
Dok sam čekao, na parking je došao veliki plavi mini-bus. Iz njega je izašla jedna žena i uputila se k meni. Predstavila se i pitala me da li nekoga čekam i da li sam zalutao. Pretpostavljam da sam zaista delovao izgubljeno. Rekao sam joj da čekam devojku.
Pitao sam je za mini-bus, a ona mi je rekla da radi za organizaciju koja pomaže trudnicama da se upoznaju s drugim mogućnostima, osim abortusa. Moj unutrašnji sukob se još više pojačao – znao sam da abortus nije u redu.
Žena je bila prijatna pa sam joj rekao zašto sam tu. Dala mi je informacije o drugim mogućnostima koje možemo razmotriti i donela mi brošure za Rene.
Kada je Rene stigla na parking, seo sam u njen auto i ispričao joj o razgovoru sa ženom iz mini-busa. Zajedno smo pogledali brošure, a onda me je ona upitala šta ja želim. Rekao sam joj da želim da postanem otac i da ću gajiti dete čak iako ona ne bude mogla ili ne bude želela.
Kroz suze mi je priznala da je bila iznenađena što želim da zadržimo dete i zahvalna što sam joj to rekao. Mislio sam da joj ćutanjem pokazujem poštovanje i ljubav, ali je zapravo ona zbog toga osećala kao da mi nije stalo. Kada sam joj rekao da ne želim da abortira, pokazao sam joj da mi je stalo do nje i da je neću ostaviti samu.
Moje reči pružile su joj ogromnu utehu. Bila je uzbuđena što će opet imati bebu! Iako to nije bilo lako, ovo iskustvo nas je zbližilo i mi smo veoma uzbuđeni što smo roditelji.
Taj trenutak koji smo Rene i ja doživeli u autu promenio mi je život. Društvo me je ubedilo da treba da ćutim kako bih podržao prava žena. Međutim, shvatio sam da ne moram da odustanem od svojih ubeđenja da bih pokazao ženama da mi je stalo. Umesto toga, najbolji način da pokažem Rene da je volim bio je da joj kažem kako se osećam i uverim je da ću biti uz nju i uz naše dete. Verovatno je to nešto najbolje što sam ikada mogao da uradim za ženu.
Džef, jugozapadna Florida
Prevod za pravoslavniroditelj.org: M. Stajić
Izvor: Stork Stories: Why Men Need to Stop Being Silent About Abortion
Ukoliko ste trudni i u dilemi ste da li da zadržite bebu, nudimo Vam mogućnost da porazgovarate sa psihologom – bilo uživo u savetovalištu u Beogradu, bilo preko Skajpa.
Ne ustručavajte se da zatražite psihološki razgovor – niko Vas neće pritiskati, osuđivati niti ubeđivati.
Jednostavno ćete dobiti priliku da Vas neko pažljivo i bez osuđivanja sasluša, kao i priliku da sa nekim podelite svoja osećanja i razmišljanja u ovako osetljivoj situaciji u kojoj ste se našli.
Za detaljnije informacije posetite sajt Pravoslavno-psihološkog savetovališta „Ima nade“:
Ne brinite za novac – ukoliko niste u mogućnosti da platite, razgovor će za Vas biti besplatan.
Savetovalište „Ima nade” nudi mogućnost besplatnog razgovora samo i isključivo osobama koje su trudne i premišljaju se da li da zadrže bebu, tako da je to potrebno navesti u pismu preko kontakt stranice na OVOM LINKU.
Komentari