Став Цркве о контрацепцији

Став Цркве о контрацепцији

Основи социјалне концепције Руске Православне Цркве (Јубиларно заседање Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, Москва 13-16.августа 2000.године) – овај саборски документ Цркве, између осталих питања и дилема у савременом добу, разматра и тему контрацепције.

Редакција сајта Православни Родитељ

 

 

Духовно-моралну оцену изискује и проблем контрацепције.

Нека од контрацептивних средстава фактички имају абортивно дејство, које вештачки прекида живот ембриона у једној од најранијих фаза. Због тога за њихову примену важе ставови који се односе на абортус.

Остала пак средства, која нису повезана са прекидом већ започетог живота, не могу се ни у ком случају изједначавати са абортусом.

Одређујући свој однос према контрацептивним средствима, хришћански супружници треба да имају на уму да је продужетак људског рода један од основних циљева богоустановљеног брачног савеза.

Намерно одбијање рађања деце из себичних побуда обезвређује брак и постаје несумњив грех.

 

Супружници истовремено имају пред Богом одговорност за пуновредно и квалитетно подизање деце.

Један од начина реализације одговорног односа према њиховом рађању јесте уздржавање од полних односа за извесно време.

Уосталом, треба имати на уму речи апостола Павла упућене хришћанским супружницима: „Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да бисте се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржавањем” (I Кор. 7, 5).

 

Очигледно је да супружници треба да у овој области доносе одлуке уз узајамну сагласност и уз савет духовника.

 

Он треба да са пастирском опрезношћу узима у обзир конкретне услове живота брачног пара, њихов узраст, здравље, степен духовне зрелости и многе друге околности, као и да разликује оне који су у стању да „приме” високе захтеве уздржавања од оних којима то није „дато” (Мат. 19, 11), водећи пре свега бригу о очувању и јачању породице.

Свети Синод Руске Православне Цркве, одлуком од 28. децембра 1998. године, указује свештеницима који обављају духовничко служење на „недопустивост принуде или наговарања својих духовних чеда, супротно њиховој вољи, на… одрицање од супружанског живота у браку”.

Затим подсећа пастире и на неопходност „чувања посебне целомудрености и посебне пастирске опрезности приликом разговора са својим духовним чедима о питањима повезаним са овим или оним аспектом њиховог породичног живота”.

 

 

 

Извор: Основи социјалне концепције Руске Православне Цркве (Јубиларно заседање Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, Москва 13-16.августа 2000.године). Издање на српском језику, Беседа, Нови Сад, 2011.год.

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.