Zbog čega je dobro čitati žitija svetih? Da bismo učili o njihovom životu, videli njihovu veru kada se i po cenu surovog mučenja nisu odricali Hrista – i da bismo ih imali kao primer za ugledanje i tako uzrastali u duhovnom životu. Ne skrećimo svoje oči sa Svetih i njihovog života i primera.
Danas, kada čitav zapadni svet „slavi“ nekakav komercijalizovani „kupujem-trošim-poklanjam“ praznik, pažnju naše duše treba da usmerimo prema svetom Valentinu – svetitelju Pravoslavne Crkve.
Naša Sveta Saborna i Apostolska Crkva proslavlja svetog sveštenika Valentina 19.jula po novom kalendaru (6.jula po starom), dok rimokatolici proslavljaju ovog svetitelja 14.februara.
U pitanju je isti sveti Valentin, jer je on živeo u 3.veku , za vreme cara Klaudija. To je bilo vreme kada Rimska crkva još uvek nije otpala od (Pravoslavne) Crkve.
Pored ovog svetog sveštenika Valentina, u isto vreme je živeo i za Hrista mučenički postradao i episkop Valentin – koga naša Sveta Crkva proslavlja 30.jula po starom kalendaru, pa je to razlog zbog čega se učestalo pojavljuju netačne informacije na Vikipedijama i sličnim sajtovima u vezi sa prvim svetim Valentinom.
Ko je, dakle, bio Sveti sveštenik Valentin?
Svetitelj koji je bio ognjene vere i ispunjen velikom ljubavlju prema Hristu. Ono što možemo od njega naučiti je kako da se pomolimo Gospodu da nam pomogne da posvedočimo veru u Hrista našim bližnjima ili našem okruženju koje u Hrista ne veruje ili Hrista odbacuje. Sveti Valentin se, kao i svaki pravi pravoslavni misionar, nije uzdao u svoje lične snage i veliko znanje (današnjim rečnikom bismo to nazvali „teološki obrazovanim čovekom“) već se najpre Gospodu pomolio ovako:
Bože svega vidljivoga i nevidljivoga, Stvoritelju roda ljudskog, Ti si poslao Sina Svog, Gospoda našeg Isusa Hrista, da nas spase od obmane đavolje i da nas privede od tame u istinitu svetlost; On nas i prizva k Sebi govoreći: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti (Mt. 11, 28). Ti obrati ovaj dom k Sebi, i daj mu posle tame svetlost, da pozna Tebe – Boga i Hrista u jedinstvu sa Duhom Svetim vavek. Amin.
Pročitajte šta je na dalje sveti Valentin učinio kada je čitava porodica mnogobožaca poverovala u Hrista.
Žitije ovog Svetitelja naše Crkve postavljamo u nastavku.
Sveti svešteniče Valentine, mogli Boga za nas, kako bismo i mi, umesto sentimentalne i isprazne zaljubljenosti i telesnog mudrovanja, u našim porodicama gajili istinsku ljubav i stekli veru u istinskog Čovekoljubca – Boga našega.
Redakcija sajta Pravoslavni Roditelj
***
ŽITIJE SVETOG SVEŠTENIKA VALENTINA
U to vreme car Klaudije naredi da mu u dvorac blizu pozorišta dovedu na sud radi isleđenja jednog čestitog čoveka, po imenu Valentina, po činu sveštenika, koji zbog ispovedanja Hrista bi uhvaćen i u teške okove okovan.
Kada Valentina dovedoše pred cara, car mu reče:
-Zašto ti, živeći usred naroda našeg, nisi saglasan s nama? Ja dosta slušam o vašem hrišćanskom učenju, i čudim se kako ti, pametan čovek, varaš sebe pustim bajkama vere vaše.
Na to blaženi prezviter Valentin odgovori:
-Kada bi ti znao dar Božji koji se nalazi u našoj veri, veru bi našu s radošću primio i ti sam, i narod tvoj, odbacio bi demone i idole rukom načinjene i ispovedao bi jedinog svemogućeg Boga Oca i Sina Njegovog Hrista, Tvorca svega postojećeg, koji je stvorio i nebo, i zemlju, i more, i sve što je u njima.
Tada jedan čuvar zakona iz svite careve gromko upita svetog prezvitera:
-A šta ti misliš o bogu Diju i Merkuriju?
Prezviter odgovori:
-Ja o njima ne mislim ništa drugo sem to, da oni behu bedni i pokvareni ljudi koji vreme života svog provedoše rđavo, u porocima i telesnim slastima. A i ti, budeš li mi ispričao poreklo njihovo i dela njihova, uvidećeš sam koliko su bili pokvareni. – Na ovo čuvar zakona gromoglasno povika: Ovaj huli bogove, upravitelje rimskoga carstva!
Car Klaudije, saslušavši strpljivo ovaj razgovor, reče Valentinu:
-Ako je Hristos Bog, zašto mi onda ne izložiš svu istinu o njemu?
Sveti prezviter odgovori caru:
-Poslušaj me, o care! i biće spasena duša tvoja, i proširiće se carstvo tvoje, i iščeznuće neprijatelji tvoji, i postaćeš pobeditelj nad svima, i nasladićeš se ovde vremenskoga a u budućem životu večnoga carstva. Samo učini ovo: pokaj se što si prolio krv svetih, poveruj u Hrista i primi sveto krštenje.
Tada Klaudije reče prisutnima:
-Čujte, rimski građani i svi ljudi, kakvo nam zdravo učenje objavljuje ovaj čovek.
No eparh Kalpurnije gromko reče na to:
-O, care! ti varaš sebe lažnim učenjem ovoga čoveka. Sami sudite, je li pravedno da ostavimo one bogove, kojima se od detinjstva svog naučismo klanjati se.
Kada eparh izgovori ove reči, caru se promeni srce, i on predade Kalpurniju prezvitera Valentina rekavši mu sa tugom:
-Strpljivo ga saslušaj. Ako učenje njegovo ne bude zdravo, onda postupi sa njim po zakonu, po kome se sude skvrnitelji svetinje; ako pak nađeš da je savet njegov zdrav i prav, onda zašto ga ne bismo poslušali?
Eparh Kalpurnije, uzevši svetog prezvitera Valentina, predade ga jednome od svojih glavnih činovnika, Asteriju, čoveku pametnom, i reče mu: Ako ovoga čoveka budeš rečima svojim privoleo na jednomislije s nama, ja ću o pameti tvojoj obavestiti cara, i ti ćeš mu postati prijatelj.
Asterije uze prezvitera Valentina i odvede ga domu svom.
Kada sveti Valentin uđe u dom Asterijev, on prekloni kolena na molitvu i reče:
Bože svega vidljivoga i nevidljivoga, Stvoritelju roda ljudskog, Ti si poslao Sina Svog, Gospoda našeg Isusa Hrista, da nas spase od obmane đavolje i da nas privede od tame u istinitu svetlost; On nas i prizva k Sebi govoreći: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti (Mt. 11, 28). Ti obrati ovaj dom k Sebi, i daj mu posle tame svetlost, da pozna Tebe – Boga i Hrista u jedinstvu sa Duhom Svetim vavek. Amin.
Kada svetitelj završi molitvu, Asterije koji ču reči molitve njegove, reče mu:
-Čudi me to što ti vašeg Hrista nazivaš svetlošću. Svetitelj odgovori: Gospod naš Isus Hristos, rođeni od Duha Svetoga i od Prečiste Djeve Marije, vaistinu je istinita svetlost koja obasjava svakoga čoveka, koji dolazi na svet (Jn. 1, 9).
Asterije na to reče:
-Ako On obasjava svakoga čoveka, ja ću sada proveriti da li je istina to što ti govoriš. Ja imam kćer koja je oslepela pre druge godine svoje; i ako joj ti imenom Hrista tvog povratiš vid, onda ću ja učiniti sve što mi narediš.
Sveti prezviter mu reče:
-Dovedi je k meni.
Asterije hitno ode i dovede slepu devojčicu. Tada sveti Valentin, podigavši ruke i oči k nebu, dugo se sa suzama moljaše. Zatim položi ruku svoju na oči slepe i reče:
-Gospode Isuse Hriste, obasjaj sluškinju Tvoju, pošto si Ti istinita svetlost.
I devojčica odmah progleda. Videvši to, Asterije i njegova žena pripadoše k nogama svetitelju i rekoše:
-Molimo te, čini s nama što želiš, da bismo postali sluge Hristove i spasle se duše naše.
Svetitelj im na to reče:
-Učinite što ću vam narediti. Ako od sveg srca verujete u Hrista, onda porazbijajte sve idole što su u vašem domu, postite, oprostite dugove dužnicima svojim, pa primite sveto krštenje, i tako ćete biti spaseni.
Asterije i žena njegova s radošću pristadoše da sve to ispune. Naloživši im trodnevni post, sveti Valentin ih stade učiti istinama svete vere. A pošto Asterije imađaše pod vlašću svojom mnoge sužnje, to ih on sve oslobodi okova i pusti iz tamnice na slobodu. I posle trodnevnog posta, kada dođe nedelja, krsti se Asterije sa celim domom svojim, u kome beše četrdeset šest duša obojega pola. Posle toga pozva u dom svoj i svetog episkopa Kalista i dobi blagoslov od njega.
Čuvši za Asterijevo krštenje, blaženi Marin, žena njegova Marta, i sinovi njihovi Avdifaks i Avakum, s velikom radošću dođoše u dom Asterijev, blagodareći Boga. I provodoše tamo trideset dva dana.
Međutim car, doznavši da je Asterije učenjem prezvitera Valentina obraćen veri u Hrista i da se sa celim domom svojim krstio, odmah posla vojnike da uhvate Asterija i sve domaće njegove. Naišavši neočekivano, vojnici uhvatiše sve koji se nađoše u Asterijevom domu, među kojima beše i sveti Marin sa ženom i sinovima, i odvedoše ih caru. Car izdvoji prezvitera Valentina i Marina sa ženom i sinovima njegovim, a Asterija i domaće njegove posla vezane u grad Ostiju, da im se tamo sudi i presuda izvrši.
Sveti Asterije i svi koji behu s njim biše odvedeni u grad Ostiju i predani sudiji Gelasiju. Videvši ih, sudija naredi da ih sve vrgnu u tamnicu.
A kad prođe dvadeset dana, sudija Gelasije naredi da ih izvedu na sud, i upita ih:
-Znate li šta je naredio car i svi savetnici njegovi?
– Ne znamo, odgovoriše sveti.
– Naređeno je, reče sudija, da svi koji se klanjaju bogovima žive i budu slobodni, a da oni koji neće da im se klanjaju budu raznim mukama ubijeni.
Na to sveti Asterije reče:
-Neka se bogovima klanjaju oni koji su im slični, i neka s njima propadnu, a mi se klanjamo jedinom istinitom svemogućem Bogu, koji živi na nebu, i Njemu prinosimo na žrtvu sebe same.
Razgnevivši se, sudija naredi da svetog Asterija odmah na mučilištu obese i muče, a sve ostale da nepoštedno biju štapovima. Pošto ih tog dana muči na taj način, sudija naredi da ih ponovo vrgnu u tamnicu, rekavši: Treba spremiti za njih još ljuće muke.
Posle toga sudija naredi da se za sutra pripremi pozorište i sabere sav narod. A kada svanu, sudija Gelasije dođe i sede na pozorišnom sudištu, i naredi da se pred njega dovede Asterije sa ostalim mučenicima.
Kada ih dovedoše, sudija reče Asteriju:
-Ostavi se svoga sujetnog bezumlja i obećaj da ćeš bogovima prineti žrtvu, da ne bi u mukama poginuo ti i oni što su sa tobom.
Sveti Asterije odgovori:
-Mi svi želimo da umremo za Hrista Spasitelja našeg, kao što On umre za nas grešne, da bismo se, očistivši se od prljavštine ovoga sveta, udostojili preći ka željenom carstvu nebeskom.
Strahovito razjaren takvim odgovorom, Gelasije naredi da Asterija i ostale s njim predadu zverovima da ih pojedu. I odvedoše svete mučenike na mesto blizu zlatnog idolišta, zvanog Zverinjak, pošto se tamo držahu zverovi. Kada sveti mučenici uđoše u jamu, bi otvorena pregrada iza koje se nalažaše zverinje, i pustiše zverove na njih.
Tada sveti Asterije gromko uzviknu, govoreći:
„Gospode Bože svemogući, Ti si spasao slugu Tvog Danila u rovu lavovskom, i posetio ga i ukrepio ga preko proroka Avakuma, Ti i nas, sluge Tvoje, poseti preko svetog angela Tvog“.
I zveri, izišavši kroz otvorenu pregradu, nikoga ne povrediše od svetih mučenika, nego se naprotiv klanjahu svetom Asteriju i ostalima sa njim.
Videvši to, Gelasije reče narodu:
-Gledajte kako ovi ljudi mađioničarskim činima ukrotiše zverove.
No mnogi iz naroda govorahu: Bog njihov čuva ih.
Tada sudija naredi da mučenike izvedu iz jame, da nalože veliku vatru i u nju bace mučenike da sagore.
Kada se razbukta ogromna vatra, sveti Asterije reče ostalim svetim mučenicima:
-Budite hrabri, ne bojte se, jer evo sada među nama stoji Onaj koji je bio viđen sa Tri Mladića u vavilonskoj peći.
I kada sveti mučenici biše bačeni u oganj, odmah se ugasi vatra, i jara se pretvori u hladovinu, a sveti mučenici ostadoše nepovređeni. Tada sudija, videći da je pobeđen i postiđen, naredi da mučenike izvedu van grada i umore ih na dva načina: jedne mačem poseku, a druge kamenjem pobiju.
I tako se završi mučenički podvig ovih svetih mučenika.
Ostavljene u Rimu sa blaženim prezviterom Valentinom svete mučenike: Marina, Martu, Avdifaksa i Avakuma, car Klaudije naredi da dovedu pred njega na sud.
Najpre car izdade naređenje da svetog Valentina štapovima nemilice izbiju, pa mu onda odseku mačem glavu.
Sveti svešteniče Valentine i sveti mučeniče Asterije, molite Boga za nas.
Amin.
Tekst pripremila: Redakcija sajta PravoslavniRoditelj.org
Izvor Žitija: Svetosavlje.org
Komentari