Др Немања Зарић – стоп присилној вакцинацији

Став доктора Немање Зарића одражава, по нашем мишљењу, одмерен и адекватан приступ теми вакцинације. Нису све вакцине штетне, многе су безопасне и веома корисне, али је свакако одраз тоталитарности друштва да се родитељима законски намеће присилна вакцинација деце.

Уколико овакав скандалозан закон прође, можемо очекивати да се у обавезан календар вакцинације уведу и разне штетне и опасне вакцине, а свакако треба преиспитати и ове које се нашој деци дају сада.

За сваку вакцину постоји или боља алтернатива (нпр. да су инактивисане а не са живим вирусима), или сигурнији произвођач, а такође се може увести анализа крви на титар антитела за морбиле, рубеоле и заушке, како би се утврдило да ли је потребно уопште да одређено дете прими ММР вакцину или већ у његовом организму постоје антитела која га штите од одређене тешке болести.

Ништа не би требало напредњачким или било којим другим властима да буде тешко ни скупо када је у питању здравље наше деце – и то би требало да буде један од критеријума на основу којег православни хришћани у Србији треба да изађу и да гласају  – да гласају за оне који се противе присилној вакцинацији деце, између осталих ствари.

ПравославниРодитељ.орг

Др Немања Зарић и Двери – против присилне вакцинације

Српски покрет Двери обавештава јавност да у потпуности подржава протест УГ „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, заказан за суботу, 12.03.2016. године на Тргу Републике са почетком у 12 часова.

Сматрамо да су измене Закона о заштити становништва од заразних болести, које предвиђају драстично увећане казне за родитеље који не дозволе вакцинацију своје деце, претње ексклузијом деце из образовног система Србије, и посебно претњом одузимањем деце апсолутно неприхватљиве.

Предложене измене Закона представљају суштински тоталитарну меру, карактеристичну за тоталитарне режиме 20. века. Прошле године се Министарство здравља Републике Србије позивало на законска решења Европске уније наводећи да је у земљама чланицама вакцинација обавезна. То није тачно.

Према извештају пројекта VENICE (Vaccine European New Integrated Collaboration Effort), који финансира Европски центар за превенцију и контролу болести сумираног у раду из 2012. године, од 27 земаља чланица ЕУ уз Исланд и Норвешку, 15 земаља нема нити једну обавезну вакцинацију прописану законом, док осталих 14 имају барем једну мандаторну вакцинацију. (1)

Вакцинација против полиомијелитиса је обавезна како за децу тако и за одрасле у 12 земаља; вакцина против дифтерије и тетануса је обавезна у 11 земаља, док је вакцина против хепатитис Б инфекције обавезна у 10 земаља. У табели која следи, а која је преузета из наведеног извештаја, приказане су вакцинације, обавезне, необавезне и препоручене за све земље чланице ЕУ (изузев Хрватске која у време настанка овог извештаја није била чланица ЕУ).

У преосталих 14 земаља постоји бар једна мандаторна вакцина (против полиомијелитиса је обавезна за децу и одрасле у 12 земаља, против дифтерије и тетануса у 11 земаља, а против хепатитиса Б у 10 земаља. У Немачкој, Холандији, Аустрији ни једна вакцина није обавезна!

Тако Немачка, стожер те исте Европске уније нема ниједну обавезну вакцину прописану законом, као ни Холандија, Аустрија, Данска итд. С друге стране, бројне вакцине су препоручене у земљама чланицама ЕУ, што је сасвим у реду. Аутори извештаја се такође осврћу на могућност увођења мандаторне вакцинације, али исту не препоручују, што и поткрепљују резултатима бројних студија.

Примера ради, након што је у регији Венето, у Италији, која броји 5 милиона становника 2008. године укинута обавезна имунизација, праћена је вакцинације деце рођене 2008. године и уочен је блажи пад у степену имунизације за дифтерију, хепатитис Б, полиомијелитис и тетанус, али и даље далеко преко циља од 95% имунизоване деце, што је био задати циљ италијанског Националног плана имунизације. (2)

Литванија је једна од земаља која има најригорознија правила о обавезној имунизацији деце.

Ипак, према речима Јуријс Перевочиковске, управнице Одељења за епидемиолошку безбедност и јавно здравље Центра за инфектологију Литваније, вакцинација није заправо обавезна за општу популацију, већ је препоручена и бесплатна. У Литванији су здравствени радници обавезни, у случају да пацијенти/родитељи одбију препоручену вакцину, да родитељима објасне потенцијалне последице по здравље деце, као и да прибаве њихову потписану одлуку о одбијању. (3) Чак и у тој земљи, са таквим законским прописима, нема ни говора о кажњавању родитеља који одбију имунизацију своје деце.

Тренутно важећи закон у Србији и сада прописује обавезну вакцинацију деце, и то нико не доводи у питање. Ипак, најава могућности да ће родитељи бити кажњавани у случају одбијања имунизације сопствене деце звучи исувише тоталитарно да било прихватљиво.

„Законописци не треба да забораве да је породица неприкосновена друштвена јединица и да држава не сме имати право да се меша у одлуке родитеља, осим наравно у случајевима када је добробит деце доведена у питање. Ако је аргумент за промене овог закона недовољна образованост родитеља у Србији, онда је решење у едукацији, а не у присилној вакцинацији. А под едукацијом подразумевам и едукацију лекара.

С тим у вези, без обзира да ли је имунизација обавезна или препоручена, држава мора обезбедити бесплатну вакцинацију и строгу контролу квалитета вакцина, без икакве дискриминације, као и да се потруди да Србија сама производи вакцине за потребе имунизације сопственог становништва“, сматра др Немања Зарић, члан Председништва СП Двери и Координатор савета за породицу и социјална питања.

Вакцине су један од најважнијих спасоносних проналазака у историји медицине и Двери се не противе њиховој употреби, већ смо против принудног увођења мандаторне, односно обавезне вакцинације деце уз кажњавање родитеља који се овој принуди успротиве.

Зато још једном подржавамо најављени протест УГ „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“ и позивамо све чланове и симпатизере Двери да присуствују овом скупу.

Извор: Двери

Упутнице:

1. Mandatory and recommended vaccination in the EU, Iceland and Norway: results of the VENICE 2010 survey on the ways of implementing national vaccination programmes .M Haverkate, FD Ancona, C Giambi, K Johansen, PL Lopalco, V Cozza, E Appelgren, on behalf of the VENICE project gatekeepers and contact points, http://www.eurosurveillance.org/ViewArticle.aspx?ArticleId=20183
2. Veneto Region. [Report on immunization activities, birth cohorts 2008 and 2007, and monitoring of mandatory vaccination abolition, birth cohorts 2009 and 2010]. 2011. Accessed 1 Feb 2012 [Italian]. Available from: http://www.regione.veneto.it/NR/rdonlyres/89018626-6853-447A-868A-348EA8857EF6/0/MonitoraggiodelsistemavaccinaledelVenetoal31marzo2011.pdf
3. Walkinshaw E. Mandatory vaccinations: The international landscape. CMAJ 2011.183(16):E1167-8