Како вам метода праћења плодности може помоћи да затрудните ако имате синдром полицистичних јајника

Како вам метода праћења плодности може помоћи да затрудните ако имате синдром полицистичних јајника

Синдром полицистичних јајника (полицистични оваријални синдром, скраћено PCOS) најчешћи је хормонски поремећај код жена у репродуктивном добу и истовремено најчешћи узрок женске неплодности. Жене са овим синдромом имају нередован циклус, или га уопште немају, а када до њега дође, крварење је обилно. Нередован циклус значи да је код ових жена и овулација нередовна, или да је уопште и нема.

Код жене која има PCOS, ултразвучним прегледом утврђује се присуство мноштва ситних фоликула на јајнику. Међутим, може се десити и да жена има доста ових малих цисти на јајницима, а да и поред тога нормално овулира и не испољава друге симптоме PCOS-а.

Многе жене са PCOS-ом имају инсулинску резистенцију,[1] што значи да ћелије у њиховом телу не реагују на инсулин и не отварају се за пријем инсулина и шећера из крви. Тело региструје да је шећер и даље висок и покушава да тај висок ниво шећера надомести тако што лучи још инсулина, што доводи до повишене концентрације и шећера и инсулина у крви. Због превелике количине инсулина, тело почиње да лучи андрогене (мушке хормоне, као што је тестостерон), услед чега се јављају уобичајени симптоми PCOS-а: акне, маљавост на лицу и/или телу, опадање косе на темену и гојазност. Већа концентрација мушких хормона може бити и последица превише ниског прогестерона. Многи лекари сматрају да је PCOS повезан с генетиком, што значи да ако ваша сестра, мајка или бака има PCOS, већи су изгледи да ћете га и ви имати.

Међутим, карактеристични симптоми PCOS-а не морају се јавити код сваке жене. Неке жене имају хормонску слику која указује на PCOS, али не испољавају никакве спољашње симптоме, стога је понекад тешко поставити дијагнозу полицистичних јајника.

За постављање дијагнозе обично је потребно присуство два од следећа три симптома:

1) неовулаторни или нерегуларни циклуси

2) висок ниво андрогена у телу

3) мноштво малих цисти на јајницима (што се утврђује ултразвуком).

Важно је напоменути да полицистични јајници нису синоним за синдром полицистичних јајника већ могу бити један од симптома тог синдрома. Због тога се дијагноза PCOS-а не може поставити само на темељу слике полицистичних јајника. Штавише, око 30% пацијената са PCOS-ом нема полицистичне јајнике.

Исто тако, полицистичне јајнике можемо наћи и код других облика ановулације или код жена с потпуно нормалном функцијом јајника.

Дакле, полицистични јајници не значе нужно и PCOS!

Поред тога, на PCOS могу да укажу и повишене вредности лутеинизирајућег хормона (LH) и фоликулостимулирајућег хормона (FSH). Ако примењујете метод праћења плодности (линк ОВДЕ) и приметите да вам циклуси трају два месеца или дуже, или ако једном или више пута годишње приметите да сте у циклусу имали привидни максимум цервикалне слузи (тзв. false peak, када приметите појачано лучење цервикалне слузи која од лепљиве постане воденаста/као беланце, али до овулације заправо не дође), могуће је да имате PCOS.

За сада није могуће у потпуности излечити PCOS, међутим, одговарајућом терапијом могуће је умањити или уклонити неке или све симптоме и помоћи женама да имају редовну овулацију, а самим тим и да затрудне. За већину жена, први корак је прелазак на здрав животни стил, што подразумева редовно вежбање и режим исхране примерен PCOS-у.[2] Премда женама са PCOS-ом може бити тешко да се ослободе вишка килограма, уколико успеју у томе, знатно ће ублажити симптоме овог синдрома. Смањење телесне масе од само 10% може довести до поновног успостављања овулације. Обавезно треба оставити цигарете, јер жене које пуше често имају виши ниво андрогена него жене које не пуше.

Женама с полицистичним јајницима које желе да затрудне гинеколози најчешће преписују кломифен и метформин. Кломифен стимулише овулацију код 80% жена, а 40–45% жена које узимају кломифен како би затруднеле у томе успеју након шест циклуса. Метформин,[3] који је првобитно осмишљен као лек за дијабетес, снижава ниво андрогена и помаже телу да ресорбује инсулин. Терапија може да укључи и инјекције  FSH (како би се стимулисао раст једног или два фоликула, слично природном циклусу), као и прогестагене, како би се надоместио прогестеронски ефекат у другом делу циклуса и изазвале редовне менструације, нормалне по обиму и трајању.

Поједини лекари женама саветују контрацептивне пилуле како би имале редован циклус. Контрацептивне пилуле ублажавају неке симптоме PCOS-а и могу вам помоћи да имате редован циклус, али и даље не решавају проблем већ га само прикривају – симптоми ће се вратити када престанете да узимате пилуле. Ако тада будете желели да затрудните, опет ћете бити на почетку, а највероватније ћете имати још мање изгледе за трудноћу него пре пилуле. Поред тога, поједина истраживања указују на то да контрацептивне пилуле заправо повећавају инсулинску резистенцију.[4]

Напомена: овде морамо да се оградимо и нагласимо да нипошто не заговарамо коришћење хормонске контрацепције будући да она омета природне функције нашег тела које је Господ створио, али смо дужни да читаоцима предочимо све чињенице у вези с датом темом. О штетности хормонске контрацепције приредићемо засебан текст.

Жена са PCOS-ом није нужно неплодна. Ако жена има нередовне циклусе, значи да је код ње и овулација нередовна, те самим тим да је затрудњивање могуће, али до њега тешко долази – управо због спорадичне и непредвидиве овулације.

Уколико до трудноће дође, постоји већи ризик од побачаја и превременог порођаја, а у трудноћи се често јављају гестациони дијабетес и повишени притисак.

Дакле, ако вам је утврђен синдром полицистичних јајника а желите да затрудните, веома је важно да преиспитате начин живота и избаците лоше навике како би терапија коју вам лекар препише дала најбоље резултате и довела до здраве трудноће и здраве бебе.

 

Метод праћења плодности и PCOS

Праћење знакова плодности може бити мало теже за жене са PCOS-ом због поменутих дугих и нередовних циклуса, као и због тога што њихови знакови плодности често не прате уобичајени образац који друге жене примећују од једног циклуса до другог. Уколико имате веома ретке циклусе или они потпуно изостају, помислићете да је за вас праћење плодности узалудан посао.

Међутим, праћење плодности је заправо изузетно корисно за жене којима је утврђен PCOS. Помоћи ће вам да сазнате шта се дешава с вашим телом и да утврдите да ли уопште долази до овулације (више о томе ОВДЕ). Ако имате нередовне циклусе, а још не знате узрок, метод праћења плодности заправо може помоћи лекару да постави дијагнозу и утврди да ли су нередовни циклуси последица PCOS-а или нечег другог.

Ако узимате кломифен или метформин како бисте стимулисали овулацију и ублажили симптоме PCOS-а, праћење знакова плодности током читавог циклуса помоћи ће вам да утврдите да ли је терапија дала резултат (довела до овулације), као и када се то тачно десило.

Код жена са PCOS-ом, цервикална слуз не може увек да покаже да ли је до овулације дошло и када зато што због повишеног нивоа LH и FSH тело лучи превелику количину естрогена који пак подстиче обилно лучење воденасте слузи и/или слузи која је као свеже беланце. Може се десити да се ова наизглед плодна слуз лучи више дана у току циклуса. Међутим, уколико не дође до скока базалне температуре тела (БТ), то значи да до овулације није ни дошло, без обзира на то како вам се цервикална слуз мења током циклуса.

Као што смо горе поменули, циклус у ком се цервикална слуз постепено лучи све више, и од лепљиве прелази у воденасту или постаје као беланце, али притом не дође до скока БТ, сматра се циклусом са привидним максимумом цервикалне слузи (false peak). Ако редовно пратите цервикалну слуз, моћи ћете да уочите овај привидни максимум цервикалне слузи. Циклуси који трају два месеца или дуже, као и циклуси у којима једном или више пута годишње наизглед долази до појачаног лучења слузи, указују на PCOS.

И поред тога што се може десити да је појачана слуз само привидног карактера, жене са PCOS-ом треба да претпоставе да су плодне кад год примете воденасту цервикалну слуз јер због нередовног циклуса не могу знати када ће заиста доћи до овулације. Баш као и жене које немају PCOS, овулација се може потврдити тек када дође до скока БТ, након чега БТ остаје повишена најмање три узастопна дана.

 

[1] Узрок настанка инсулинске резистенције још није до краја утврђен, али се сматра да је основни узрок лоша исхрана заснована на великој количини угљених хидрата и засићених масти, прекомерној употреби глукозног сирупа у газираним соковима и слаткишима, великом уносу грицкалица и недостатку физичке активности. Транс масти и засићене масти најчешће се уносе кроз пекарске производе, индустријску и брзу храну, готова теста, торте и колаче.

[2] Непрерађена храна (риба, месо, поврће, воће, орашасти плодови, нерафинисано уље) која се конзумира сирова или припремљена код куће (неиндустријска), затим храна с ниским гликемијским индексом. За више детаља посетите https://www.pcosdietsupport.com/the-best-pcos-diet/.

[3] У зависности од произвођача, то може бити глукофаж, глуформин, сиофор.

[4] Видети http://eclinic.blogspot.rs/2006/03/oral-contraceptives-increase-insulin.htmlhttps://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4135453/, https://academic.oup.com/jcem/article/88/5/1927/2845085 и https://academic.oup.com/humrep/article/22/2/317/2939482

 

Приредила: Редакција сајта Православни Родитељ

Извори:

https://kindara.zendesk.com/hc/en-us/articles/224932948-Understanding-PCOS

https://kindara.zendesk.com/hc/en-us/articles/224932048

http://www.belmedic.rs/bolest/sindrom-policisticnih-jajnika

 

Напишите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.